Putujemo:
- Grad Vršac i Vršački breg
- Manastir Mesić
- Deliblatska pešćara
- Carska Bara (Ečka-Zrenjanin)
- Hram Svetog Nikole (Ečka-Zrenjanin)
Nakon Svete Liturgije na praznik Prenosa moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog krenuli smo na novo putopisno istraživanje. Dobro je poznato da je Sveti Nikola zaštitnik putnika, tako da volim da celivam ikone ovog svetitelja. Krenuli smo iz Beograda u Vršac. Nakon sat i po vožnje došli smo u Vršac i parkirali smo u centru grada. Prošetali smo središtem grada i posetili najstariju gradsku poslastičarnicu iz 1938. godine. Raspitivali smo se o znamenitostima grada i meštani su nam preporučili da posetimo muzej “Apoteka na stepenicama“. Ovde smo videli i preparirane životinje koje pripadaju autohtonim vrstama ovog dela Banata. U središtu grada nalazi se Saborna crkva, koja je posvećena Svetom Nikolaju Mirlikijskom koji se danas posebno proslavlja. Mi nismo planirali detalje putovanja, niti smo planirali da posetimo Saborni hram, jer nismo ni znali se ovde nalazi i da je posvećen upravo svetitelju čiji praznik danas proslavljamo. Često se na putovanjima susrećemo sa nebjašnjivim detaljima.
U Sabornom hramu celivali smo mnoge ikone. Mnoge od njih bile su Bogorodičine ikone, a jedna od njih svojim stilom ikonopisanja me podsetila na Lepavinsku ikonu. U Sabornom hramu došli smo za vreme Svete Tajne Krštenja. Na neki poseban način bili smo pozvani da učestvujemo u ovoj Svetoj Tajni. Trebalo je da odmorimo od dotadašnje šetnje središtem grada. Mesto za odmor pronašli smo uz fontanu u Vršačkom parku. Nakon kraće pauze krenuli smo na Vršački breg. To je mesto sa kojeg se pruža prelep pogled sve do Rumunije, čak i do Đerdapa. Parkirali smo pred samim vrhom, a lokalni vodič nam je preporučio da prošetamo do vidikovca sa kojeg se pruža najlepši pogled. Ovde smo napravili drugu pauzu i iskoristili je za ručak na otvorenom. Na Vršačkom bregu nalazi se crkva Svetog Teodora Vršačkog koji se proslavalja naredne nedelje. Istog tog vodiča pitao sam za lokalne znamenitosti. Preporučio nam je da posetimo manastir Mesić i da pronađemo “sliku koja plače”.
Uputili smo se u manastir Mesić u koji smo došli za vreme večernje službe. Ušli smo u hram i učestvovali smo u molitvi. Celivali smo čudotvornu ikonu “Dostojno jest” o kojoj smo kasnije pročitali da je čudotvorna. Raspitali smo se o ikoni koja plače, ali nam niko nije znao reći gde je ikona. Shvatili smo da je lokalni vodič mislio na ovu ikonu koja je uzor Bogorodičine ikone “Dostojno jest” koja se nalazi na Svetoj Gori već hiljadu godina. U njenom okruženju ostali smo sve do 18 sati kada se kapija manastira zatvara. Za Beograd smo krenuli puni radosti i oduševljenja. Na povratku kući, napravili smo pauzu u jednom etno restoranu koji se nalazi na samom ulazu u Deliblatsku pešćaru. Ovde smo se začudili da se nalazimo u nekadašnjoj pustinji koja je svojevremeno pošumljena, ali koja i dalje ima mnoge karakteristike pustinje. Posle večere u restoranu, vozili smo se kroz pošumljenu pešćaru i uz avanturistički osećaj radovali se jer smo bili ispunjeni prirodnim i duhovnim bogatstvima Banata.
Carska bara
Sledeći vikend nastavili smo istraživati Banat i zato smo se uputili u zapadni deo Banata, tačnije u predeo Carske bare nedaleko od Zrenjanina. Parkirali smo auto i nastavili da pešačimo uz močvarnu reke Stari Begej. Okruživao nas je Prašumski prizor čudesnog Banata u kojem se nalazi i peščara i močvara. Ova močvara prirodna je depresija ostataka Panonskog mora. Na moje iznenađenje ovde sam sreo poznanika koji me savetovao da se provozamo brodom, jer tako ćemo najbolji upoznati močvarni teren rezervata “Carske bare”. Provozali smo se čamcem i tako upoznali prirodne znamenitosti ove močvare koju možete videti na slikama. Vozeći se rekom razumeo sam da je Banat dom mnogim prirodnim čudesima koje bih trebao još dugo da istražujem, ako bih želeo upoznati ovu regiju. Ručali smo u jednom obližnjem restoranu i nakon ručka provozali se kvadom uz reku, jer i to je najbolji da doživimo lepota ove prirodne oaze.
Lokalno stanovništvo sam zamolio da mi kažu o mestima uz jezero, ali nisu mi ništa znali reći za naselje Belo Blato koje sam video na google mapi. To je bio dovoljan razlog da se uputimo baš u to selo. To mesto nas je oduševilo strukturom ulica, hramova, ali i heterogenom stanovništvu. Ovo mesto je naseljeno Slovacima, Mađarima, Bugarima, Srbima i drugima.
Crkva Svetog Nikole – Ečka
Na kraju našeg putovanja, predložio sam da posetimo staru crkvu brvnaru u selu Ečka koja je napravljena od drveta i blata. Kada smo došli crkva je bila otključana i oduševio sam se, jer se ponovo susrećem sa Svetim Nikolom Mirlikijskim kome je ovaj hram posvećen. Hram je podignut 1711. godine, a unutar hrama može se videti ostaci starog ikonostasa iz 1744. godine.
Prisetio sam se tada uz molitvu, da smo upoznavanje Banata započeli prošlog vikenda na dan praznika Svetog Nikole i eto danas, narednog vikenda, u ovoj crkvi posvećenoj Svetom Nikoli završavamo našu posetu Banatu. Imao sam osećaj da smo sve vreme bili vođeni rukom Svetog Nikolaja Mirlikijskog.
