Teme u tekstu:
Stari grad Rodos i viteške zidine
Pravoslavne crkve i manastiri na ostrvu
Filerimos i Panagija Tsambika

• Smeštaj u starom gradu i pored mora

Rodos nas je dočekao snažnom mediteranskom svetlošću. To je ona svetlost koja se odbija od kamena, mora i belih fasada, pa čovek već pri prvom susretu sa ostrvom ima osećaj da je stigao na mesto koje se dugo pamti. More je blizu, istorija je svuda oko vas, a stari grad deluje kao velika kamena knjiga kroz koju se može hodati satima.
Najveći utisak ostavlja stari grad Rodos. Ulazak kroz njegove kapije deluje kao ulazak u drugo vreme. Zidovi su visoki, ulice su uske, kamen je uglačan od bezbrojnih koraka, a iza svakog ugla pojavljuje se neki novi prolaz, trg, crkva, dvorište ili pogled prema zidinama. Iako je stari grad danas pun turista, restorana, radnji i života, on ipak čuva dostojanstvo jednog starog mesta. U njemu se oseća da su ovde vekovima prolazili trgovci, vojnici, monasi, putnici i hodočasnici.
Posebno je lepo proći Ulicom vitezova. Ona je ozbiljna, kamena i nekako tiha, čak i kada oko vas ima ljudi. Ta ulica ne traži mnogo objašnjenja. Dovoljno je hodati polako i gledati zgrade koje svedoče o vremenu vitezova Svetog Jovana. Tu se Rodos otkriva kao ostrvo susreta Istoka i Zapada, mora i kopna, ratova i molitava, tvrđava i hramova.

U starom gradu se nalazi i Palata velikog majstora, jedan od najprepoznatljivijih simbola Rodosa. Ispred nje čovek lako shvati zašto je ovo ostrvo bilo toliko važno. Rodos nije bio samo mesto odmora, nego strateška tačka Mediterana, čuvana zidinama, lukama i snažnim utvrđenjima. Ipak, ono što mene najviše privlači nisu samo zidine, nego način na koji se unutar njih i danas odvija svakodnevni život. Ljudi žive, rade, mole se, prodaju ikone, služe goste, pale sveće i otvaraju vrata malih hramova.
Za putnika koji voli sveta mesta, Rodos ima posebnu lepotu. Pravoslavne crkve u starom gradu često se pojave iznenada, između kamenih kuća i uskih ulica. Neke su male i skromne, ali baš zbog toga ostavljaju snažan utisak. Kada se uđe u takav hram, spoljašnja buka odmah se smiri. Miris tamjana, ikone, kandila i tiha svetlost stvaraju osećaj da se usred živog turističkog grada ipak može pronaći prostor za molitvu.
Jedna od lepota Rodosa jeste to što se hrišćansko predanje ne nalazi samo u velikim i poznatim mestima, nego i u malim crkvama koje čuvaju svakodnevnu pobožnost naroda. U takvim hramovima čovek ne dolazi da bi video nešto veliko, nego da bi se smirio. Ponekad je dovoljno zapaliti sveću, izgovoriti kratku molitvu i nastaviti dalje. Takvi trenuci daju putovanju dublji smisao.

Izvan starog grada vredi posetiti Filerimos, brdo iznad Ialisosa. To je mesto koje spaja prirodu, istoriju i duhovnost. Put do Filerimosa vodi kroz mirnije predele ostrva, a kada se stigne gore, otvaraju se pogledi prema moru i okolini. Manastirski prostor deluje tiho i izdvojeno, kao da čoveka poziva da zastane i malo se udalji od letnje užurbanosti. Filerimos nije samo vidikovac, nego mesto sabranosti.
Na Filerimosu se oseća poseban mir. Drveće, kamen, staze i pogled prema daljini stvaraju atmosferu koja je drugačija od starog grada. Tamo je sve puno zidina, ljudi i istorije, a ovde je više tišine. Čovek hoda polako, gleda prema moru i razmišlja kako su ostrva često bila mesta susreta, ali i mesta iskušenja. More povezuje narode, ali ih ponekad i razdvaja. Na takvim mestima čovek bolje razume zašto su hramovi i manastiri na ostrvima toliko važni: oni su bili i ostali duhovna pristaništa.
Posebno mesto na Rodosu jeste manastir Panagija Tsambika. Nalazi se na uzvišenju iznad Kolimbije i poznat je kao svetinja posvećena Presvetoj Bogorodici. Do njega se penje, i taj uspon ima svoj smisao. Kao i na mnogim drugim svetim mestima, čovek se pomalo zamori, ali upravo kroz taj mali napor drugačije doživi dolazak do svetinje. Kada se stigne gore, otvaraju se pogledi prema moru, obali i brdima, a sve dobija neki poseban mir.
Panagija Tsambika je mesto na kojem se mnogi mole Presvetoj Bogorodici, posebno za porodicu, decu i blagoslov doma. Takva mesta ne treba obilaziti žurno. Lepo je doći, zastati, ući u hram, zapaliti sveću i ostati nekoliko trenutaka u tišini. Pogled sa brda je lep, ali još lepši je osećaj kada čovek u sebi ponese molitvu. Rodos se tada više ne pamti samo po plažama, nego po Bogorodičinom miru koji se oseti na visini iznad mora.

Ako vreme dozvoljava, lepo je otići i do Lindosa. To je jedno od najlepših mesta na ostrvu, sa belim kućama, uskim ulicama, pogledom na more i starom akropolom iznad naselja. Lindos je vrlo posećen, ali i pored gužve ima neku posebnu ostrvsku lepotu. U njemu se oseća ona grčka jednostavnost: belo, plavo, kamen, sunce i more. Kada se čovek popne iznad mesta i pogleda prema zalivu, shvati zašto se Rodos toliko voli.
Za smeštaj na Rodosu postoji nekoliko dobrih izbora. Ako se prvi put dolazi na ostrvo i ako se želi najjači susret sa istorijom, najlepše je boraviti u starom gradu ili u njegovoj neposrednoj blizini. Tada se ujutro može izaći pešice, proći kroz kapije, popiti kafu u staroj ulici, posetiti crkvu, obići zidine i uveče se vratiti kroz osvetljene prolaze. Stari grad noću ima posebnu atmosferu, mirniju i topliju nego tokom dana.
Za one koji žele praktičniji smeštaj, dobar izbor je i novi deo grada Rodosa, posebno oko Mandrakija i obale. Odatle je lako doći do starog grada, luke, restorana i šetališta. To je dobar izbor za putnike koji žele da imaju i istoriju i more blizu sebe. Uveče je lepo šetati pored luke, gledati brodove i svetla, a zatim se vratiti u hotel bez dugog puta.

Ako je cilj više odmor pored mora, onda se može razmišljati o mestima kao što su Ixia, Ialysos, Faliraki ili Lindos, u zavisnosti od toga da li se želi mirniji ili življi boravak. Ipak, za putovanje sa smislom, naročito ako se želi obići stari grad, Filerimos, Tsambika i Lindos, najbolje je imati smeštaj koji omogućava lako kretanje po ostrvu. Rodos nije ostrvo koje treba provesti samo na jednoj plaži. Njega treba upoznati kroz put, kroz vidikovce, hramove, stare ulice i male susrete.
Najlepši trenutak na Rodosu za mene je večernja šetnja starim gradom. Kada dnevna vrućina popusti, kada se kamene ulice osvetle, a žamor postane tiši, tada Rodos pokaže svoje drugo lice. Nije više samo turističko mesto. Postaje grad uspomena. Zidovi deluju mekše, vrata hramova mirnije, a more iza zidina kao da čuva sve priče ovog ostrva.
Rodos je ostrvo koje spaja lepotu i ozbiljnost. Sa jedne strane, tu su more, sunce, plaže i radost odmora. Sa druge strane, tu su zidine, manastiri, hramovi i sećanje na vekove. Zato mi se čini da Rodos ne treba posmatrati samo kao letnju destinaciju. On može biti i malo hodočašće, naročito ako se u putovanje unese molitva i želja da se vidi više od spoljašnje lepote.

Kada smo napuštali Rodos, ostao je osećaj da se nismo rastali samo od ostrva, nego od jednog starog prijatelja. Takva mesta imaju dušu. Ona vas prime, malo vas umore svojim ulicama i suncem, obraduju morem, iznenade hramom u nekoj sporednoj ulici, a zatim vas isprate sa željom da se ponovo vratite. Rodos je upravo takav: svetao, kamenit, tih i dubok.
Želim nove putopise

Ako volite putovanja sa smislom, sveta mesta, manastire, istorijske gradove i putopise sa Balkana i Mediterana, ostavite svoju email adresu. Povremeno ćemo vam slati nove putopise, fotografije, predloge ruta i inspiraciju za vaša buduća putovanja.
Vaša email adresa