DCIM658GOPRO

Када је човек први пут пожелео да живи изван Раја, није тада могао да верује да ће истовремено са изласком из Раја изгубити и лепоту душе и богатство ума. Од тог тренутка човеков ум се толико ограничио да не може да појми постојање свог Небеског Оца и Његову безграничну љубав. До данас је човеку остало још толико ума да схвата и разуме улогу новца и материјално богатство које му користи да се прехрани и преживи на земљи. Међутим, полако човек стварајући умишљену појаву финансијске кризе у свом уму ствара искривљену слику, те га због тога страх све више испуњава. Вероватно, ако настави тим путем, човек неће знати како да преживи на земљи, овде где му је Бог оставио довољно богатства за живот. Нема на земљи вреднијег момента од тренутка када схватите да је ваше постојање резултат Божијег стварања – да сте нико други већ син Божији којег је Бог створио из своје безграничне љубави.

Свог десетог дана боравка на Светој Гори, пешачио сам од Велике Лавре до пешчаре на обали мора у којој се подвизавао Свети Атанасије Атонски. Од Лавре до пешчаре има око шест километара. То је око један сат пешачења. Није много, али је надморска висина промењива. Био сам преуморан враћајући се назад, био сам сигуран да нећу стићи до Лавре у договорено време. Помислио сам да ме једино може спасити неко са превозом ко би ме одвезао до Велике Лавре где сам имао смештај. Та помисао није била молитва, већ једноставна помисао. На моје изненађење убрзо ми је у сусрет прилазило неко превозно средство које овде јако ретко пролази. Био је то монах из Велике Лавре, зазвиждео је са својим старим тандркавим пик-апом, пристао ми је, и повезао ме до Лавре. Био је ово за мене у том тренутку контакт са Небеским и Невидљивим, јер сам имао дојам да ме Неко одозго гдеда и константно брине о мени.

Боравећи десет дана на Светој Гори, имао сам дојам да сам десет дана био у рају. Константно сам се осећао заштићеним и сигурним, а свака моја брига и несигурност испоставиле су се као потпуно бесмислене последице мог неоправданог страха и несигурног ума.

Ненад Бадовинац
30.06.2014.

Поделите са пријатељима...