Ostrvo Krit – Agios Nikolaos

Stigli smo na ostrvo Krit u grad Agios Nikolaos koji se nalazi na istočnom delu ostrva. Nakon celonoćne vožnje brodom sa Rodosa, probudili smo se ujutro, i dalje umorni, ali puni želje da što pre steknemo utisak ovog važnog ostrva. Kada smo sišli sa broda,krenuli smo prema radnji za iznajmljivanjem skutera, gde smo planirali da iznajmimo skuter. To je, po nama, bio najbolji način da tokom jednog dana istražimo ovaj deo ostrva, a opet da kroz gužvu stignemo do najlepših plaža. Grad Agios Nikolaos nije velik, što omogućava da se život na Krtu doživi opuštenije. Šetajući do radnje, prvo smo naišli na gradsko jezero Voulismeni koje je ujedno najpoznatije mesto u gradu. Ono se nalazi gotovo u samom centru Agios Nikolaosa i deluje kao prirodna pozornica oko koje se odvija život grada. Oko jezera su kafići, restorani i male barke. Voda je tamo čudesno tamna i mirna. Iako je grad živ ovde pored jezera se oseća poseban mir. Iznajmili smo skuter, i nakon kraće vožnje po gradskim ulicama, uputili smo se u obližnje selo da vidimo crkvu za koju je Personalizovani planer putovanja odlučio da je obavezno treba posetiti. Za putnika koji voli da posećuje sveta mesta, najvažniji izlet iz Agios Nikolaosa jeste upravo odlazak do te crkve, do Panagije Kere kod sela Kritsa. To je jedna od najznačajnijih vizantijskih crkava na Kritu. Nalazi se u mirnijem predelu unutrašnjosti ostrva. Panagija Kera je posvećena Presvetoj Bogorodici. Kada smo stigli do crkve, ona je bila zatvorena. Pitao sam jednu stariju gospođu zašto je zatvorena, i ona mi je rekla da su baš utorkom svi muzeji na ostrvu zatvoreni, a ova crkva se vodi kao muzej. Tamo smo seli na kafu, a stariji čovek koji drži kafić rekao nam je da, kada već ne možemo da uđemo u crkvu, najbolje je da iskoristimo vreme i da se okupamo na jednoj od plaža prema Plaki. Rekao nam je da ne treba da tražimo neke posebne plaže, jer sve što nam treba naćićemo tamo.

U blizini crkve nalazi se Kritsa. To je tradicionalno selo. U njemu se može prošetati uskim ulicama, videti stare kuće, male radnje, tkanine, ikone i predmete koje izrađuju lokalni ljudi, ali smo mi pomalo razočarani što je hram bio zatvoren, zaobišli njhovo prelepo selo Kritsa, seli na skuter i pošli prema regiji Plaka. Tamo smo prošli nekoliko mesta i zaustavili se na neliko lokacija kako bismo tražili najbolju za odmor u hladovini sa pogledom na more. Zaustavili smo se u uvali Elounde, mestu sa posebno privlačnom tirkiznom bojom mora. Nasuprot nama nalazilo se ostvro Spinalonga. To ostrvo je poznato po venecijanskoj tvrđavi, ali i po kasnijem periodu kada je bilo mesto izolacije obolelih od gube. Zato se na ostrvo ne odlazi samo kao na izlet, nego i kao na mesto ljudske usamljenosti. More oko ostrva je prelepo, ali istorija podseća na ljudsku patnju i usamljenost, koje i danas ima svugde u svetu. Osim sa bolešću, čovek se bori sa sa usamljenošću, sa kojom se borio tadašnji čovek, a možda još više današnji čovek. Na putovanjima ne susrećem samo mesta povezana sa radošću, kao što su sveta mesta, već često i mesta koja se povezuju sa ljudskom tugom i patnjom. Ali i takvi susreti duhovno su korisni, jer čine čoveka zahvalnijim za ono što u životu ima, a ne zna da ceni. Elounda je posebno pogodna za one koji žele mir, lepe hotele i blizinu Spinalonge.

Nakon popodnevne pauze u restoranu koji je nalazi na samoj obali mora, naručio sam domaću grčku kafu. Tamo gde svi naručuju posebne specijalitete, ja sam se poželeo domaću grčke kafe. Kada sam kasnije, pre odlaska, otišao do platim, za kasom je sedela starija gospođa, rekao bih vlasnica restorana, starija Grkinja, koja je rekla kako u novije vreme retko ko dođe i poruči domaću grčku kafu. Ona je to rekla iz ljubavi prema tradiciji svog ostrva, na kojem već dugi niz godina vodi restoran. Rekao sam da je za mene najvažnije da doživim autentičnost mesta koje posećujem i da mi je to najvažnije i najbogatije iskustvo.

Pozdravili smo se sa uvalom i pogledom na Spinalongu i vratili smo se u Agios Nikolaos. Međutim, naš Planer putovanja nam je predložio da posetimo jedno mesto koje je skriveno u parku uz more, jer se ovde nalazi kapela posvećana Svetom Nikoli. Skrenuo sam skuterom ka toj lokaciji. Vozio sam dok nismo stigli do rampe hotela koji u svom vlasništvu ima čitavo poluostrvo. Zamolio sam portira da podigne rampu kako bismo ovde ostavili skuter i prošetali okolo.

Ovo je, ustvari, bio ekskluzivan hotel u čijoj smo bašti popili sok po prilično visokoj ceni, a sobe su se kretale od hiljadu do nekoliko hiljada eura. Nakon što smo prošetali do plaže ovog ekskluzivnog hotela, one su me podsetile na svetogorske litice, i uvale. Zadržavanje ljudi koji nisu gosti hotela ovde je gotovo zabranjeno, a mene je ceo pejzaž podsećao na svetogorske uvale i njihove plaže, strme litice koje se spuštaju u duboko morsko plavetnilo. Razlike u pejzažu gotovo da nema, ali ovde boravak košta nekoliko hiljada eura i dolaze samo bogataši, dok svetogorske litice i pejzaže slične ovome, posećuju siromašni monasi, bogati duhovnim iskustvom. Na prvi pogled sličnost je velika, ali suštinski je velika razlika, u ljudima koji žive na ova dva različita mesta, sa sličnim prirodnim pejzažima. Generalno, tako sam utisak poneo iz ovog dela Krita, koji je bogat istorijom, duhovnošću i prirodnim lepotama.