Susret sa Časnim pojasom Presvete Bogorodice desio se na dan kada je pojas došao u Beograd. Dočekali smo ga u hramu Vaznesenja. Dočeku je prisustvovalo nekoliko stotina ljudi. Otišli smo kući i predveče smo se ponovo vratili. Tada smo uvečer oko deset sati se vraili. Čekali smo u redu oko tri i po sata. Već je noć bila i zahladilo je. Došli smo na red bili smo već umorni od čekanja. Kada smo dobili osvestali trakicu koja je osvestana u Manastiru Vatoped na Svetoj Gori. 

Nekoliko puta sam boravio u Manastiru Vatoped na Svetoj Gori i imao priliku da celivam kivot sa Časnim pojasom. Davnih godina prijetio sam tamo jednog monaha koji je u maloj crkvi u Vatopedu radio metanije. Bio je mlad monah i mene je iznenadilo kako je tako mlad a već toliko revnostan. Pitao sam tada svog duhovnog oca kako tako mlad a već tako regnostan. A otac Gavrilo mi je rekao da je radio metanije da bi se tako još vise približio Bogu. To mu je tada bio životni cilj. Da bude bliže Bogu. Tamo je zajedno sa svojim starcima ocem Jefremov igumanom Vatopedskim ali i starcem svetim Jefremov Vatopedskim koji je bio učenik Svetog Josifa Isihaste. Bio je to moj prvi susret sa Vatopedskim ali odmah i susret sa isihaatickom suhovnošću koja se čekovima upražnjeno na Svetoj Gori i koju je upražnjavao i moj duhovni otac Gavrilo Lepavinski.

Tada me manastir Vatoped privukao svojom mističnosti. Tako da sam nekoliko godina kasnije ponovo došao u ovu svetinju da se poklonim Časnom pojasu Presvete Bogorodice. Tokom mog drugog boravka u Vatopedu prišao mi je monah i dao mi poslusanje da se javim na poslusanje izrade osvestanih trakica sa Bogorodicinog pojasa. Javio sam se na poslusanje i tada pakovao na pojasu.

Nakon celivanja Pojasa Lidija je od sreće zaplakala. Blagoslov Boziji koji ljude odete na Lituegiji i koja ih na neki muslimani način ponovo priziva da dodji na Liturgiju, ovde se javila veoma izrastanja tako da blagodat koji je tada ispunio Lidiju bio je još jači. Tako da su joj krenule suze. Kako smo se vozili kući zaustavila nas je policija i policajac je provjerava alkohol ali je video da Lidija koja je sedela na suvozaćevom mesto plače.

Nije mu bili jasno, zagledao se a onda je sa osmehom pitao: da li i vi idete iz crkve? Potvrdio sam mu rekavši da upravo idemo iz crkve. On nas je pustio i kaže pa i vi ste bili u crkvi. Izgleda da se puno ljudi ovuda prošlo kad su izašli sa celivanja časnog pojasa.

Odlučili smo da još jednom celivamo Časni pojas Presvete Bogorodice. Prvi put smo celivali Časni pojas odmah nakon njegovog dolasla u Beograd kada je bio izložen u Vaznesenjskom hramu (pred praznik Vaznesenje). Za novo poklonjenje Časnom pojasu, stigli smo sinoć, u utorak 02.06. oko 20 sati ispred hrama. Došli smo pred hram i shvatili da red počinje odmah pored hrama, i da nastavlja da kruži ulicama Vračara da bih opet došao do Hrama. Ljudi koje smo pitali gde je početak reda su se čudili kako da je red tako dugačak, jer tokom tog dana početak reda je bio na Slaviji, a sada je još duži, jer počeo je od platoa Hrama pa se protezao prema Slaviji i dalje nastavljao po ulicama Vračara. To je bio najduži red za poklonjenje Časnom pojasu. Nakon sat i po čekanja u redu stigli smo sa Platoa do Slavije. Pročitali smo na internetu objave u kojima je pisalo da je današnji red najduži uopšte od kada je Pojas u Beogradu. Oko 22:30 smo od Slavije nastavili Mekenzijevom ulicom. Tek oko ponoći došli smo do ulice Nikolaja Krasnova. Tu nam se obratio Patrijarh koji je podsetio da tokom boravka u redu ponavljamo reči molitve "Presveta Bogorodice spasi nas".

Nastavili smo dalje i tek nešto posle ponoći stigli smo do ulice Bore Stankovića i nastavlili do Nebojšine kojom smo se počeli penjati prema Hramu negde oko 02:00 sata posle ponoći. Do platona kod Hrama stigli smo rano ujutro oko 4:30 sati, zajedno sa izlaskom sunca. Ovde nam je redar rekao da nam je od dolaska na plato pa do Pojasa ostalo još nešto oko 4 sata čekanja. Strpljivo i uz molitvu "Presveta Bogorodice spasi nas" nastavili smo lagano koračati u redu. Poklonili smo se Časnom pojasu negde oko 9:00 časova. Ukupno smo proveli u redu oko 13 sati, koračajući mirno i polako, korak po korak. To je ubedljivo bio najduži red od dolaska Časnog pojasa u Beograd. Nakon celivanja Časnog pojasa izašli smo na plato ispred hrama da sednemo i odmorimo. U tom trenutku na naše čuđenje došla je Tankosava i rekla nam da nas ne bi prepoznala da nije videla naše vesele osmehe. Bili smo iscrpljeni i umorni, ali nasmejani nakon 13 sati stajanja u redu za celivanje Časnog pojasa Presvete Bogorodice.

Nakon toga, ostalo nam je još toliko snage da ustanemo sa platoa i krenemo. Kasnije na mom blogu pisaću o doživljaju koji smo prošli, o ljudima koje smo upoznali tokom čekanja u redu, o iskušenjima. Pisaću i o blagodati koja nas je ispunila nakon što smo se poklonili Časnom pojasu Presvete Bogorodice, koji je došao iz manastira Vatoped na Svetoj Gori.