Moj prvi lični susret i poklonjenje Časnom pojasu Presvete Bogorodice desio se u manastiru Vatoped na Svetoj Gori, 2011. godine. Ovih dana imao sam mogućnost da se poklonim Pojasu u Beogradu. Prisustovali smo njegovom svečanom dočeku ispred hrama Vaznesenja Gospodnjeg. Doček je bio veličanstven, ali ipak nekako kratak. Želeli smo da se produži kako bismo duže bili uz Pojas. Nakon dočeka otišli smo kući, necelivajući tada kivot sa Časnim pojasom. Naveče smo se vratili i da tada stali u red da celivamo svetinju. Stigli smo oko deset sati uveče. Bila je noć, pomalo prohladno. Iako je bilo svega nekoliko stotina ljudi u redu, kretali smo se polako tako da smo nakon tri i po sata čekanja, tek oko 1:30 stigli do kivota sa Časnim pojasom. Dobili smo blagoslov i trakicu koja je osveštana nad svetim kivotom u kojem se nalazi Časni pojas. Bili smo radosni kao mala deca koja su u zagrljaju svojih roditelja. Od siline radosti koja nas je ispunila nije nam se išlo kući, a nakon poklonjenja Lidija je od sreće zaplakala. Suze radosnice ne mogu biti suzdržane od topline i Bogorodičinog prisustva među nama. Nešto kasnije otišli smo do auta i krenuli kući. Na putu nas je zaustavila policija koja je radila rutinsku kontrolu prometa. Policajac je primetio da Lidija plače i odmah to povezao sa blagoslovom Časnog pojasa, i pitao nas: da li i vi idete iz crkve? Kada smo mu potvrdili on se nasmejao i razumeo je da je velika blagodat Božija došla u naš grad.

Kada sam prvi put posetio manastir Vatoped na Svetoj Gori poklonio sam se Časnom pojasu Presvete Bogorodice. Proveo sam tada celo popodne i kao hodočasnik prespavao sam u manastiru i ujutro prisustvovao Svetoj Liturgiji. Tada sam bio duhovno neiskusniji tako da me iznenadio jedan mlad monah kojeg sam video u hramu kako radi metanije. Bio je mlad, i mene je iznenadilo kako je već toliko duhovno napredovao da razume suštinu metanije. Kada sam se vratio sa Svete Gore, pitao sam svog duhovnog oca da mi malo dublje pojasni o metanijama koje monasi rade na Svetoj Gori. Otac Gavrilo mi je tada rekao da monasi, radeći metanije, čine to radi pokajanja, ali i radi duhovnog približavanja Bogu.

Manastir Vatoped me već tada privukao svojom mističnošću i nakon nekoliko godina ponovo sam došao u ovu svetinju. Ponovo sam se poklonio Časnom pojasu Presvete Bogorodice. Tokom mog druogo jednodnevnog boravka u Vatopedu, (2014. godine) prišao mi je monah i dao mi poslušanje da pomažem u izradi trakica koje su osveštane na Bogorodičinom pojasu. Trakica se deli vernom narodi koji poseti manastir Vatoped. Ušao sam u konak u kojem je prostorija u kojoj se izrađuju trakice. Bilo je ovde dosta vernika. Svako je imao svoj zadatak: jedni su pripremali delove platnene trakice, drugi plastične kesice, a treći su kompletirali kesicu sa trakicom osveštanom na Časnom pojasu Presvete Bogorodice. Radili bismo sa pauzama tokom kojih bismo imali posluženje, a zatim bismo nastavili sa ovim uzvišenim poslušanjem. Bilo je to za mene veliko i dušekorisno iskustvo. Upoznao sam puno mladih koji su poput mene došli da se poklone svetinji. Tada nisam ni sanjao da će jednog dana Časni pojas doći u Beograd i da ću imati priliku da mu se u Beogradu poklonim.

Nakon dolaska Pojasa u Beograd, sledećeg dana bio je praznik Vaznesenja Gospodnjeg i u Beogradu je bila organizovana Spasovdanska litija. Pojas je bio najvažniji deo litije koja je išla od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save na Vračaru. Lidija i ja smo bili zajedno u litiji sa Časnim pojasom, koji kao da je došao meni u goste, u moj grad. Od tog dana Pojas je premešten u hram Svetog Save gde će biti sve do 6. juna.

Došli smo jedno popodne da vidimo Pojas iz blizine. Iznenadili smo se koliko ljudi je čekalo u višekilometarskom redu na priliku da celivaju Pojas. Mi smo tada u hramu bili sa druge strane pregrade koja je delila posetioce hrama sa ljudima koji su čekali u redu na poklonjenje. Tada sam na moje iznenađenje ponovo video vatopedskog monaha koga se sećam sa Svete Gore. Njegovo zaduženje ovde u hramu bilo je da stoji pored kivota i da pomaže deci i starijima da celivaju Pojas. Sećam ga se i po tome što je prilikom moje prethodne posete Vatopedu (2024. godine) pomogao mi u manastirskoj prodavnici da odaberem krstić kao poklon za Lidiju. Na moje iznenađenje on je danas u našem hramu i drži kivot sa Časnim pojasom. Setio sam se tada reči mog duhovnog oca kada je rekao kako se monasi, radeći metanije približavaju Bogu. Vatopedski monah koji mi je ostao u sećanju kao mlad monah koji je metanisao, duhovno je napredovao i uzrastao uz kivot sa Časnim pojasom Presvete Bogorodice. Danas on, u mom gradu pažljivo brine o jednoj od najvrednijih relikvija hrišćanskog sveta. Kada sam ga video, u meni se rodila želja da se ponovo poklonim i celivam Časni pojas, bez obzira koliko je potrebno da čekam u kilometarskom redu.

Lidija i ja smo stali u red za poklonjenje Časnom pojasu u utorak 2. juna. Došli smo oko 20 časova, a red se pružao sa platoa ispred Hrama dalje prema Slaviji. Tog dana red je bio duži nego inače. Nakon sat i po laganog pomeranja, stigli smo tek do Slavije. Oko 22:30 sa Slavije smo nastavili da se penjemo uz Mekenzijevu ulicu. Oko ponoći stigli smo do Ulice Nikolaja Krasnova. Tu nam se obratio patrijarh Porfirije koji nas je podsetio da se molimo ponavljajući u sebi reči molitve "Presveta Bogorodice, spasi nas".

Nastavili smo lagano da pešaćimo, uz molitvu. Tek nešto posle ponoći stigli smo do Ulice Bore Stankovića, a zatim nastavlili dalje do Nebojšine, kojom smo počeli da se penjamo prema Hramu. Tada je bilo oko dva sata posle ponoći. Do platoa kod Hrama stigli smo rano ujutro oko 4:30 sati, u vreme izlaska sunca. Tu nam je redar rekao da iako smo stigli na plato, do poklonjenja Časnom pojasu ostaje još oko 4 sata čekanja u redu. Strpljivo i uz molitvu "Presveta Bogorodice, spasi nas" nastavili smo da čekamo. Poklonili smo se Časnom pojasu negde oko 9:00 časova, nakon skoro 13 sati provedenih u redu, koračajući polako, korak po korak. Nakon celivanja Časnog pojasa izašli smo na plato i seli na stepenice ispred hrama, jer više nismo imali snage da nastavimo dalje.

U tom trenutku, na naše iznenađenje, prišla nam je gospođa Tankosava, koja je često pomagala ocu Gavrilu u njegovoj digitalnoj misiji. Rekla nam je da nas ne bi prepoznala da nije videla naše vesele osmehe. Bili smo iscrpljeni i umorni, ali istovremeno radostni i nasmejani, posle 13 sati stajanja u redu za celivanje Časnog pojasa Presvete Bogorodice.

Naše višesatno čekanje u dugačkoj koloni bilo je ispunjeno različitim iskušenjima. Ponekad bi nam bilo toliko teško da smo počeli da gunđamo jedno na drugo, pitajući se zašto smo baš tog dana stali u red. Mislili smo da smo možda mogli doći nekog drugog dana, kada bi, kako smo se nadali, kolona ljudi bila manja. Pred kraj čekanja, bilo je upitno i da li ćemo stići na posao. Kada smo shvatili da nećemo stići, odlučili smo da ipak nastavimo i da strpljivo čekamo u redu. Međutim, ubrzo su se pojavili i jaki bolovi u nogama. Tada smo se setili patrijarhovih reči o važnosti molitve. Nastavili smo u sebi da ponavljamo molitvu: "Presveta Bogorodice, spasi nas". Kada nam je bilo najteže molitva nam je pomagala. Tako smo malo po malo, korak po korak, stigli do Časnog pojasa Presvete Bogorodice, poklonili mu se nakon 13 sati čekanja u redu. Kada smo prišli Pojasu, ispunio nas je osećaj umiljenja i radosti. Taj osećaj je nadvladao svaki osećaj umora, iscrpljenosti i bolove. U tom trenutku više nismo osećali nikakvu telesnu slabost. Posle nekoliko dana bolovi su splasnuli, ali je osećaj ispunjenosti i prisustva Bogorodičinog blagoslova i dalje ostao u nama.

U subotu, 6. juna, bio je pripremljen veličanstven ispraćaj Časnog pojasa Presvete Bogorodice iz Beograda ka njegovom odredišu, manastiru Vatoped u Svetoj Gori. Došli smo da ga ispratimo i da zahvalimo što smo imali mogućnost da mu se poklonimo. Od svih dana njegovog boravka taj dan je za nas bio najdirljiviji. Osećaj koji nas je ispunjavao bio je kao da od nas odlazi draga i bliska osoba. Bila je to tuga pomešana sa radošću, jer iako svetinja odlazi od nas, Njen blagoslov ostaje sa nama. Uz taj blagoslov ostaje i duhovna veza između Beograda i manastira Vatoped na Svetoj Gori kojem se i ja često vraćam. Posle molebnog kanona Presvetoj Bogorodici, koji je pred Časnim pojasom služio patrijarh Porfirije, jedna od najvećih hrišćanskih svetinja najsvečanije je ispraćena u carsku lavru manastira Vatoped na Svetoj Gori.

Časni pojas Presvete Bogorodice bio je u Beograd od srede 20. maja, od 20 časova, do 6. juna do 14 časova.
Prema zvaničnim podacima, Časnom pojasu se poklonilo oko milion vernika.