Teme u tekstu:
Agios Nikolaos i jezero Voulismeni
Panagija Kera kod Kritse
Zaliv Mirabello i istočni Krit
Spinalonga, Elounda i Plaka

• Smeštaj u Agios Nikolaosu i okolini

Agios Nikolaos nas je dočekao plavetnilom mora i onom posebnom kritskom svetlošću koja sve čini toplijim. Grad nije ogroman, ali ima širinu. U njemu se oseća more, ali i brdo. Oseća se život, ali i mir. To je mesto u kojem se lako može usporiti korak, sesti pored vode, gledati brodove i pustiti da se misli saberu same od sebe.
Najpoznatije mesto u gradu je jezero Voulismeni. Ono se nalazi gotovo u samom srcu Agios Nikolaosa i deluje kao mala prirodna pozornica oko koje se odvija život grada. Oko jezera su kafići, restorani, šetalište, male barke i ljudi koji polako prolaze. Voda je tamna i mirna, a kuće iznad nje stvaraju sliku koja se dugo pamti. Iako je grad živ, pored jezera se oseća neka posebna tišina.
Lepo je doći do jezera ujutro, dok dan još nije postao užurban. Tada se najbolje vidi koliko Agios Nikolaos ima jednostavnu lepotu. Nije to mesto koje vas opterećuje velikim znamenitostima. Ono vas više poziva da budete prisutni. Da sednete, popijete grčku kafu, pogledate prema vodi i zahvalite Bogu na danu koji počinje.

Agios Nikolaos leži uz zaliv Mirabello, čije ime već samo po sebi govori o lepoti pogleda. More je ovde blago, široko i svetlo. Kada se gleda prema zalivu, čovek ima utisak da se pred njim otvara mirniji deo Krita. Nije to samo obala za odmor. To je prostor u kojem se može osetiti veza mora, kamena, maslina i malih crkava koje se pojavljuju na putu kroz ostrvo.
Za hodočasnika i putnika koji voli sveta mesta, najvažniji izlet iz Agios Nikolaosa jeste odlazak do Panagije Kere kod sela Kritsa. To je jedna od najznačajnijih vizantijskih crkava na Kritu. Nalazi se malo izvan sela, u mirnijem predelu, i već pri prvom pogledu deluje skromno. Međutim, kada se uđe unutra, čovek shvati da je prava lepota ove svetinje sakrivena u njenoj unutrašnjosti.
Panagija Kera je posvećena Presvetoj Bogorodici. Njene freske, očuvane kroz vekove, ostavljaju snažan utisak. To nije samo umetnost. To je molitva u boji. Likovi svetih, scene iz Jevanđelja i crkveno predanje ovde ne deluju kao nešto daleko i muzejsko, nego kao tiho svedočanstvo vere naroda koji je na ovom ostrvu živeo, stradao, molio se i čuvao svoje pravoslavno predanje.
U takvim crkvama čovek najbolje razume zašto su mala sveta mesta ponekad jača od velikih građevina. Panagija Kera nema spoljašnju raskoš, ali ima dubinu. U njoj se oseća vekovno prisustvo molitve. Zidovi nisu samo zidovi, nego čuvari sećanja. Kada čovek stoji pred starim freskama, može da oseti koliko je vera bila važna ljudima koji su ovde dolazili pre nas.

Posebno je lepo povezati posetu Panagiji Keri sa obilaskom Kritse. Kritsa je tradicionalno selo, smešteno iznad Agios Nikolaosa. U njemu se može prošetati uskim ulicama, videti stare kuće, male radnje, tkanine, ikone i predmete koje izrađuju lokalni ljudi. Kritsa ima onu toplinu grčkog sela u kojem se još oseća sporiji ritam života. Posle obilaska crkve, lepo je zastati u selu, popiti kafu ili probati nešto domaće.
Krit je ostrvo na kojem se vera ne odvaja od svakodnevnog života. Crkve i manastiri nisu samo spomenici. Oni su deo prostora, deo porodice, deo sećanja. Zato je istočni Krit posebno lep za putnika koji ne želi samo plaže i restorane, nego i mesta molitve. U okolini Agios Nikolaosa ima više crkava i manastira, a svaki od njih otkriva jedan deo duše ovog ostrva.
Ako vreme dozvoljava, iz Agios Nikolaosa se može krenuti prema Eloundi i Plaki. To su mesta uz more, mirnija i vrlo lepa za šetnju. Iz Plake i Elounde polaze brodići prema Spinalongi, ostrvu koje nosi težu istoriju. Spinalonga je poznata po venecijanskoj tvrđavi, ali i po kasnijem periodu kada je bila mesto izolacije obolelih. Zato se na nju ne odlazi samo kao na izlet, nego i kao na mesto sećanja.
Spinalonga ostavlja ozbiljan utisak. More oko nje je prelepo, ali istorija ostrva podseća na ljudsku patnju, usamljenost i potrebu za milošću. Takva mesta nas uče da putovanje nije uvek samo radost gledanja lepote. Ponekad je putovanje i susret sa ranama prošlosti. Ali i takvi susreti mogu biti korisni, jer nas čine pažljivijima i zahvalnijima.
Posle Spinalonge lepo je vratiti se u Plaku ili Eloundu i sesti pored mora. Tada se čovek umiri. Gleda ostrvo u daljini, sluša talase i razmišlja kako je Krit pun kontrasta: svetlost i senka, more i kamen, radost i stradanje, istorija i molitva. Upravo zbog toga Krit nije površno ostrvo. On ima dubinu.

Za smeštaj u ovom delu Krita, Agios Nikolaos je veoma dobar izbor. Posebno za one koji žele da budu blizu šetališta, jezera, restorana, luke i večernjeg života, ali da ipak imaju mirniji ritam nego u nekim većim turističkim centrima. Najlepše je biti smešten blizu jezera Voulismeni ili pored mora, tako da se grad može obilaziti pešice.
Smeštaj u centru Agios Nikolaosa praktičan je ako se ostaje kraće, posebno ako se dolazi brodom ili se planira više izleta. Ujutro možete prošetati do jezera, popiti kafu, zatim krenuti prema Kritsi i Panagiji Keri, a uveče se vratiti na večeru pored vode. Takav raspored daje putovanju osećaj lakoće.
Za mirniji i malo luksuzniji boravak dobar izbor mogu biti Elounda ili hoteli uz zaliv Mirabello. Tamo je atmosfera tiša, više okrenuta odmoru, moru i lepim pogledima. Elounda je posebno pogodna za one koji žele mir, lepe hotele i blizinu Spinalonge. Ipak, za putovanje u kojem se želi spojiti grad, šetnja, sveta mesta i izleti, Agios Nikolaos ostaje najpraktičnija tačka.
Ako neko želi jednostavniji i autentičniji doživljaj, može se razmišljati i o smeštaju u manjim mestima u okolini, naročito ako se putuje autom. Tada se Krit upoznaje drugačije: kroz sela, lokalne puteve, maslinjake, male crkve i razgovore sa ljudima. Krit se ne razume samo iz hotelske sobe. Krit se razume kada se izađe na put.

Najlepši trenutak u Agios Nikolaosu za mene je veče pored jezera. Dan se tada smiruje, svetla restorana počinju da se ogledaju u vodi, ljudi šetaju sporije, a grad postaje mekši. Nije potrebno mnogo govoriti. Dovoljno je sedeti, gledati vodu i osećati zahvalnost. Posle dana provedenog u obilasku svetinja i sela, takva večer dođe kao blagoslov.
Agios Nikolaos i istočni Krit nisu mesta koja treba obilaziti u žurbi. Naravno, moguće je doći na jedan dan, videti jezero, otići do Panagije Kere i nastaviti dalje. Ali ako se može ostati bar dve ili tri noći, doživljaj postaje potpuniji. Tada se ne vidi samo grad, nego se oseti ritam ostrva. Jutro pored mora, podne u svetinji, popodne u selu, veče pored jezera — to je Krit koji se pamti.
Ono što nosim iz Agios Nikolaosa nije samo slika lepog grada. Nosim osećaj da se na Kritu sve važno događa malo sporije. Vera je tiša, ali duboka. Ljudi su neposredni. More je stalno prisutno. Svetinje nisu odvojene od života, nego su utkane u pejzaž, u sela, u putovanja, u porodična sećanja.

Zato Agios Nikolaos može biti mnogo više od usputne stanice na Kritu. On može biti mesto odmora, ali i mesto sabiranja. Može biti početak lepog hodočasničkog dana prema Panagiji Keri. Može biti polazna tačka za susret sa Spinalongom. Može biti veče pored jezera i jutro pored mora. A najlepše je kada sve to postane jedno putovanje sa smislom.
Kada smo napustili Agios Nikolaos, ostao je utisak mira. Ne onog velikog i svečanog mira koji se pamti po nekom jednom događaju, nego mir koji se skuplja iz više malih trenutaka: iz pogleda na jezero, iz tišine Panagije Kere, iz šetnje kroz Kritsu, iz plavetnila zaliva Mirabello i iz večeri provedene pored vode. Takva mesta ostaju u čoveku dugo, kao tiha molitva sa ostrva.

Želim nove putopise
Ako volite putovanja sa smislom, sveta mesta, manastire, istorijske gradove i putopise sa Balkana i Mediterana, ostavite svoju email adresu. Povremeno ćemo vam slati nove putopise, fotografije, predloge ruta i inspiraciju za vaša buduća putovanja.
Vaša email adresa
Nenad Badovinac
Agios Nikolaos, Krit