Страшне и тајанствене молитве су данас изговорене у Светом олтару, над Светим Престолом, а онда је Владика Андреј изнео путир пред нас и позвао нас да се причести мо Христовом Крвљу и Телом. Примивши тада Свете Тајне и ја сам се на најлепши начин сјединио са Богом, Творцем читавог видљивог и невидљивог света. Приступивши Светој Тајни Причешћа, сјединио сам се данас са Оним који је Вечност и Бескрајност. Данас, на празник Светог Николе, манастир Ваведење у Београду је био препун људи, подједнако верника и слављеника. Хор Мелоди је и данас предводила Дивна Љубојевић, уз чији је глас молитва некако приснија и узвишенија. После такве молитве, немогуће је одвојити се од окупљених верника. Придружио сам им се у гостопримници у којој се често после Литургијског сабрања поново састајемо. На челу стола седео је Владика Андреј, а око њега било је свега неколико људи. Придружио сам се, али само на тренутак, размишљајући о каснијим обавезама које ме чекају. Сео сам одмах на почетку стола у близини излаза, како не бих реметио пријатну и мирну атмосферу. Просторија се попуњавала гостима и ред се повлачио према Владици, тако да сам убрзо непланирано седео уз Владику. Мати Меланија која је данас славила Крсну Славу, послужила нас је домаћом ракијом, сланим грицкалицама и топлом кафом. Убрзо смо наздравили са Владиком и тада је почела славска атмосфера.
Убрзо се цела гостопримница испунила верницима, па смо окупљање обогатили литургијским тоном. Владици смо ми постављали питања о Светој Литургији, о односу верника према молитви, и верника према Светој Литургији, а Владика нас је подучавао и поучавао. Похвалио нас је када је осетио нашу велику заинтересираност за духовност. То је учинио након што је увидео смерност наше заједнице у настојању ка духовном напредовању. Владика се изненадио нашом ревношћу и суштином конкретних питања којим смо га потакнули на дуже коментаре и поуке. Без конкретних питања, верници не могу добити јасне и прецизне одговоре о нашој Православној вери, већ постоји могућност за искривљеним тумачењем, пуним могућности да се верник приклони неистини. Неколико пута је игуманија, мати Анастасија, звоном позивала на ручак, али ми се из гостопримнице нисмо одазвали све док нисмо завршили започету духовну тему. Кренувши на ручак, према трпезарији, сви смо без изузетка пратили Владику Андреја, неостављајући прилику да нечујемо још понеку поуку. Ручак којег је за госте припремило манастирско сестринство по благослову њихове цењене игуманије, мати Анастасије био је посебан, јер чак пет сестара које су припремале трпезу славе Крсну Славу – Светог Николу. Владика је благословио трпезу: чорбу невероватне лепоте и укуса, као и рибу, вино. Храбрили смо једни друге за столом, препуштајући другима предност у послужењу. Наздравили смо у име светитеља, Светог Николе. А онда, само што сам завршио са чорбом и прешао на рибу и прилог, владика куцнух кашиком о чашу. Подсетио ме тај звук на крај трпезе и време за молитву после ручка. Критиковао сам владику у себи, јер неосећајно је од њега да већ завршавамо са овако богатим ручком, којег по његовој одлуци треба да недовршеног оставим у тањиру. Но, владика је само тражио нашу пажњу и тада је устао како би нам отпевао једну лепу песму са речима које помиње Христос у Светом Писму.
Након песме, испричао нам је доживљај који је распламтао веру у мом срцу, описивајући случај пројављивања Бога у нашем свету. Он тако велик понекад се пројављује у овом свету и Својим промислом указује нам Своје постојање. Владика сијајући вером коју сам данас од њега доживео и знање о вери које сам од њега заједно са свим верницима непрекидно упијао, потакао нас је да стремимо ка следећем духовном разговору овде у манастиру Ваведење у Београду. Владика Андреј је отишао у Патријаршију да се састане са Његовом светости, Патријархом Иринејом. Надам се да му је пренео своје богате утиске из манастира Ваведење, са данашње прославе празника Светог Николе. Испративши владику са свим верницима, пожурио сам у госте слављеницима који такође славе Светог Николу као Крсну Славу, обитељи којој сам био кум на венчању. Посетио сам их након дужег времена и тада сам имао прилику видети своје мало кумче које сам држао у наручју када се крстила.
Вечерас сам у њеним очима препознао лепоту првобитног Стварања човека којим је Бог пре много хиљада година улепшао неживу природу. Доживео сам неприродну лепоту која се налази у сваком детету, јер свако дете у себи носи чисту искру живота, идентичну оној искри која је сијала у првом створеном човеку. Наш сусрет је редак, јер она живи у далекој Русији, у великом Петрограду. Од нашег последњег сусрета, она је много порасла, а вечерас када сам је видео као да ми се и сам Бог пројавио, по други пут након данашњег сједињења са Њим на Тајни Светог Причешћа.
Ненад Бадовинац,
19.12.2013.