Олтар у манастиру Крушедол
Након сат времена путовања од Београда, успео сад да се паркирам поред велике жарко црвене капије Манастира Крушедол. Биће то мој први контакт са фрушкогорским манастирима, како их воле називати да је то српска Света Гора која броји чак 16 манастира.Требало је дочекати тај дан када ћу да посетим српску Свету Гору. Фрушка гора се налази близу Београда, али мени лично је требала година дана да направим први корак према светој српској Фрушкој гори.

Без обзира што би често путовао и тако упознавао манастире по Србији, уз препоруку о.Гаврила, где год сам дошао нигде нисам осећао да сам дошао сам, уз благослов Оца Гаврила при посети манастира по Србији осећао сам да сам им увек добро дошао, свуда би био примљен као дражи посетилац неког од манастира. Овај пут идем без препоруке о.Гаврила. Но, уз Очев благослов на ово путовање, Господ ми је подарио групу верника из Бања Луке којима сам се прикључио на њиховом путовању. Они су дошли са западне стране Фрушке горе, а ја са источне, тако да је било право чудно како сам само три минуте после њих паркирао на паркиралиште манастира Крушедол. Непосредно пре него сам паркирао ауто, бањалучка група верника је већ била ушла у двориште манастира.
Неколико метара испред себе, препознао сам сестру Наташу, била је задња у групи, издвојила се од остатка групе и полако је корачала иза свих према цркви. На мој позив, сестра се није окретала јер малопре иза себе није видела никога, знала је да је последња ушла у двориште манастира, и да нема никога познатога ко би могао да је позове по имену. Покусао сам неколико пута, и тек након неколико покушаја, окренула се и препознала ме. Обрадовали смо се један другоме и заједно кренули према уласку у цркву.
Црква је дом Божји, али манастиру Крушедол је прави дом и српских великана из далеке српске историје, ту се налазе гробнице у зидинама, мошти у кивотима и гробнице у поду храма. Прво када сам ушао у храм у припрати сам видео икону Пресвете Богородице Тројеручице из манастира Хиландар са Свете Горе. Касније од првих дојмова, на олтару се примећује икона Благовести, где Архандјел Гаврило саопштава Благу Вест Пресветој Богородици. Као и свако вече у 22:00 на радио Благовести, са сајта манастира Лепавина, отац Гаврило саопштава и упознаје слушатеље са стазом спасења уз акатист Пресветој Богородици.Манастирска црква је посвећена Благовестима Богородице, а подигао ју је у 16.веку Ђорђе Бранковић, син Деспота Стефана Слепог и мајке Свете Ангелине Бранковић. Изнад врата цркве на вањском зиду је велика фреска Страшног суда на којој се може приметити прича о судбини и крају света. Спустећи поглед мало према доле, испод иконостаса се налази кивот у коме су смештени остаци моштију светих Бранковића; Максима, Стефана, Јована и Ангелине. Овде у манастиру Крушедол су сахрањени поред Бранковића и Патријарх Арсеније ИИИ Чарнојевић с којим су моји преци морали да напусте родну српску земљу и отисли пред турцима у западне крајеве. Овде су сахрањени и Митрополит Исаија Ђаковић, Патријарх Арсеније ИВ Јовановић, гроф Ђорђе Бранковић, Војвода Стефан Шупљикац, по којем је Војводина добила име, књегиња Љубица Обреновић као и краљ Милан Обреновић.
Целивао сам Иконе и кивоте српских светитеља, а сестра Наташа је за то време отишла за певницу да нешто прочита, знатижеља ме повукла, придружио сам јој се, па смо наставили наизменично да читамо. Била је то књига за мене без назива и писца, из 1942.г. из ратних година. Придружио сам јој се у читању. Читали смо одломке те неименоване књиге у којој су се налазиле разне мудре теме. Никога није било у цркви, осим нас, остали део групе је већ кренуо према аутобусу, а ми смо надахнувши се мудрим текстовима све дубље урањали у пишчеве законе, о томе, како се хришчани у животу морају више трудити и бити одговорнији за своја дела од свих осталих, јер хришћанима је истина ближа него осталима, ми познајемо праву Истину. Честитост, искреност, брижности, хуманост и одговорност морају бити наше особине, јер се трудимо бити близу Ономе који је апсолутно Честит, Искрен, Праведан.
Од велике задубљености у тајне које пишу у непознатој књизи за певницом, заборавили смо да наша група вероватно већ седи у аутобусу и чека двоје неразумних и неодговорних, нехуманих и неправедних према другима. Целивали смо Иконе, оставили имена за читање за молитве и пожурили према аутобусу, тамо је тета Борка покушала да нам објасни неке основне ствари о понашању на групним путовањима, али мислим да није погодила баш прави тренутак, јер ми смо малопре били надахнути са другог света са темам као што су искреност, и бригом о ближњима који нас чекају, ми смо сада знали шта је честитост и праведност, тако да труд тете Борке да нам докаже да сви касне само због нас није баш уродио плодом. Уз стрпљење, стрпљиве тете Борке која за нас увек има разумевања, кренули смо даље, према манастиру Велика Ремета.
Тамо нас је дочекао о.Стефан игуман манастира Велика Ремета, који нам је дао благослов. Сви смо се окупили око Оца Стефана и тада је тета Борка из групе људи прво позвала мене и представила ме Оцу Стефану, како би узео први благослов, наглашивши да долазим из далека и да сам духовно чедо Оца Гаврила из манастира Лепавине. Када ми је давао благослов, Отац Стефан је додао, ајде Нешо нека је Господ с тобом.
о.Стефан испред иконостаса у капелици манастира Велика Ремета
Убрзо је дошло време вечерње службе у малој капелици на спрату у згради. Током вечерње која је трајала три сата, три пута смо целивали средишњу икону и Крст Свети. Са леве стране на зиду је била велика чудотворна Икона Христа нашег Спаситеља, а поред Ње, и још једна Хиландарска Икона Пресвете Богородице Тројеручице. По којој ово место још једном подсећа на назив српска Света Гора. На крају молитве благи о.Стефан нас је на благи, али оштар начин упозорио на задатке нас хришћана, баш као и непознати писац непознате књиге коју смо сестра Наташа и ја читали за певницом у манастиру Крушедол, скоро исте речи, по други пут, а осећам да ћу то ћути и трећи пут вечерас, ако би стигао да послушам и акатист Пресветој Богородици на Интернет радио Благовести које чита отац Гаврило. Опет сам упозорен на важност мисионарења у животу, и то само и једино властитим животним примером.

Неколико минута касније, нашли смо се у манастирској трпезарији, где смо вечерали, а потом наставили да причамо, гласно и без престанка. Ко је био најгласнији? Ја, који сам други пут до тада имао прилику да будем упозорен на разумност, но излазило је из мене задовољство што су ту били људи из разних српских крајева, Бања Луке, Београда, Врања, сви смо се нашли за трпезом, убрзо ме је мало ухватила и туга, јер сам знао да их напуштам ускоро, наиме, касније сам се поздравио са тетом Борком, сестром Наташом и осталима те наставио пут Београда, а они су кренули према конацима где су преспавали да се припреме за сутрашњу Св. Литургију. Кренуо сам у 20:30, тако да сам у Београд на стан стигао на време. На време да се укључим на Интернет и ухватим радио сигнале Радио Благовести, на којима Отац Гаврило свакодневно чита акатист Пресветој Богородици. На то ме подсетила данас икона Благовести у манастиру Крушедол, и омогучила ми да све стигнем данас да урадим и не закасним на почетак Акатиста Њој у част. Слава Богу и Пресветој Богородици који су на небу.
Ненад Бадовинац
21.03.09.
Поделите са осталима...

Leave a reply

Or