Na Svetu Goru krenuo sam tragovima svog duhovnog oca - arhimandrita Gavrila (Vučkovića). Jedan trag me ovih dana doveo do manastira Hilandar. Nisam putovao sam, već sa iskusnim hodočasnicima koji su, poput mene boravili već na Svetoj Gori. Svako od nas je imao svoj lični priziv Presvete Bogorodice da poseti Svetu Goru. Kako kažu svetogorski monasi: niko na Svetu Goru ne dolazi bez priziva Presvete Bogorodice. Na put ka Svetoj Gori krenuli smo na praznik kada se proslavlja ikona Presvete Bogorodice Atonske, a ovaj putopisni tekst završavam na praznik kada se proslavlja ikona Presvete Bogorodice Trojeručice - Zaštitnice i Igumanije manastira Hilandar. Na Svetu Goru smo stigli brodom, i to u Hilandarsku arsanu. Tamo nas je čekao hilandarski kombi koji nas je prevezao do manastira Hilandar. Na moje iznenađenje, odmah po izlasku iz kombija, ugledao sam na staklu drugog kombija, trag u prašini kojim je bila ispisana poruka "Pokaj se". To je poruka kojom počinje i završava Sveto Jevanđelje i koja zauzima značajno mesto u životu svakog vernika. Ova poruka je označela i naša ovogodišnja poseta Svetoj Gori. Po dolasku u Hilandar, bili smo pozvani u gostoprimnicu gde smo se poslužili kafom dobrodošlice, i gde smo čuli pravila boravka u svetinji, kao i mogućnost da primimo Sveto Pričešće. Nakon uvodnog razgovora sa gostoprimcem, bili smo raspoređeni u naš smeštaj. S obzirom da me je poruka "Pokaj se" dočekala pri dolasku u manastir, bio sam spreman da joj pridam više duhovne pažnje i da se posvetim svome srcu i razmislim o mogućnosti da se ispovedam. Otišao sam u veliki hilandarski Vavedenjski hram i seo u stasidiju kako bih neko vreme boravio u tišini svetinje razmišljajući o mogućoj ispovesti.

Sva petorica bili smo spremni da boravak u Hilandaru posvetimo duhovnom uzrastanju. Ispovest je bila naš prvi korak. Ujutro u 4 sata, u ranu zoru pošli smo u hram na Jutranju molitvu na kojoj smo se ispovedali, a kasnije na Svetoj Liturgiji i pričestili Svetim Hristovim Tajnama. Imao sam mogućnost priliku da u kratkom razgovoru pričam sa jednim od monaha i to na temu razlike u životima monaha i nas hodočasnika koji povremeno posećujemo Svetu Goru. Poruka je bila da mi hodočasnici, koji dodjemo u kraću posetu Hilandaru treba da sa ljubavlju gledamo jedni na druge. Tako smo i mi kao grupa bili poslušni toj duhovnoj pouci. Bili smo zajedno i pomagali jedni drugima gde god smo to mogli, kako bi nam svima zajedno boravak u Hilandaru bio što je više moguće blagodaran i blagosloven.

Upoznao sam brata Vladu koji je u kontaktu sa čovekom koji je doveo poznatog glumca Mel Gipsona na Svetu Goru i na Karulju, a zatim i braću Stefana i Nikolu. Svi zajedno proveli smo mnoge trenutke u davanju i primanju najlepših duhovnih darova o kojima mi je upravo pričao hilandarski monah. U tom kratkom, dostojanstvenom i sažetom razgovoru sa hilandarskim monahom, trudio sam se da se fokusiram na svetogorske detalje koje je moguće doživeti upravo ovde u Bogorodičinom vrtu. Razgovor sa monasima ima duboku pouku, ali samo ako slušamo sa srcem i primenimo pouku u svom životu. Tako sam razumeo i svog duhovnog oca, arhimandrita Gavrila Vučkovića koji je još 1971. godine došao na Svetu Goru i bio tamo sve do 1984. godine. Potrebno je doći na Svetu Goru uz poslušanje duhovnom ocu i tada dostojanstveno i skladno, usmeravamo pažnju na svetinju, ali i jedni na druge.

Bile su velike vrućine, a mi smo bili nadahnuti da sve vreme upoznajemo svetinju i da što više obiđemo kako bismo što više videli i doživeli. Tako smo često boravili pored bunara Svetog Save. Često pijući hladnu vodu sa izvora Svetog Save. Tu je i velika krošnja loze na kojem raste grožđe Svetog Simeona Mirotočivog. Sedeli smo često ispod njegove krošnje i tada jedni drugima pričali priče o našem prethodnim boravcima na Svetoj Gori. Tada je jedan naš brat iz naše male grupe, ispričao priču o lozi Svetog Simeona koja je stara više od 800 godina. Naime, loza je izrasla na mestu gde je bio grob Svetog Simeona Mirotočivog, oca Svetog Save. Kada je Sveti Sava hteo da izmiri svoju braću u Srbiji, javio mu se u snu njegov otac, Sveti Simeon, i rekao mu da njegovo telo prenese u Srbiju i da će se tada bratija izmiriti nad njegovim Svetim moštima. Kada je njegovo telo prenešeno u Srbiju, na mestu gde je bilo telo, izrasla je loza koja i danas raste i donosi plodove i koja raste uz njegov grob u hilandarskoj crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice.

Po jednom predanju, negde u 16. veku, turski sultan, koji nije imao potomstvo, obratio se Hilandarskom igumanu i pomolio se Svetom Simeonu Mirоtočivom. Kada mu se rodio sin, hteo je da održi obećanje igumanu, a to je, da će ga, po navršenoj osamnaestoj godini, dovesti u manastir i predati ga na službu Bogu. Kada je mladić napunio osamnaest godina, sultan ga je, držeći se obećanja, doveo u manastir Hilandar. Rastanak sa sinom mu je veoma teško pao i tada mu je iguman, videvši očinsku tugu, rekao da sina slobodno povede sa sobom i da manastiru ništa ne duguje. Dirnut takvom milošću igumana manastira, sultan je iz zahvalnosti darovao Hilandar velikom zemljom i drugim darovima tako da i danas Manastir Hilandar poseduje oko trećine ukupne Svetogorske zemlje.

Tokom boravka u Hilandaru sreli smo brata Gorana koji je sa dvojicom hilandarskih hodočasnika razgovarao pored manastirske kosturnice. Tada smo ga sa velikom željom zamolili da i nas povede u kosturnicu i ispriča nam značajnu priču o ovom mestu gde se čuvaju kosti i lobanje hilandraskih upokojenih monaha. Bili smo zahvalni Goranu, jer nam je omogućio da vidimo ovo značajno mesto. Tokom našeg boravka u manastiru Hilandar, razgovori sa ljudima su nam donela nova duhovna iskustva, koja mnogo cenimo, a višečasovna molitva u hramu nam je donela snagu i duhovni fokus na pokajanje koje će nam značiti dalje u našim životima.

Nakon dva dana provedenih u Hilandaru bili smo obogaćeni novim iskustvima i ohrabreni duhovnim darovima koji su nas osnažili tako da postajemo još svesniji važnosti duhovnosti u našim životima. Doživeli smo veliki duhovni značaj i na njemu blagodarimo Presvetoj Bogorodici Trojeručici, Svetom Simeonu i Svetom Savi što su nas udostojili posete manastiru Hilandar. Kasnije, na putu ka Beogradu kada smo sabirali utiske posete, planirali smo sledeću posetu našem velikom i čudesnom manastiru Hilandar.