Неки јутарњи ветар је почео да јако дува у Београду, али највише се осети у мојој глави. Синоћ сам изгледа претерао са пливањем у једном од затворених београдских базена, јер сам пливајући превише размишљао уместо да сам се бар мало помолио Богу. Кроз молитву Богу базен би постао део неког топлог мора, а клупа уз базен, нека од врелих пешћаних плажа на којој би ми све тешке мисли нестале из главе.
Ненад Б.
Поделите са пријатељима...