Вода се повукла па смо данас обишли Раковицу. Део града којим смо пролазили је био потпуно у мраку. Уличне расвете није било, а у кућама нису светлеле кућне сијалице. Тама је прекрила цео тај део града. Људи су избегли из кућа. Њих 119 су смештени у прихватилишту у једном старом руинираном хотелу: “ДМБ Хотел” у Маричкој улици 14. Отишли смо тамо како би оставили помоћ послату од једне суграђанке са Новог Београда. У хотелу је смештено 119 људи, младих и старих, којима су домови поплављени. Нисмо се дуго задржавали, али довољно толико да је девојка из Црвеног крста успела да се захвали на помоћи. Овакву захвалност дуго нисам доживео. Било ја то једна реч: хвала, али када сам је погледао у очи још много тога су поручиле њене захвалне оче. Људи из једних делова града помажу својим суграђанима у другим, настрадалим деловима града. Било је још људи који су даривали помоћ, чија имена нека остану у тајности. Помоћ је у овом тренутку најважнија, имена добротвора и хуманитараца и нису толико важна. Важно је да их има и да ће их увек бити. Постоје људи који су увек спремни да помогну и да се жртвују за своје ближње.
Наставили смо из прихватилишног центра према манастиру Раковици. Хтео сам се уверити да је све у реду са светињом. Прилази према манаситру су били очишћени, али на неосветљним путевима остало је разног отпада. Призор туге био је присутан. Надам се да ће сутрашњи дан донети више светла.
Ненад Бадовинац,
17.05.2014.