Nisam znao da se priprema tako važan događaj za sve nas koji smo vezani za manastir koji se nalazi na obrancima Avale u naselju Trešnja u beogradskoj opštini Voždovac. Manastir je podignut na zapuštenom seoskom imanju od 2011. do 2015. godine na ideju Aleksandra Drobnjaka i uz materijalnu pomoć Mihaila Hofmana, a sa blagoslovom blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla kojeg je tada zamenjivao mitropolit Amfilohije. Manastir je posvećen ikoni Presvete Bogorodice Trojeručice čiji original se nalazi na Svetoj Gori u manastiru Hilandar. Manastirska crkva je crkva brvnara koja je podignuta u stilu tradicionalnih srpskih brvnara iz srednjeg veka. Ovo leto mi je bilo ispunjeno sa mnogobrojnim putovanjima, i to posetama ostrvima egejskog mora gde sam posetio mnoga sveta mesta, kao i višednevnim putovanjem na Svetu Goru, gde sam posetio manastir Hilandar i poklonio se čudotvornoj ikoni Bogorodici Trojeručici, i kasnije napisao putopisni tekst koji je dostupan na ovom linku. Sledećih dana bili smo u iščekivanju nedelje koja je ubrzo došla i tada smo pošli da prisustvujemo osvećenju manastirskog hrama. Do manastira ima oko pola sata vožnje od Beograda. Kada smo stigli, bilo je toliko automobila da sam pomislio da mnogobrojni ljudi neće moći da stanu u hram koji tog dana treba da bude osveštan. Tako je i bilo. Automobil smo morali parkirati na brdu iznad manastira i pešice smo sišli do manastira. Kada smo stigli, video sam hram koji je bio obavijen prelepom platnenom trakom iscrtanom sa detaljima od kojih svaki prikazuje mali drveni hram. Tada je za mene ta platnena traka bila poput raskošnog odela u koje se oblači dete kada se priprema da primi Svetu Tajnu Krštenja. Naš mali hram, kao malo dete dočekalo je svoj dan krštenja, svoj dan blagodatnog prisustva Neba koje je tada ispunilo naš hram uznoseći ga duhovnim vidom ka Nebu. Nisam ranije prisustvovao činu velikog osvećenja hrama, tako da je to za mene bilo potpuno novo iskustvo. Po završetku osvećenja hrama, Svetu Liturgiju, služili su Patrijarh Porfirije i vladika Nikon. Neposredno pre početka Svete Liturgije, traku su skinuli, i kasnije je isecali na male delove i, uz ikonu i letak, delili su je narodu. Tako smo i mi dobili poseban blagoslov, delić trake koje smo poneli našim kućama.

Lidija i ja smo stali ispred hrama, jer je u hramu bilo toliko ljudi da se jedva moglo prići, a zajedno sa njima učestvovali smo u Svetoj Liturgiji. Kako sam pratio Svetu Liturgiju, tako sam mogao da pratim i sunce koje se sve više pomeralo iznad krošnje drveća ka nebu i stizalo sve više na nebo, tako da je sve brže nestajala hladovina. A kako je nestajao hlad, tako su se ljudi sa sunca pomerali prema delovima dvorišta gde je još bilo dela hladovine. I tako sam, u tim pomeranjima među mnoštvom ljudi, video Biljanu i Darka. Kada smo im prišli, oni su se, isto poput nas obradovali zajedničkom susretu.

Darko je trebao da u julu ide sa nama na Svetu Goru, ali je u međuvremenu imao operaciju kuka, i zbog nje nije mogao da pođe. Ali danas, upravo ovde, gde se proslavlja Hilandarska i svetogorska Bogorodica Trojeručica, on je došao kao da i dalje duhovno traga za propuštenim svetogorskim pejzažem i na jedan poseban način ipak duhovno boravi na Svetoj Gori. Jer ovde se nalazi kopija svetogorske ikone Bogorodice Trojeručice, kao i ikona Presvete Bogorodice ikonopisana u gotovo istom stilu kao Lepavinska ikona, što me posebno podseća na Lepavinsku svetinju. Ovde se takođe nalazi i ikona Svete Marije Gačinske, kao i delić njenih svetih moštiju.

Posle Svete Liturgije seli smo pored Darka kako bismo svi zajedno osetili svetogorsku blagodat. Zaista, nije prošlo mnogo vremena i kao da se ta blagodat zaista pojavila među nama. Pošto je mati Zlata danas postavljena za igumaniju, potrudila se da nas sve počasti i ugosti, pa je priređeno bogato posluženje. Biljana je otišla po posluženje i donela nam svima po porciju ribljeg paprikaša. Sa posluženjem, okružili smo Darka uz molitvu Presvetoj Bogorodici da što pre ozdravi i da ubrzo planiramo zajedničko putovanje na Svetu Goru. Verujemo da je upravo njegovo oporavljanje nakon operacije ovde dobilo još jedan snažni zamah i svetogorsku utehu koja svakom čoveku u teškim trenucima puno znači. A onda su nam prišli Vlado i Nevena sa svojih četvoro dece, i tada su se u razgovoru vratila sećanja na Lidijino i moje venčanje koje je bilo pre šest godina u manastiru Svetog apostola i jevanđeliste Luke u Bošnjanu, kojem su i oni prisustvovali. Ostali smo još neko vreme da se družimo, nakon čega smo poslušali besedu Patrijarha, a onda smo napustili manastir, poneli smo naše poklone i knjigu koju smo dobili na dar, a koja govori upravo o putevima zdravlja uma i srca. Čitaćemo je i sećaćemo se dana osvećenja našeg Manastira Presvete Bogorodice Trojeručice pod Avalom, a ako Bog da uskoro ćemo zajedno na Svetu Goru da se poklonimo ikoni Presvete Bogorodice Trojeručice u Hilandaru na Svetoj Gori.