Из мог дневника

Текстови на разне теме аутора Ненада Бадовинца

ПРОМОЦИЈА НОВОГ СТУДИЈСКОГ АЛБУМА ГРУПЕ “СТУПОВИ” У БЕОГРАДУ, 04.07.2017.

На позив Весне Павловић, промотерке музичког састава “Ступови”, приустовао сам промоцији њиховог новог албума “Заволи+воли” која је одржана 04.07.2017. у парохијском дому цркве Свети Василије Острошки на Бежанијској коси у Београду. Погледајте снимку промоције:

 

Ненад Бадовинац,
Јул, 2017.

 

 

 

ПРЕДСТАВЉАЊЕ МИСИОНАРСКОГ ДЕЛА АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ЛЕПАВИНСКОГ У БЕОГРАДУ

Трибина “Мисионарског дело Архимандрита Гаврила”, 20.06.2017. на Бежанијској коси у Београду

Путовање ка сећањима – тако би се могла назвати трбина која је одржана 20.06.2017. у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској коси у Београду. Присетио сам се тада својих снова о томе да ће интернет мисионарско дело Архимандрита Гаврила Лепавинског заувек променити мисију цркве у савременом свету. У почетку сам о томе могао само да сањам, док је отац Гаврило имао визију и чврсту веру у то. Веровао сам оцу Гаврилу да радимо јако важне ствари. Првих година нисам знао зашто то радимо, али моје није било да знам, већ да слушам и испуњавам своје послушање. Отац Гаврило се интернет мисионарским делом бавио из љубави према људима и послушању према надлежном епископу. Све што је радио у интернет свету радио је искључиво из љубави према својој духовној деци. Љубав је био његов једини мотив. Он је радио из љубави, а ја из послушности. Отац Гаврило је имао визију која је била толико снажна да се истовремено претварала у стварност, живели смо Очеву визију.

Љубав коју је отац Гаврило уградио у свој интернет мисионарски рад убрзо му се почела враћати. Стоструко му се враћала љубав коју је давао својој духовној деци са којима је био у контакту преко интернета. Многи од њих почели су се укључивати у његов мисионарски рад. Хтели су да буду део очевог мисионарског рада. Отац Гаврило није имао своју рођену децу, али је око себе имао хиљаде своје духовне деце. Отац Гаврило је волео своју децу, он их је духовно подизао и бринуо о њима. Након петнаест година мисионарског рада, отац Гаврило је имао око 200.000 духовне деце који су пратили очев рад. Мисионарско дело оца Гаврила постало је јединствено у православном свету и то су препознали организатори Прве међународне конференције за дигиталне медије и православну пастирску бригу која је одржана у Атини, 2015. године. Организатори су позвали оца Гаврила да учествује у конференцији и да подели са осталим православним мисионарима своје искуство.

У априлу, 2017. године отац Гаврило се упокојио, напустио нас је физички, али духовно је и даље са нама. Са собом у други свет понео је велико богатство, оно једино богатство које човек након упокојења може да понесе са собом у други свет. Отац је понео са собом суштину православне вере – љубав ближњих. Очев интернет мисионарски рад и очева љубав према својој духовној деци које је путем интернета духовно подизао, биле су тема трибине која је организована 20.06.2017. у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској коси у Београду. У присуству 80-так људи причао сам о мисионарском раду Архимандрита Гаврила Лепавинског, његовој љубави према свима нама, о богатству које је отац Гаврило понео са собом у други свет и о мисионарском богатству које је оставио нама за потребе духовног узрастања.

АУДИО СНИМКА ТРИБИНЕ СА ФОТОГРАФИЈАМА: 

Ненад Бадовинац, 
Јул, 2017.

*    *    *

Коментар посетиоца одржане трибине:  Помаже Бог драги Ненаде,

јутрос сам схватила да морам да ти се захвалим за ‘комадић неба’ које заиста јеси синоћ успео да нам пренесеш; оног истог, које је отац Гаврило зналачки ведрио и нама који га нисмо познавали. При томе си нас инспирисао. Мојој маленкости пробудио си наше осећање обавезе. Стојим иза синоћ изговорених речи да је твој труд и удео његовој мисији запажен, на славу Божију. Него, на почетку предавања си рекао да усрдно желиш да нам пренесеш делић онога сто си од њега добио. Потпуно си успео у томе. По дисању које смо понели са собом тврдим ти да је то чињеница. Наиме, при повратку са предавања, у аутобусу сам била окружена ретко дивним (до тада непознатим) људима са којима смо наставили леп духовни вез. Хвала на свему што чиниш, да олако не схватимо појам ‘богате заоставштине оца Гаврила’ и многих плодова његовог мисионарског рада. Слава Богу за све!

Искрено, твоја сестра у Христу Б.

НЕНАД БАДОВИНАЦ – ИНТЕРВЈУ ЗА “ИСКРЕ ПРАВОСЛАВЉА”, 01.10.2016.

Радмила Карановић и Ненад Бадовинац на РТРС телевизији

Радмила Карановић и Ненад Бадовинац на РТРС телевизији

У емисији “Искре Православља” која је емитована 01.10.2016. у радио програму на Радио Телевизији РТРС, разговарао сам са новинарком, госпођом Радмилом Дринић Карановић о интернет мисионарској заједници Манастира Лепавина и употреби модерних тенхологија које Архимандрит Гаврило (Вучковић) користи у ширењу православне духовне мисли.

Ненад Бадовинац
Октобар, 2016.

ПОЗИВ ЗА ПОСЕТУ СТАРОЈ ПЕТРОВОЈ ЦРКВИ У РАСУ

Стара Петрова Црква у Расу

Стара Петрова црква у Расу

Потребно је доживети искуство, па онда га описати, али понекад и сама радосна вест може да предскаже будуће догађаје. Добио сам позив да посетим Свето место које припада ранохришћанском периоду.

Након моје недавне вишедневне посете Грузији,  где сам доживео хришћанство првих векова, и након недавног сусрета са Васељенским Патријархом Вартоломејом у Јасеновцу, поред којег сам доживео богатство благодати јерархије православне цркве, ових дана сам добио позив да посетим најстарију православну Цркву у Србији: стару Петрову цркву у Расу код Новог Пазара.

Петрова црква у Расу је најстарија црква у Србији. У њој је некада било седиште рашке епископије. Црква потиче из 8. века, а њене фреске из 10, 12. и 13. века. На месту данашње цркве налазио се ранохришћански храм који је подигнут у 7. веку. Велика обнова цркве је направљена за време рашких жупана пре Стефана Немање. У тој цркви која је посвећена Св. апостолима Петру и Павлу, Стефан Немања је поново крштен по православном обреду. На сабору код Петрове цркве, 25. марта 1196. године, Немања је предао престо Стефану Првовенчаном, а на истом месту епископ рашки је замонашио Немању и његову жену Ану. По начину градње овај храм је много сличан црквама у Грузији које сам недавно имао прилику да посетим.

Све историјске чињенице са којима сам упознат за мене су непотпуне, то ће тако и остати, све до оног тренутка док не уђем у њену унутрашњост и бар деломично осетим присуство старих времена фрескописаних по зидовима и присуство мириса старине из старих векова које ова најстарија црква у Србији још чува. Управо сам ових дана добио позив да као гостујући члан Хора “Аллиллуиа” из Београда присуствујем, али и учествујем у Немањином Светопетровско-дежевском сабору који треба да се одржи код Петрове цркве у Расу. Заједно са хором “Аллиллуиа” позван сам да доживим стара предања наше Свете Цркве и да заједно са хором узнесем захвалне песме овом сакралном ранохришћанском Светом месту.

Ненад Бадовинац,
Септембар, 2016.

ПРИЛОГ ИЗ “ВЕСТИ” О ПРОМОЦИЈИ КЊИГЕ “СУСРЕТИ СА СВЕТИМ МЕСТИМА” У ШТУТГАРТУ

promocija stutgart

Прилог из “Вести”, фебруар, 2016.

ПРИЛОГ ИЗ “ВЕСТИ”: Аутор књиге “Сусрети са Светим местима” Ненад Бадовинац, боравио је недавно у Штутгарту где је промовисао своју књигу посвећену “мистичној лепоти манастира Лепавина” (У близини Копривнице у Хрватској).

“Та мистичност ме је подстакла да изађем из Лепавине и кренем на путописна истраживања православне духовности – појаснио је аутор пред бројном публиком своју жељу како је настала потреба за романом о светим местима. Он је приказао свој филм “Десет дана на Светој Гори” који приказује “другачији свет у којем се непрестано слави Створитељ света и у коме његови становници непрекидно упражњавају молитву за спас целе васионе, за спас сваког од нас”. Организатор ове књижевне и филмске вечери било је друштво “Свети Сава”. Иначе, Ненад Бадовинац је дугогодишњи технички сарадник лепавинског веб-сајта и духовно је чедо оца Гаврила Лепавинског. Рођен је у Бјеловару, а дипломирао у Загребу.

Извор: “Вести”
Фебруар, 2016.