«zapisi i reportaže»
Ostrvo Milos u Kikladama
Milos je ostrvo koje ne osvaja bukom, nego tišinom. Nije toliko razvikano kao Santorini, niti tako živo kao Mikonos, ali upravo u tome je njegova posebna lepota. Milos je ostrvo belog kamena, ribarskih sela, plavih uvala, starih crkava, ranohrišćanskih katakombi i zalazaka sunca koji se pamte dugo nakon povratka kući.
20. maj - 6. jun, 2026.
Teme u tekstu:
Plaka i Panagija Korfiatissa
Ranohrišćanske katakombe kod Tripitija
Sarakiniko, Klima i ribarska sela
Plaka i Panagija Korfiatissa
Ranohrišćanske katakombe kod Tripitija
Sarakiniko, Klima i ribarska sela
- Adamas, Pollonia i smeštaj na ostrvu
Milos nas je dočekao mirnije nego druga grčka ostrva. Već pri prvom susretu oseća se da ovo nije mesto koje želi da se nametne. Ono polako otkriva svoju lepotu: kroz more, bele stene, uske ulice, male crkve i sela koja deluju kao da još čuvaju jednostavnost starog ostrvskog života.
Najlepši početak upoznavanja Milosa jeste Plaka, glavno mesto ostrva. Plaka se nalazi na uzvišenju i iz njenih uskih ulica otvaraju se divni pogledi prema moru. To je pravo kikladsko mesto: bele kuće, plava vrata, kamene staze, tiha dvorišta, male radnje, cveće i miris večere koji se širi iz taverni. U Plaki se ne hoda brzo. Ona traži spor korak.
Uveče Plaka postaje posebno lepa. Kada sunce počne da zalazi, ljudi polako izlaze na ulice, a belo kamenje poprima toplu boju. Nije potrebno mnogo planirati. Dovoljno je šetati, zastati pored neke crkve, pogledati prema moru i osetiti kako se ostrvo smiruje. Milos tada pokazuje ono što je najlepše u Kikladama: jednostavnost koja čoveka vraća sebi.
Posebno mesto u Plaki ima crkva Panagija Korfiatissa. Nalazi se na uzvišenju i gleda prema moru, kao da čuva ostrvo i njegove ljude. To je jedno od onih mesta gde se prirodna lepota i molitva spajaju na tih način. Pred crkvom čovek ne oseća potrebu da mnogo govori. Dovoljno je stati, prekrstiti se, zapaliti sveću i zahvaliti Presvetoj Bogorodici za put, za more, za ljude koje volimo i za sve ono što nosimo u srcu.
Panagija Korfiatissa je posebno lepa pred zalazak sunca. Tada se iz Plake pruža pogled prema pučini, a svetlost menja boje na belim zidovima. Iako oko vas mogu biti putnici, fotografi i šetači, sama svetinja ostaje mirna. To je lepota pravoslavnih hramova na ostrvima: oni stoje usred života, ali ne gube tišinu.
Milos ima i veoma važan ranohrišćanski trag — katakombe kod Tripitija. One se nalaze u blizini starog naselja i predstavljaju jedno od najvažnijih mesta koje treba posetiti ako se na ostrvo dolazi sa željom da se vidi više od plaža. To podzemno mesto podseća na prve vekove hrišćanstva, na zajednicu vernih koja je u tišini čuvala svoju veru, svoje umrle i svoje molitve.
Ulazak u katakombe nije dug obilazak, ali je dubok po značenju. Čovek silazi u prostor koji nema spoljašnju lepotu ostrva. Nema plavetnila, nema belih kuća, nema vetra sa mora. Tu je kamen, tišina i sećanje. Upravo zato katakombe ostavljaju snažan utisak. One podsećaju da je vera često čuvana u skromnosti, u skrivenosti, u prostoru koji nije bio namenjen pokazivanju, nego molitvi i vernosti.
Blizu katakombi nalazi se i antički teatar, a u tom širem prostoru otkrivena je i čuvena Afrodita sa Milosa, danas poznata kao Venera Miloska. Taj deo ostrva pokazuje kako se na Milosu susreću antička istorija i ranohrišćansko predanje. Kao da ostrvo na jednom mestu čuva više vekova, više svetova i više uspomena.
Posle obilaska katakombi lepo je nastaviti prema Tripitiju ili se vratiti u Plaku. To su mesta gde se može odmoriti, popiti kafa, pogledati prema moru i sabrati utiske. Milos nije ostrvo koje treba samo pretrčati od jedne plaže do druge. Njegova lepota je upravo u povezivanju: malo istorije, malo molitve, malo šetnje, malo mora.
Najpoznatija prirodna slika Milosa jeste Sarakiniko. To je obala od belih vulkanskih stena koje izgledaju gotovo nestvarno. Mnogi kažu da podseća na mesečev pejzaž, i zaista, kada se prvi put dođe tamo, čovek ima osećaj da nije na običnoj plaži. Belo kamenje, plavo more i neobični oblici stena stvaraju prizor koji se ne zaboravlja.
Sarakiniko je najbolje posetiti rano ujutro ili predveče, kada je svetlost mekša i kada ima manje ljudi. Tada se najlepše vidi njegova neobičnost. Ipak, i na tako poznatom mestu moguće je pronaći trenutak mira. Sednete na beli kamen, gledate more kako udara u stene i shvatite da je Bog prirodi dao bezbroj jezika kojima govori čoveku.
Milos je posebno lep i zbog svojih ribarskih sela. Klima je možda najpoznatije među njima. Njene šarene kućice uz more, poznate kao syrmata, deluju kao mala vrata između kopna i mora. Nekada su služile ribarima za čamce, a danas su postale jedan od najlepših prizora ostrva. Ipak, Klima nije samo mesto za fotografiju. Ona nosi uspomenu na jednostavan ribarski život, na more kao svakodnevicu, na porodice koje su živele uz talase.
Kada se uveče dođe u Klimu, more postaje mirnije, kuće se ogledaju u vodi, a sunce polako nestaje iza horizonta. To je jedan od onih trenutaka kada čovek ne želi mnogo da priča. Samo gleda i zahvaljuje. U takvim trenucima Milos pokazuje svoju najnežniju stranu.
Vredi posetiti i Mandrakiju ili Firopotamos, mala mesta uz more koja imaju sličan ostrvski mir. Svako od njih ima svoj pogled, svoju malu crkvu, svoje čamce i svoj ritam. Milos je ostrvo na kojem se najlepše živi od malih susreta: jedna uvala, jedna kapelica, jedan razgovor sa domaćinom, jedna večera pored vode.
Za one koji imaju više vremena, poseban doživljaj je brodski izlet do Kleftika. To je deo ostrva sa belim stenama, pećinama i morem neverovatne boje. Do mnogih takvih mesta najlakše se dolazi brodom, jer Milos svoju obalu ne otkriva uvek sa kopna. Kao da ostrvo čuva neke svoje tajne samo za one koji mu priđu s mora.
Ipak, za putovanje sa smislom, ne treba zaboraviti da Milos nije samo ostrvo prirodnih čuda. Njegove crkve, katakombe i mala sela daju mu duhovnu dubinu. Posebno je lepo povezati Plaku, Panagiju Korfiatissu, Tripiti i katakombe u jedan miran dan. To nije naporan obilazak, ali je sadržajan. Čovek tada vidi i lepotu i starinu, i more i veru.
Za smeštaj na Milosu najpraktičniji izbor je Adamas, glavna luka ostrva. Adamas je dobar za one koji dolaze brodom, žele lak pristup prevozu, restoranima, izletima i obilascima. Odatle je jednostavno kretati prema Plaki, Sarakiniku, Tripitiju i drugim delovima ostrva. Ako se ostaje kraće, Adamas je vrlo praktična baza.
Plaka je najbolji izbor za one koji žele atmosferu starog ostrvskog mesta, večernje šetnje i pogled prema zalasku sunca. U Plaki nema toliko osećaja luke i prolaznosti. Ona je mirnija, romantičnija i duhovno bliža onima koji vole stare ulice, crkve i tihe večeri. Smeštaj u Plaki posebno je lep ako se želi boraviti blizu Panagije Korfiatisse i starog srca ostrva.
Pollonia je odličan izbor za one koji žele mirniji boravak pored mora. To je lepo primorsko mesto sa tavernama, šetalištem i opuštenijom atmosferom. Dobro je za porodice, parove i putnike koji žele više odmora, a manje gužve. Iz Pollonije se može krenuti i prema obližnjem Kimolosu, ako ima vremena za dodatni izlet.
Ako neko želi autentičniji boravak, može razmišljati o Tripitiju ili manjim mestima u okolini Plake. Tada je čovek bliže katakombama, starim crkvama i mirnijem delu ostrva. Milos nije ogroman, ali je dobro imati auto ili organizovan prevoz, jer su njegove lepote rasute po različitim delovima ostrva.
Najlepši trenutak na Milosu za mene je veče u Plaki, kada se posle dana provedenog pored mora čovek popne prema crkvi, pogleda zalazak sunca i oseti tišinu ostrva. Nema mnogo reči koje mogu opisati taj trenutak. Belo mesto, plavo more, crkva na uzvišenju, vetar i svetlost koja se polako gasi. To je Milos.
Ovo ostrvo nas uči da lepota ne mora uvek biti glasna. Neka mesta su snažna baš zato što su mirnija. Milos ne traži da ga odmah razumete. On vas poziva da ostanete malo duže, da pogledate iza prve slike, da uđete u malu crkvu, da posetite katakombe, da sednete pored ribarskih kućica i da dopustite ostrvu da vam se polako otkrije.
Kada smo napuštali Milos, ostao je osećaj zahvalnosti. Zahvalnosti za more, za beli kamen Sarakinika, za tišinu katakombi, za Panagiju Korfiatissu, za Plaku i Klimu, za sve male trenutke koji su se sabrali u jedno putovanje. Milos nije ostrvo koje se samo vidi. Milos je ostrvo koje se pamti tiho, kao molitva iznad mora.
Želim nove putopise
Ako volite putovanja sa smislom, sveta mesta, manastire, istorijske gradove i putopise sa Balkana i Mediterana, ostavite svoju email adresu. Povremeno ćemo vam slati nove putopise, fotografije, predloge ruta i inspiraciju za vaša buduća putovanja.
Vaša email adresa
Nenad Badovinac
Milos, Kikladi
Najlepši početak upoznavanja Milosa jeste Plaka, glavno mesto ostrva. Plaka se nalazi na uzvišenju i iz njenih uskih ulica otvaraju se divni pogledi prema moru. To je pravo kikladsko mesto: bele kuće, plava vrata, kamene staze, tiha dvorišta, male radnje, cveće i miris večere koji se širi iz taverni. U Plaki se ne hoda brzo. Ona traži spor korak.
Uveče Plaka postaje posebno lepa. Kada sunce počne da zalazi, ljudi polako izlaze na ulice, a belo kamenje poprima toplu boju. Nije potrebno mnogo planirati. Dovoljno je šetati, zastati pored neke crkve, pogledati prema moru i osetiti kako se ostrvo smiruje. Milos tada pokazuje ono što je najlepše u Kikladama: jednostavnost koja čoveka vraća sebi.
Posebno mesto u Plaki ima crkva Panagija Korfiatissa. Nalazi se na uzvišenju i gleda prema moru, kao da čuva ostrvo i njegove ljude. To je jedno od onih mesta gde se prirodna lepota i molitva spajaju na tih način. Pred crkvom čovek ne oseća potrebu da mnogo govori. Dovoljno je stati, prekrstiti se, zapaliti sveću i zahvaliti Presvetoj Bogorodici za put, za more, za ljude koje volimo i za sve ono što nosimo u srcu.
Panagija Korfiatissa je posebno lepa pred zalazak sunca. Tada se iz Plake pruža pogled prema pučini, a svetlost menja boje na belim zidovima. Iako oko vas mogu biti putnici, fotografi i šetači, sama svetinja ostaje mirna. To je lepota pravoslavnih hramova na ostrvima: oni stoje usred života, ali ne gube tišinu.
Milos ima i veoma važan ranohrišćanski trag — katakombe kod Tripitija. One se nalaze u blizini starog naselja i predstavljaju jedno od najvažnijih mesta koje treba posetiti ako se na ostrvo dolazi sa željom da se vidi više od plaža. To podzemno mesto podseća na prve vekove hrišćanstva, na zajednicu vernih koja je u tišini čuvala svoju veru, svoje umrle i svoje molitve.
Ulazak u katakombe nije dug obilazak, ali je dubok po značenju. Čovek silazi u prostor koji nema spoljašnju lepotu ostrva. Nema plavetnila, nema belih kuća, nema vetra sa mora. Tu je kamen, tišina i sećanje. Upravo zato katakombe ostavljaju snažan utisak. One podsećaju da je vera često čuvana u skromnosti, u skrivenosti, u prostoru koji nije bio namenjen pokazivanju, nego molitvi i vernosti.
Blizu katakombi nalazi se i antički teatar, a u tom širem prostoru otkrivena je i čuvena Afrodita sa Milosa, danas poznata kao Venera Miloska. Taj deo ostrva pokazuje kako se na Milosu susreću antička istorija i ranohrišćansko predanje. Kao da ostrvo na jednom mestu čuva više vekova, više svetova i više uspomena.
Posle obilaska katakombi lepo je nastaviti prema Tripitiju ili se vratiti u Plaku. To su mesta gde se može odmoriti, popiti kafa, pogledati prema moru i sabrati utiske. Milos nije ostrvo koje treba samo pretrčati od jedne plaže do druge. Njegova lepota je upravo u povezivanju: malo istorije, malo molitve, malo šetnje, malo mora.
Najpoznatija prirodna slika Milosa jeste Sarakiniko. To je obala od belih vulkanskih stena koje izgledaju gotovo nestvarno. Mnogi kažu da podseća na mesečev pejzaž, i zaista, kada se prvi put dođe tamo, čovek ima osećaj da nije na običnoj plaži. Belo kamenje, plavo more i neobični oblici stena stvaraju prizor koji se ne zaboravlja.
Sarakiniko je najbolje posetiti rano ujutro ili predveče, kada je svetlost mekša i kada ima manje ljudi. Tada se najlepše vidi njegova neobičnost. Ipak, i na tako poznatom mestu moguće je pronaći trenutak mira. Sednete na beli kamen, gledate more kako udara u stene i shvatite da je Bog prirodi dao bezbroj jezika kojima govori čoveku.
Milos je posebno lep i zbog svojih ribarskih sela. Klima je možda najpoznatije među njima. Njene šarene kućice uz more, poznate kao syrmata, deluju kao mala vrata između kopna i mora. Nekada su služile ribarima za čamce, a danas su postale jedan od najlepših prizora ostrva. Ipak, Klima nije samo mesto za fotografiju. Ona nosi uspomenu na jednostavan ribarski život, na more kao svakodnevicu, na porodice koje su živele uz talase.
Kada se uveče dođe u Klimu, more postaje mirnije, kuće se ogledaju u vodi, a sunce polako nestaje iza horizonta. To je jedan od onih trenutaka kada čovek ne želi mnogo da priča. Samo gleda i zahvaljuje. U takvim trenucima Milos pokazuje svoju najnežniju stranu.
Vredi posetiti i Mandrakiju ili Firopotamos, mala mesta uz more koja imaju sličan ostrvski mir. Svako od njih ima svoj pogled, svoju malu crkvu, svoje čamce i svoj ritam. Milos je ostrvo na kojem se najlepše živi od malih susreta: jedna uvala, jedna kapelica, jedan razgovor sa domaćinom, jedna večera pored vode.
Za one koji imaju više vremena, poseban doživljaj je brodski izlet do Kleftika. To je deo ostrva sa belim stenama, pećinama i morem neverovatne boje. Do mnogih takvih mesta najlakše se dolazi brodom, jer Milos svoju obalu ne otkriva uvek sa kopna. Kao da ostrvo čuva neke svoje tajne samo za one koji mu priđu s mora.
Ipak, za putovanje sa smislom, ne treba zaboraviti da Milos nije samo ostrvo prirodnih čuda. Njegove crkve, katakombe i mala sela daju mu duhovnu dubinu. Posebno je lepo povezati Plaku, Panagiju Korfiatissu, Tripiti i katakombe u jedan miran dan. To nije naporan obilazak, ali je sadržajan. Čovek tada vidi i lepotu i starinu, i more i veru.
Za smeštaj na Milosu najpraktičniji izbor je Adamas, glavna luka ostrva. Adamas je dobar za one koji dolaze brodom, žele lak pristup prevozu, restoranima, izletima i obilascima. Odatle je jednostavno kretati prema Plaki, Sarakiniku, Tripitiju i drugim delovima ostrva. Ako se ostaje kraće, Adamas je vrlo praktična baza.
Plaka je najbolji izbor za one koji žele atmosferu starog ostrvskog mesta, večernje šetnje i pogled prema zalasku sunca. U Plaki nema toliko osećaja luke i prolaznosti. Ona je mirnija, romantičnija i duhovno bliža onima koji vole stare ulice, crkve i tihe večeri. Smeštaj u Plaki posebno je lep ako se želi boraviti blizu Panagije Korfiatisse i starog srca ostrva.
Pollonia je odličan izbor za one koji žele mirniji boravak pored mora. To je lepo primorsko mesto sa tavernama, šetalištem i opuštenijom atmosferom. Dobro je za porodice, parove i putnike koji žele više odmora, a manje gužve. Iz Pollonije se može krenuti i prema obližnjem Kimolosu, ako ima vremena za dodatni izlet.
Ako neko želi autentičniji boravak, može razmišljati o Tripitiju ili manjim mestima u okolini Plake. Tada je čovek bliže katakombama, starim crkvama i mirnijem delu ostrva. Milos nije ogroman, ali je dobro imati auto ili organizovan prevoz, jer su njegove lepote rasute po različitim delovima ostrva.
Najlepši trenutak na Milosu za mene je veče u Plaki, kada se posle dana provedenog pored mora čovek popne prema crkvi, pogleda zalazak sunca i oseti tišinu ostrva. Nema mnogo reči koje mogu opisati taj trenutak. Belo mesto, plavo more, crkva na uzvišenju, vetar i svetlost koja se polako gasi. To je Milos.
Ovo ostrvo nas uči da lepota ne mora uvek biti glasna. Neka mesta su snažna baš zato što su mirnija. Milos ne traži da ga odmah razumete. On vas poziva da ostanete malo duže, da pogledate iza prve slike, da uđete u malu crkvu, da posetite katakombe, da sednete pored ribarskih kućica i da dopustite ostrvu da vam se polako otkrije.
Kada smo napuštali Milos, ostao je osećaj zahvalnosti. Zahvalnosti za more, za beli kamen Sarakinika, za tišinu katakombi, za Panagiju Korfiatissu, za Plaku i Klimu, za sve male trenutke koji su se sabrali u jedno putovanje. Milos nije ostrvo koje se samo vidi. Milos je ostrvo koje se pamti tiho, kao molitva iznad mora.
Želim nove putopise
Ako volite putovanja sa smislom, sveta mesta, manastire, istorijske gradove i putopise sa Balkana i Mediterana, ostavite svoju email adresu. Povremeno ćemo vam slati nove putopise, fotografije, predloge ruta i inspiraciju za vaša buduća putovanja.
Vaša email adresa
Nenad Badovinac
Milos, Kikladi
Nedaleko odatle nalazi se Mala Venecija, jedan od najlepših delova Mikonosa. Kuće stoje tik uz more, talasi dodiruju njihove zidove, a uveče se sve pretvara u mesto zalaska sunca, razgovora i toplih boja. Ipak, i ovde treba doći sa merom. Mala Venecija je lepa, ali često veoma posećena. Najlepša je kada se pronađe mirniji ugao i kada se ne žuri.
Iznad Male Venecije nalaze se poznate vetrenjače, jedan od simbola Mikonosa. One podsećaju na vreme kada je vetar bio važan deo svakodnevnog života ostrva, a ne samo romantični ukras za fotografije. Kada se stoji kod vetrenjača i gleda prema moru, čovek oseti koliko je Mikonos povezan sa vetrom. Vetar ovde oblikuje pejzaž, raspoloženje i ritam dana.
Ipak, za mirniji i dublji doživljaj Mikonosa treba otići u unutrašnjost ostrva, prema selu Ano Mera. Tamo se nalazi manastir Panagija Tourliani, jedna od najvažnijih pravoslavnih svetinja na ostrvu. Dolazak u Ano Meru deluje kao prelazak u drugi Mikonos. Iza vas ostaju gužva Hore, muzika i izlozi, a pred vama se otvara mirnije selo, trg, taverne i manastirska tišina.
Manastir Panagija Tourliani posvećen je Presvetoj Bogorodici. Njegovo dvorište, zvonik, ikone i unutrašnji mir čine ga mestom koje treba obići bez žurbe. U njemu se oseća drugačija atmosfera od one u Hori. Ovde nema potrebe za fotografisanjem svakog ugla. Ovde je lepše zastati, ući u hram, zapaliti sveću i sabrati misli.
Za mene je upravo ovaj susret sa Ano Merom važan za razumevanje Mikonosa. Ostrvo koje je spolja vrlo živo i moderno u svojoj unutrašnjosti čuva mirniji, tradicionalniji život. Tu se vidi da Mikonos nije samo ono što se vidi na razglednicama. On ima svoje selo, svoj manastir, svoju pobožnost, svoje porodice i svoje tihe dane.
Posle obilaska manastira lepo je ostati kratko u Ano Meri, sesti na trg i popiti kafu ili ručati u nekoj od taverni. Taj trenutak odmora pomaže da se ostrvo doživi šire. Dok sedite u selu, daleko od najpoznatijih pogleda, shvatite da su najlepša putovanja ona u kojima se vidi i lice i duša jednog mesta.
Mikonos ima i lepe plaže, ali ih treba birati prema tome kakav mir tražite. Neke su poznate po življoj atmosferi, muzici i gužvi, dok druge nude tiši boravak pored mora. Za putovanje sa smislom, najlepše je pronaći plažu na kojoj se može zaista odmoriti. More na Mikonosu nije samo za kupanje. Ono je i prostor tišine, naročito rano ujutro ili pred zalazak sunca.
Ako dolazite na Mikonos brodom samo na jedan dan, najbolje je vreme posvetiti Hori, Panagiji Paraportiani, Maloj Veneciji, vetrenjačama i, ako je moguće, kratkom odlasku do Ano Mere. Tako se dobija celovitiji doživljaj ostrva. Bez Ano Mere i manastira Panagija Tourliani, Mikonos lako ostane samo lepa, ali bučna slika. Sa manastirom, ostrvo dobija svoju duhovnu dubinu.
Za smeštaj, najlepše je izabrati Horu ako se prvi put dolazi na ostrvo i ako se želi biti blizu starih ulica, luke, restorana i večernjih šetnji. Smeštaj u Hori je najpraktičniji za kraći boravak, posebno ako se dolazi bez automobila. Tada se sve važno može obići pešice: Mala Venecija, vetrenjače, Panagija Paraportiani, stara luka i uske ulice grada.
Međutim, treba znati da je Hora u sezoni često vrlo živa i skupa. Zato je dobro pažljivo birati smeštaj, posebno ako se želi mirnija noć. Lepo je biti blizu starog centra, ali ne baš u najbučnijoj ulici. Za putnika koji želi duhovniji i mirniji ritam, važno je imati prostor u kojem se može odmoriti posle šetnje i gužve.
Ornos i Platis Gialos su dobar izbor za one koji žele biti blizu plaže, a opet relativno dobro povezani sa Horom. Tamo je boravak opušteniji, naročito za porodice ili za one koji žele više vremena uz more. Iz tih mesta se može lako otići do Hore, a zatim se vratiti u mirniji deo ostrva.
Za one koji žele autentičniji i tiši boravak, Ano Mera može biti posebno zanimljiv izbor. Nije na moru i nema onu poznatu sliku Mikonosa sa belim ulicama iznad vode, ali ima mir, selo i blizinu manastira. To je smeštaj za putnike koji žele da vide drugačiji Mikonos — manje glamurozan, ali topliji i dublji.
Mikonos se najlepše doživi kada se ne prihvati samo njegova najglasnija strana. Naravno, ostrvo ima svoj ritam, svoju letnju radost i svoju svetsku poznatost. Ali pored toga, ono ima i bele crkve, vetar, molitvu, manastir, seoski trg i pogled na more koji umiruje. Zato je važno putovati sa pažnjom. Ne suditi ostrvu na prvi pogled, nego mu dati vremena da pokaže i ono što je tiše.
Najlepši trenutak na Mikonosu za mene je predveče, kada se svetlost spusti na bele zidove Hore, kada vetar malo oslabi, a more počne da menja boju. Tada se može prošetati od Panagije Paraportiani prema Maloj Veneciji i vetrenjačama. Sve izgleda jednostavno, a opet puno značenja. Bela crkva, plavo more, vetar i zalazak sunca — kao da se sve sabere u jednu kratku molitvu zahvalnosti.
Mikonos nas uči da i na mestima koja su poznata po spoljašnjoj lepoti i živosti čovek može pronaći mir, ako ga traži. Nekada je dovoljno skrenuti iz glavne ulice, ući u malu crkvu, otići do manastira u Ano Meri ili samo sedeti pored mora bez žurbe. Tada ostrvo prestaje da bude samo popularna destinacija i postaje mesto susreta.
Kada smo napuštali Mikonos, ostao je utisak beline, vetra i tišine koju nismo odmah očekivali. Ostrvo je življe nego mnoga druga mesta, ali baš zato njegovi mirni trenuci deluju još dragocenije. Panagija Paraportiani, manastir Panagija Tourliani, uske ulice Hore i pogled sa vetrenjača ostaju u sećanju kao znak da se i u najpoznatijim turističkim mestima može pronaći putovanje sa smislom.
Želim nove putopise
Ako volite putovanja sa smislom, sveta mesta, manastire, istorijske gradove i putopise sa Balkana i Mediterana, ostavite svoju email adresu.
Želim nove putopise
Ako volite putovanja sa smislom, sveta mesta, manastire, istorijske gradove i putopise sa Balkana i Mediterana, ostavite svoju email adresu. Povremeno ćemo vam slati nove putopise, fotografije, predloge ruta i inspiraciju za vaša buduća putovanja.
Povremeno ćemo vam slati nove putopise, fotografije, predloge ruta i inspiraciju za vaša buduća putovanja.
Vaša email adresa
Nenad Badovinac
Mikonos, Grčka
Vaša email adresa
Nenad Badovinac
Mikonos, Grčka
Maj-Jun, 2026.