Teme u tekstu:
Fira, Oia i pogled na kalderu
Panagija Episkopi i ostrvske crkve
Akrotiri i drevna istorija Santorinija

• Smeštaj u Firi, Oiji, Imerovigliju i pored mora

Santorini nas je dočekao svetlošću koja se teško opisuje. More je ovde posebno plavo, nebo široko, a kuće bele toliko da se čini kao da su deo istog tog neba. Ovo ostrvo ne liči na mnoga druga grčka ostrva. Ono je dramatično, podignuto iznad mora, sa naseljima koja stoje na ivici litica i gledaju prema kalderi, kao da svakog dana iznova posmatraju tajnu stvaranja.
Prvi susret sa Santorinijem najčešće počinje u Firi, glavnom mestu ostrva. Fira je živa, puna ljudi, prodavnica, kafića, restorana i vidikovaca. Sa njenih terasa otvara se jedan od najlepših pogleda na Egejsko more. Ipak, Fira nije samo mesto za fotografisanje. Kada se prođe malo dalje od najprometnijih ulica, mogu se pronaći mirniji prolazi, male crkve, dvorišta i mesta na kojima Santorini pokazuje svoju jednostavniju stranu.
Najlepše je u Firi hodati polako. Nije potrebno imati previše planova. Dovoljno je pratiti uske ulice, zastati pored neke crkve sa belim zidovima i plavom kupolom, pogledati prema moru i pustiti da ostrvo govori svojim ritmom. Santorini je lep kada se gleda, ali je još lepši kada se ne žuri.

Oia je najpoznatije mesto na ostrvu i mnogi je vezuju za zalazak sunca. Njene bele kuće, stepeništa, crkve, vetrenjače i pogledi prema moru učinili su je jednom od najprepoznatljivijih slika Grčke. Ali Oia je mnogo više od razglednice. Ujutro, dok gužve još nisu velike, ona ima poseban mir. Tada se može prošetati kroz njene ulice, zastati pored hramova, pogledati prema kalderi i osetiti zašto je ovo mesto toliko voljeno.
Zalazak sunca u Oiji zaista je poseban doživljaj, ali treba znati da tada dolazi mnogo ljudi. Zato je dobro doći ranije, pronaći mirnije mesto i ne očekivati potpunu tišinu. Ipak, kada sunce počne da se spušta, kada se belo naselje oboji toplim nijansama, a more postane zlatno, čovek razume zašto se o Santoriniju toliko govori. To nije samo lep prizor. To je trenutak u kojem se priroda, svetlost i ljudska čežnja za lepotom spoje u jednu sliku.
Za putnika koji želi i duhovni doživljaj, posebno mesto na Santoriniju zauzima Panagija Episkopi. To je stara vizantijska crkva u unutrašnjosti ostrva, posvećena Presvetoj Bogorodici. Za razliku od belih crkava na liticama koje su postale simbol Santorinija, Panagija Episkopi deluje mirnije i ozbiljnije. Ona ne privlači pažnju spoljašnjim sjajem, nego starinom i molitvenom tišinom.
Kada se dođe do Panagije Episkopi, oseća se da je to drugačiji Santorini. Nema velike buke, nema dramatičnih terasa, nema stalnog fotografisanja. Tu je skromna svetinja, kamen, ikone, freske i osećaj da se nalazite na mestu koje je vekovima čuvalo pravoslavno predanje ostrva. Takve crkve su dragocene jer podsećaju da Santorini nije samo turistička slika, nego i živo mesto vere.

U Panagiji Episkopi čovek može da se smiri. Da zapali sveću, da se pomoli Presvetoj Bogorodici i da u tišini zahvali za put. Posebno je lepo što se ova svetinja nalazi dalje od najpoznatijih turističkih tačaka, pa poseta njoj dolazi kao predah. Kao da ostrvo kaže: video si moju lepotu, sada zastani i vidi moju dušu.
Santorini ima mnogo malih crkava i kapelica. One su rasute po selima, uz puteve, na liticama i iznad mora. Neke su velike i poznate, a neke toliko male da ih čovek gotovo slučajno otkrije. U njima se najbolje vidi pobožnost ostrvskog naroda. Na mestima gde su more, vetar i vulkanski kamen vekovima oblikovali život, crkve su bile i ostale mesta utehe, molitve i zahvalnosti.
Pored svetinja, Santorini ima i duboku drevnu istoriju. Posebno je važno posetiti Akrotiri, arheološko nalazište na jugu ostrva. To je praistorijski grad koji je bio zatrpan vulkanskim pepelom, zbog čega su mnogi njegovi ostaci sačuvani. Kada se hoda kroz Akrotiri, čovek ne gleda samo kamen i zidove, nego tragove jednog davnog života: kuće, ulice, posude, prostorije i sećanje na civilizaciju koja je postojala mnogo pre nas.
Akrotiri ostavlja drugačiji utisak od belih sela na liticama. Tamo nema romantičnog zalaska sunca, ali ima ozbiljnosti istorije. To mesto nas podseća da je Santorini nastao kroz lepotu, ali i kroz silu prirode. Vulkan je oblikovao ostrvo, dao mu neobičan izgled, ali je istovremeno ostavio i dubok trag u ljudskoj istoriji. Zato je Akrotiri dobro videti da bi se Santorini razumeo celovitije.
Lepo je posetiti i tradicionalna sela u unutrašnjosti, kao što su Pyrgos, Megalochori ili Emporio. Ona su mirnija od Fire i Oie, a često autentičnija. Tu se može prošetati bez velikih gužvi, videti stare kuće, crkve, uske prolaze i svakodnevni život ostrva. Santorini nije samo kaldera. Santorini su i sela, vinogradi, kapelice, male taverne i ljudi koji žive iza najpoznatijih fotografija.

Za smeštaj na Santoriniju najvažnije je prvo odlučiti kakav doživljaj želite. Ako želite najpoznatiji pogled na kalderu, onda su Fira, Firostefani, Imerovigli i Oia najlepši izbori. Fira je najpraktičnija jer ima najviše sadržaja, prevoza, restorana i života. Firostefani je mirniji, a opet blizu Fire. Imerovigli je odličan za one koji žele tišinu i veličanstven pogled. Oia je najromantičnija i najpoznatija, ali često i najskuplja.
Smeštaj na kalderi jeste poseban doživljaj, naročito ako soba ili terasa gledaju prema moru. Uveče, kada se svetla upale, a ostrvo utihne, pogled na kalderu može biti jedan od najlepših trenutaka putovanja. Ipak, treba znati da su cene u ovim mestima često visoke, naročito u sezoni. Zato je dobro rezervisati ranije i pažljivo proveriti položaj smeštaja.
Ako se želi povoljniji i opušteniji boravak, dobar izbor mogu biti Kamari ili Perissa, mesta pored mora sa crnim vulkanskim plažama. Ona nemaju pogled na kalderu, ali imaju plaže, šetališta, restorane i jednostavniji ritam. Za porodice i putnike koji žele više kupanja, a manje gužve na liticama, ovo može biti veoma praktičan izbor. Odatle se može organizovati obilazak Fire, Oie, Akrotirija i Panagije Episkopi.

Santorini je ostrvo na kojem se treba čuvati prevelike žurbe. Mnogo ljudi pokušava da za jedan dan vidi sve: Firu, Oiu, Akrotiri, plaže, zalazak sunca i još nekoliko sela. Ali Santorini se tada lako pretvori u trčanje od jedne fotografije do druge. Mnogo je lepše izabrati manje mesta i doživeti ih dublje. Jedan miran odlazak u Panagiju Episkopi, jedna šetnja kroz Oiu ujutro, jedan pogled sa Imeroviglija i jedno veče u Firi mogu ostati više u srcu nego preduga lista znamenitosti.
Najlepši trenutak na Santoriniju za mene je onaj kada se čovek malo udalji od gužve i pogleda prema moru. Tada se vidi zašto je ovo ostrvo toliko posebno. Litice se spuštaju prema vodi, brodovi izgledaju mali, sunce menja boje, a bele crkve stoje kao mali znaci molitve između neba i zemlje. Santorini je lep, ali njegova prava lepota dolazi tek kada čovek u nju unese mir.
Ovo ostrvo nas uči da lepota može biti velika, ali i prolazna ako je samo fotografišemo. Zato je važno ponekad spustiti telefon, zatvoriti oči, pomoliti se i zahvaliti. Zahvaliti za more, za svetlost, za Presvetu Bogorodicu, za crkve koje čuvaju veru ostrva, za putovanje koje nam je dato.

Zato Agios Nikolaos može biti mnogo više od usputne stanice na Kritu. On može biti mesto odmora, ali i mesto sabiranja. Može biti početak lepog hodočasničkog dana prema Panagiji Keri. Može biti polazna tačka za susret sa Spinalongom. Može biti veče pored jezera i jutro pored mora. A najlepše je kada sve to postane jedno putovanje sa smislom.
Kada smo napustili Agios Nikolaos, ostao je utisak mira. Ne onog velikog i svečanog mira koji se pamti po nekom jednom događaju, nego mir koji se skuplja iz više malih trenutaka: iz pogleda na jezero, iz tišine Panagije Kere, iz šetnje kroz Kritsu, iz plavetnila zaliva Mirabello i iz večeri provedene pored vode. Takva mesta ostaju u čoveku dugo, kao tiha molitva sa ostrva.

Kada smo napuštali Santorini, ostao je osećaj da smo videli ostrvo koje je zaista posebno, ali i da ga ne treba svesti samo na zalazak sunca. Santorini je kaldera, Oia, Fira i more. Ali Santorini je i Panagija Episkopi, Akrotiri, mala sela, tihe kapelice i molitva u belom hramu iznad plavog mora. Tek kada se sve to spoji, ostrvo se pamti onako kako zaslužuje: ne samo kao najlepša slika Grčke, nego kao putovanje sa smislom.
Želim nove putopise
Ako volite putovanja sa smislom, sveta mesta, manastire, istorijske gradove i putopise sa Balkana i Mediterana, ostavite svoju email adresu. Povremeno ćemo vam slati nove putopise, fotografije, predloge ruta i inspiraciju za vaša buduća putovanja.
Vaša email adresa
Nenad Badovinac
Santorini, Grčka