Ruska carska porodica Romanov stradala je tokom Boljševičke revolucije 17. jula, 1918. godine u Rusiji. Prošlo je više od sto godina od tog tužnog događaja, ali porodica Romanov u srcima mnogih nije zaboravljena, u odnosu na one, od čije su “ruke” stradali i mučki ubijeni, koji su zaboravljeni i od Boga i od ljudi. Tog dana svet je izgubio poslednju rusku carsku dinastiju, porodicu Romanov. U manastiru svetog apostola i evangeliste Luke u Bošnjanu, obeležili smo Dan carevića Alekseja i porodice Romanov, i imendan novoizabranog vladike hvostanskog, arhimandrita Alekseja (Bogićevića). Ovoj svečanosti prisustovali su mnogi vernici, koji su došli iz različitih gradova Srbije, ali i iz različitih država. Mnogi od njih su se tokom Svete Liturgije pričestili Svetim Tajnama, i zatim su otac Aleksej i otac Luka osveštali mnogobrojne Slavske kolače za zdravlje mnogih Alekseja koji su tog dana slavili imendan uz molitveno sećanje večnog naslednika porodice Romanov – carevića Alekseja.
Tokom liturgije i ja sam se molitveno setio carevića Alekseja Romanova o kome sam režirao putopisnu reportažu “Rusija – velika tajna” koju možete naći na linku pri dnu teksta. Tokom Svete Liturgije obuzeo me osećaj tuge zbog njegovog mučeničkog stradanja, ali istovremeno i radost zbog njegovog preseljenja u večno carstvo Božije.
Osetivši blagodat praznika, bili smo uveren da je molitva carevića Alekseja bila sa nama. Upravo molitveno zalaganje svetog carevića Alekseja, osetili smo i tokom muzičkog programa kojeg su nakon Svete Liturgije pripremili dečak Nemanja Simić koji je svirao violinu i njegova sestra, devojčica Milica Simić koja je na klarinetu odsvirala “Solo de concurs Jules Mouquet”. Obeležavanju praznika prisustvovali su otac Aleksandar, otac Dušan, đakon Ivan i mnogi prijatelji oca Alekseja kako bi uveličali praznik i proslavu dvadesetog imendana oca Alekseja od kada je on iguman manastira Svetog Luke. Nemanja i Milica su odsvirali najlepše melodije koje otac Aleksej, kako kaže: nije razumeo, ali su mu bile posebno lepe, jer je divno doživeti iskustvo onih koji se trude da usrećuju druge ljude. Otac Aleksej je tom prilikom rekao: “Smisao imendana i Slave je da molitvom i pripremom za Sveto Pričešće pozovemo one koje slavimo da nam budu zaštitnici pred Bogom”. Na kraju svečanosti, da bi još više poverovali u snagu zajedničke molitve, otac Aleksej i doktorka Slavica su nam otpevali dve narodne pesme: “Ječam žnjela Kosovka devojka” i “Marijo mlada nevesto”. Ćerka despota Đurađa iz ove narodne pesme poznata je po tome što je bila žena sultana Murata II, koja je uspela da na dvor dovede svog duhovnika i koja nije promenila svoju veru. Slušajući pojanje oca Alekseja i sestre Slavice, naša srca su nam obećala da ćemo ove radosne trenutke dugo nositi u sebi i širiti na druge radost ovoga i sličnih ovakvih praznika.
Uspeo sam da snimim Milicu i Nemanju kada su svirali, kao i oca Alekseja i sestru Slavicu kada su pevali. Nakon toga, mnogi su mi prilazili, jer su želeli da im prosledim vrednu kopiju videa. Hteli su da sačuvaju kopiju uspomena na ovaj dan, i na sve ono što su doživeli tokom svečanosti. Na sve nas Sveta Lturgija, sveto Pričešće, i posluženje koje je pripremilo bratstvo manastira i verni narod, uz zdravicu kojom smo nazdravili imendan ocu Alekseju, poneli smo iz manastira svetog apostola i evanđeliste Luke u Bošnjanu trenutak nezaboravne uspomene. Sa druge strane, ubrazanu svakodnevnicu koja nas međusobno razdvaja, kao i prolaznost života smo ostavili na nekom drugom mestu, a mi smo se radovali prazniku i životu koji, između ostalog od nas se uvek rado seća na našu voljenu postradalu carsku porodicu Romanov. Celo prepodne proveli smo u blagoslovenom hladu ispod viševekovnog duda koji je pod svoju široku krošnju sve nas obgrlio i podsetio nas na večnost, kako carevića Alekseja tako i njegovog prisustva u životima svih nas koji obeležavamo njegovo ime i molitveno se sećamo njegove carske porodice Romanov. Taj blagoslovio nas je pratio i kasnije popodne, sve do kasno uveče uz poruku da smo uvek pozvani i uvek prihvaćeni u našoj manastirskoj lavri, posvećenoj svetom apostolu i evangelisti Luki u mestu Bošanje pored Varvarina.
