Iz Beograda smo krenuli u popodnevnim satima, a u sunčanu Atinu smo stigli tek sledećeg dana u popodnevnim satima. Bilo nam je interesantno putovanje ispunjeno neuobičajenim dešavanjima koji dodatno popunjavaju naš aktivni odmor. Atinu smo doživeli kroz susret sa središnim delom grada koji se zove Plaka. Doživeli smo tako sve one najvažnije ulice, uske ulice starog dela grada, na kojima su mnogobrojne crkve, male radnje sa ikonama i mirisom grčke kafe. Ulice su ovde uske, kuće niske, a balkoni su puni cveća, a pešaćili smo pored malih taverni iz kojih dopire mirisi domaće grčke hrane.

Polazak iz Beograda bio je u popodnevnim satima. U Solun smo stigli u jutarnjim satima i odavde smo trebali nastaviti za Atinu. Seli smo na autobuskoj stanici da pricekamo autobus za Atinu. Nismo mogli prethodnih dana da rezervišemo karte online, jer nismo znali kada ćemo doći iz Beograda zbog gužve na granici. Tako da od 6:00 ujutro trebali smo da čekamo do 14:50 za autobus za Atinu. Kupili smo karte i seli smo u kafić da popijemo kafu i da se razbudimo. Sedeli smo u kafiću i razmišljali o tome kako da provedemo celi dan, nije nam bilo da idemo baš do Solunske rive i da se vraćamo. Tako da nam je najjednostavnije, bilo da čekamo na stanici. To je ukupno 9 sati. Sedimo mi tako i pijemo kafu u restoranu na stanici i pijemo kafu. Kroz nekoliko minuta dođe do nas jedan monah koji je seo za sto koji se nalazi iza nas, a zatim kroz nekoliko minuta drugi monah je seo za sto ispred nas. Tako da smo, na naše iznenađenjemje bili u središtu, okruženi monasima koji su sedeli u mantijama. Tada nam je prišla žena koja je prodavala karte. Došla je do nas da nam kaže da se u medjuvremenu oslobodilo nekoliko nesta za naredni autobus koji ide za Atinu i koji uskoro polazi. Mi smo se ugodno iznenadili. Imali smo karte za raniji polazak tako da nismo morali čekati celi dan u Solunu. Umesto u 13:45 sati krećemo gotovo veoma brzo nakon našeg dolaska u Solun, Tek toliko vrmene da smo u miru popili kafu.

SOLUN

Kada smo krenuli na ovo putovanje na autobusnoj stanici u Beogradu doleteo je golub iznad nas. Taj golub, nam je taman pre ukrcavanje u autobus uneredio naš kofer i ranac. A onda ponovni bliski susret sa golubom imao sam kada je proleteo pored mene u hodniku Solunske autobusne stanice. Kada sam prošetao holom autobusne stanice pojavio se golub koji je proleteo pored moje glave. Toliko je nisko proleteo pored moje glave da sam se iznenadio. Kada sam se vratio kod Lidije, ona mi iznenadjeno kaže kako je jedan golub ušao u zgradu autobusne stanice i sleteo pored njenog stola. Požurio nas je tako da smo uskoro bili spremni za polazak za Atinu

ATINA

Atina nas je dočekala onako kako samo to rade stari gradovi koji se ponose kulturom i istorijom, a to je toplina koja vam se veoma brzo približi k srcu. U Atini smo bili smešteni u središnjem delu grada koji se zove Plaka. Tako da smo središnji deo grada prošli pešice, šetajući kroz uske ulice starog dela grada, između starih zgrada i crkava. Plaki je središnji deo grada koji se pruža ispod Akropolja. Ulice su ovde uske, zgrade niske sa terasama ukrašenim cvećem. Mnoštvo naroda šeta ovih delom grada, rekao bih da je Plaka najposećeniji deo grada. Naš hotel je se nalazio odmah pored hrama Panagai Kapnikarea, koja se nalazi usred trgovačke zone, na Ermou ulici. Hram je podignut oko 1050. godine, a sazidana je na temeljima starog antičkog hrama posvećenoj božici ... Hram je površinom mali i nalazi se na jednom od gradskih trgova. U ovaj hram ulazi svetlost po posebnim uglom tako da sam snimio svetlost upravo kako obasjavaju freske. Takva lepota unosi dodatnu vrednost poseti svetom mestu. Oko nje prolaze ljudi, nose kese iz prodavnica, razgovaraju, žure, fotografišu se, a ona stoji mirno, kao da svojim prisustvom podseća da je usred svake gradske buke moguće pronaći mesto za molitvu. Takve crkve u Atini deluju kao mala ostrva tišine. One ne prekidaju život grada, nego ga blagosiljaju svojim tihim postojanjem. U blizini Monastirakija i Plake može se naići i na druge manje hramove, skrivene između ulica, prodavnica i kafića. To je ono što Atinu čini lepom za hodočasnika-putnika: sveta mesta nisu uvek izdvojena iz svakodnevnog života, nego se nalaze upravo u njegovom središtu. Čovek može ujutro da popije kafu u staroj ulici, zatim da se pokloni u hramu, potom da se popne do Akropolja, a uveče da se vrati u Plaku i večera ispod osvetljenih atinskih fasada. Sve je blizu, a opet svako mesto nosi svoj poseban mir.

OVDE STAO

Sledećeg dana bilo je još vremena da prošetamo Atinom, ali to je Atina koju sam oduvek želeo upoznati zbog istorije i kulture. Ne zidine grada, već sveti grad kako ranije u antičko vreme, a sada još više u vreme hrišćanstva. Ovi delovi grada, i Plaki i pribižili su mi savremenu Atinu koju sam želeo da doživim, a da to nije bila samo turistička Atinu, nego i mesto duhovnog susreta. U centru Atine nalazi se Mitropolija, saborni hram Blagovesti Presvete Bogorodice. To je glavni pravoslavni hram grada i važno mesto crkvenog života. U njegovoj blizini nalazi se i mala crkva, poznata kao Mala Mitropolija, koja svojom starinom i skladom privlači pažnju gotovo jednako kao i veliki hram. U tom prostoru oseća se kako Atina nije samo grad antičkih ruševina, nego i grad živog pravoslavnog predanja.

Kao dodatak tekstu dodao bih da je u starom delu grada potrebno posetiti male atinenske hramove kojih atinske crkve. One nisu uvek velike i raskošne, ali često iznenade svojom lepotom. Zaključio bih da je Plaka najlepša za one koji žele da budu u srcu stare Atine, blizu Akropolja, crkava, restorana i šetališta. Monastiraki je praktičan jer ima dobru povezanost metroom i živu atmosferu, posebno uveče. Najlepše je, ako mogućnosti dozvoljavaju, uzeti mali hotel ili apartman u Plaki ili Monastirakiju, tako da se već ujutro može izaći pešice i krenuti u obilazak bez žurbe. U starom delu grada posebnu vrednost imaju smeštaji sa terasom ili pogledom prema Akropolju. Takav pogled nije samo turistički doživljaj. Kada se uveče upale svetla i Akropolj zasija iznad grada, čovek oseti da boravi na mestu koje je vekovima bilo raskrsnica civilizacije, kulture, vere i istorije. Naravno, treba imati u vidu da je stari deo Atine veoma tražen, pa su cene smeštaja često više nego u udaljenijim delovima grada. Ipak, za kraći boravak, posebno ako se prvi put dolazi u Atinu, vredno je biti blizu Plake, Monastirakija i Akropolja. Tako se štedi vreme, manje se koristi prevoz, a grad se doživljava neposrednije. Atina je grad koji se najbolje pamti po večernjim šetnjama, po iznenadnim pogledima na Akropolj između dve zgrade, po malim crkvama koje se pojave onda kada ih najmanje očekujete.

Atina nismo mogli potpusno upoznati za tako kratko vreme, ali se može brzo zavoleti. Dovoljno je jedno jutro u Plaki, jedna molitva u maloj gradskoj crkvi i jedna večernja šetnja u Monastirakiju. Posle toga Atina vam više neće biti samo tačka na mapi, nego će postati uspomena kojoj ćete se hteti vratiti zbog mirisa mora, ali i tamjana.

Ako volite putovanja sa smislom, sveta mesta, manastire, istorijske gradove i putopise sa Balkana i Mediterana, ostavite svoju email adresu. Povremeno ćemo vam slati nove putopise, fotografije, predloge ruta i inspiraciju za vaša buduća putovanja.