Недалеко од Београда, у пропутовању, пристали смо да se одморимо у једном малом граду. Позвао сам пријатељу који ту живи и ради, који је такође из мог родног Бјеловара. Овде је дошао за време прошлог рата, школовао се и сада у том месту ради као директор школе. Много се обрадовао када нас је видео. Угостаио нас је кафом како би се окрепили од путовања.
После краћег разговора мало смо прошетали ходницима његове школе. Зоран ме упознао са Зборницом где сам захтевао да направимо једну фотографију. Пролазећи касније кроз ходнике школе примећивао сам многе уметничке радове младих основно-школаца с разних уметничких секција: ликовних, глазбених, књижевних. Ова школа је пуна разигране али и културно васпитане деце која су била врло тиха за време наставе. Причао ми је Зоран како овде не постоје чак ни вербални сукоби међу ученицима по чему ова школа улази у ранг са најплеменитијом и најревноснијом децом.
У канцеларијама у школи, приметио сам многе православне иконе: Богородицу Тројеручицу, као и иконе Светог Саве и Свете Петке. Гледајући овако духовно окружење о којем брине цела школа, остајем запањен чињеницом како сви, па и деца много брину о себи и својој будућности. Уз овакав начин образовања основношколаца, свет може да постане много бољи, јер деца, кроз свој уметнички и стваралачки школски живот, привлаче на себе Покров Пресвете Богородице као и остале небеске светитеље, угоднике Божије.
Ненад Б.