Владика липљански Јован
На путу ка цркви Светог Александра Невског на Дорћолу, пристао сам на поклоњење Христовом гробу и моштима Светог цара Лазара и Светог Мине, у малој цркви Лазарици која је обогаћена многим светим моштима, али истовремено је за случајне пролазнике готово неприметна. Многи у мом бјеловарском крају прослављају Светог Мину, па је ово и за мене вредна посета, при којој сам направио вредну фотографију, јер целивање моштију овог светитеља за многе моје ближње је жељно али и недостижно.
Возећи се од цркве Лазарице према Дорћолу, београдске улице којима сам пролазио биле су готово празне. Недостајали су аутомобили којих готово да није било на мирним и тихим градским улицама. Приликом уласка у храм Светог Александра Невског, целивао сам Гроб Господњи, у тренутку када је у цркву ушао владика липљански Г. Јован. Свештенство је читало и певало Царске часове који чине основу свих служби Часова које се читају током године. Управо је данашњи дан, Велики Петак, тренутак којем су Царски часови посвећени. Владика Јован је својим присуством благословио читање, тако да није чудо што сам у народу који је стајао поред мене чуо шапутање коментаром: “ко је тај што тако лепо чита…”. Молитвени чин се вршио испред Гроба Господњег, читан је “Плач Мајке Божије”, текстови канона из 10. века, као и јутрење са опелом пред Плаштаницом коју су потом изнели око цркве, јер је владика у једном тренутку узео Христову Плаштаницу и испред народа обишао храм. Сав народ га је пратио. Било је касно вече Великог петка. Верници су носили по једну свећу, која је горелеа упркос јаком кишовитом ветру који се трудио да гаси природни пламен свеће.
Народ пролази испод Плаштанице
При уласку у храм свештенство је подигло Христову плаштаницу испод које је народ прошао и тако ушао у цркву. Сваки од ових радњи има дубоки смисао којег човек не може да у том моменту схвати, већ касније временом се мисаоне куглице почињу смештати свака на своје место и тако творити тродимензионални мозаик у којем молитва даје храброст и вољу за испуњење циљева. Неопходна за ту борбу је победу са сваким мисаоном сумњом. Но, осим животних циљева, молитва Богу ових дана је испуњења покајањем. Тражећи мисао у својим поступцима, оправдавам сваки свој покрет и полако долазим до сазнања да оправдања нема. Сваки такав покушај израз је моје маште која на разне начине проналази оправдан разлог властите погрешке.
Моји ближњи у лепавинском и бјеловарском крају, нису имали могућност да присуствују овако богатом богослужењу током Страсне седмице. Па им овим путем шаљем делић доживаљаја са Православних богослужења којима сам ових дана присуствовао.
Мошти Светог Мине – Црква Лазарица у Београду
Ненад Бадовинац,
Април, 2014.