Понекад се не могу помирити са околностима у којима се налазим. Можда то схватим у последњој минути, али сва срећа постоје таксисти који брже возе, и недопусте кашњење. Таксијем сам отишао до Теолошког факултета на посебно занимњиво предавање под називом: Литургика. Нисам студент Теологије, али замолио сам професора да одслушам његово предавање. Ето тако један дан могу отићи и на Ликовну академију можда да пробам нешто нацртати.
Када сам стигао на Богословски факултет, у капелици која се налази у склопу факултета се служила Света Литургија. Била је то Света Литургија какву су служили у 4. веку, у Антијохијској Православној цркви. На моје велико изненађење на средишњем делу капелице поставили су 1,5 метар високи амвон на који су се попели појци. Посебно изненађење било је када су у делу Литургије у којем се приноси Тело Божије Евхаристији однели сто са Просфором и Агнецом из Олтара скроз до излазних врата из капелице. Као што фотографија приказује у том тренутку су се сви студенти окупили око свештеника. Пажљиво сам проматрао како свештеник “копљем” исеца Агнец из Просфоре и приноси је Евхаристији. Доиста задивљујући чин који је увек скривен у Олтару и којег народ не може да види из ове близине.
Занимало ме порекло овог чина, па сам присуствовао и каснијим предавањима на којима је професор Милошевић врло детаљно образложио значење сваког појединог чина са претходне Свете Литургије којој сам малопре присуствовао. У тим првим вековима хришћанства служиле су се изворне Свете Литургије.
Било ми је посебно драго што сам се у задњи минут сетио да узмем такси и неким неуобичајениим поводом дошао до овако значајног предавања. Тада сам дословно много незнања у себи уништио. Ипак сумњам да ћу следећи пут ићи на неко предавање на Ликовној академији, јер више волим да гледам како је нешто лепо нацртано, него да ја цртам.
Ненад Бадовинац.
Новембар, 2013.