отац Гаврило током излагања
Изашао сам рано ујутро на терасу, посматрајући околину која ме окруживала. Мој прозор са последњег спрата хотела био је окренут према Атини, тако да сам примећивао сву непрегледну лепоту главног града Грчке. Данас је у плану организовани обилазак Атине, па верујем да ћу успети мало да видим и лепоте овог древног града. Но пре било каквог одмора, данас, на последњи дан предавања, долази за нас најважнији тренутак, јер отац треба да одржи своје предавање. Пред 75 предавача и из 21 земље света и пред много гостију и посетиоца, представи свој начин мисионарења користећи савремене интернет технологије. Сестра Сања је припремала превод са проф. Драганом, а ја сам припремао презентацију за пројектовање на видео зиду. Отац је изишао на бину, стао пред говорницу и својим смиреним гласом излагао:
“Компјутерској технологији у почетку нисам био наклоњен. Имао сам неповерење према рачунарима као и према интернет технологијама. У манастиру Лепавини живео сам монашки живот испуњен молитвом и везао се искључиво за богослужбени живот. По послушању свом надлежном митрополиту, крајем 90-тих година прошлог века почео сам да учим о компјутеру. Након што сам сазнао више о интернету, увидео сам колике су мисионарске могућности на њему. Приметио сам да интернет има много замки, али сам их превазилазио не сумњајући ни у једном тренутку у велику мисионарску прилику ширења речи Божије на интернету. У почетку сам се посветио и активно радио на манастирском веб сајту и блогу посвећеном светогорским темама, као и уређивању виртуалне трибине која је била претеча данашњим “Цхат собама”. Укључивањем у “Цхат собе”, корисници су дискутовали искључиво на духовне теме које сам постављао, помажући им да граде своје духовно знање. Веб сајт користим у промотивне сврхе, представљајући хришћанске садржаје, а Yоутубе канал за представљање властите видео продукције. Користио сам се Скајпом и од духовних разговора вођених на њему објавио две књиге, а сада се концентришем на друштвене мреже, које ми служе као снажно мисионарско средство. На друштвеној мрежи Фејсбук данас имам 142.000 контаката којима свакодневно мисионарим. То су контакти који су дошли до мене, без да сам ја финансијски улагао у промоцију своје фејсбук странице. Са ширењем Фејсбука заинтересовао сам се за ту мрежу. Пошто у прво време нисам примећивао на њој духовне садржаје, одлучио сам да објављујем постове искључиво са хришћанском тематиком. Данас, прегледавајући неке од својих 142.000 фејсбук контаката, могу да кажем да 99% њих имају изразито културно и пристојно попуњене профиле, што говори да се иза њих налазе пристојне и продуховљене личности. У фејсбук свету, који је преплављен и многим групама са неприхватљивим порукама, борим се за присуство хришћанске духовности. Сматрам изразито важним да хришћанска мисао буде тамо заступљена у барем једнаком односу као што су присутне и остале религије или пак атеистичка начела.
Својим активностима и дељењем контаката на својој Фејсбук страници међусобно повезујем младе људе и тако им отварам могућност да међусобно прошире духовне видике и познанства са људима истих друштвених и религијских схватања. Осим директних контаката, Фејсбук пружа могућност да моје мисионарске објаве види и до неколико стотина хиљада Фејсбук чланова. Они у кратко време поделе моје објаве и са својим контактима, тако број људи до којих допире моја духовна порука неретко доспе и до милијон контаката. Као снажан мисионарски алат користим и технологију интернет стреаминг радија – Радио Благовести. То је тренутно најслушанији манастирски радио у Српској православној цркви са око 500 дневно пријављених ИП адреса слушалаца. Свакодневно уређујем радио програм са интервјуима епископа, духовним разговорима и искључиво духовном музиком. (Понекад за програм свог интернет радија узимам емисије са Пемптоусиа и Богослов.ру које се преводе на српски и читају као аудио форма). У вечерњим сатима постављам емисије о здрављу, јер сматрам да људи, ако желе водити духовни живот, морају водити бригу и о телесном здрављу.
Да бих што ефикасније деловао у циљу ширења речи Божије – за слушање радија слушаоцима сам понудио и мобилне технологије. За андроид мобилну платформу понудио сам својим слушаоцима апликацију за слушање манастирског интернет радија. Тако верници имају идеалну могућност да у било које време слушају 24-часовни радио програм без обзира у којим делу света боравили. Радио им је доступан путем мобилне апликације у градском превозу, приликом вожње бицикла или за време рекреативног тренинга, али и у болницама, где људима треба духовна подршка, а немају могућност да дођу до речи Божије. Мој концепт интернет мисионарења има утицај на младе, јер им пружа неопходан приступ савременим технологијама, а паралелно им пружа могућност да сазнају о традиционалним вредностима, без којих, сматрам, млади не би требало да одрастају у савременом свету. Потребно је спојити савремено и традиционално, јер се без традиционалних вредности губи морална свест, која је неопходна у грађењу здравог духовног и световног живота.
Архимандрит Гаврило”
Док је отац имао своје излагање, проф. Драган је преводио, а ја сам пуштао презентацијске слајдове са другог рачунара и фотографисао овај за нас врло важан догађај. Након очевог предавања уследила су питања из публике. Посетиоци који су пратили очево излагање чудили су се како отац успева да управља са тако многобројним мисионарксим пројектима. Али управо смо хтели показати свету на тај начин да велик део посла одрађују управо савремене технологије и сервери који у позадини раде свој посао. Отац Гаврило своје духовно знање дели са људима на интернету, а ми се ослањамо на интернет технологију која нам служи да на што више начина духовна порука оца Гаврила додје до што више људи. Са том поруком отац је дошао на ову међународну конферецију о дигиталним медијима у интернет свету. Управо ту поруку је отац поделио са пристутнима на конференцији. Током паузе која је убрзо уследила у ходницима хотела упознао сам Максима, младог професионалног фотографа који хонорарно фотографише за Пентоусију. Он се много обрадовао овој конференцији и каже: да му је драго да црква брине о комуникацијама младих у савременом свету у којем интернет преузима примат у сфери комуникације. Из те перспективе будућност интернет мисионарења добија нови свеправославни полет који наком отвара врата младима да тамо где они данас проводе највише времена пронађу и духовне поуке, за разлику од оних конвенционалних погледа на интернет по којима је то медиј којему се приписују искључиво негативне особине у конотацији развоја духовности код младих.
Слушали смо предавање Бернард Ле Царо, који је дао већи тон на опрезност на постављене информације на које наиђемо на интернету, затим, занимљиво предавање Др. Ваисоса на тему интернет зависност и психо-социјални проблем код деце и адолесцената. Слушали смо и господина Сотириза Тзифаса и Еммануела Сфакианакиса који су говорили о сигурности интернета и потребној заштити интернета. После ручка који је уследио имали смо време за одмор. Уместо разгледавања Атине, спусито сам се до хотелског базена и одморио на једној од лежаљки уз базен. Нисам имао снаге за разгледавање зидина и бетона у Атини, већ сам се опустио уз зеленило и природни амбијент који је окруживао базене. Овај двосатни одмор ми је много значио јер се у овом кратком времену од како сам овде, дешавају многе ствари, дешавају се брзо и потребна ми је концентрација да бих могао сва прадавања помно да испратим. Овде у кругу базена није било излагача, био сам сам од чланова Конференције. Но би ли су овде моји познаници из организације Пентоусије, Димитрос и Константин са којима сам разговарао на тему интернет радија, тако да је и овај одмор био у знаку интернет мисионарења. Програм завршнице Конвенције започео је у 19 сати. Гост на предавању био је Архиепископ охридски и Митрополит скопски Јован, који је овде допутовао из Санкт Петербурга где је у својству специјалног госта. Ускоро је уследило завршни говор организатора, те смо сви заједно кренули у суседни ресторан који се налази недалеко од хотела. Драган нам се није могао придружити, јер је био са својом породицом. Сестра Сања је отишла кући, тако да смо отац и ја сели и уз вечеру коментарисали протекла троднева дешавања. У једном тренутку отац ми је предложио да устанем и да одем до суседног стола где је седела сестра Сара, која долази из града Алеп у Сирији. Она је тренутно у избеглиштву, а њен духовни отац је један од заробљених митрополита којие су исламски фундаменталисти заробили пре коју годину. Сестра Сара такодје уредјује интернет радио. Њено излагање на конвенцији је било прво. С обзиром да долази из ратом захваћеног и разрушеног простора, сестра Сара је дала најсврсиходнији пример потребе мисионарења у интернет свету. Она је остала без свог манастира, а у интернет простору њен манастир још увек живи. Вечера, разговори и упознавања трајали су све до поноћи, када је игуман манастира Ватопед, Старац Јефрем, куцнувши виљушком у чашу дао знак онима који сутра служе Свету Литургију да се повуку и напусте ресторан. Заједно са оцем Гаврилом отишао сам и ја. Без обзира што је непосредно пред тај тренутак најлепша морска риба била послужена на столовима.
Сутрадан, у 7:00 сати стигли смо аутобусом у оближњи храм на Свету Литургију. Уз митрополита Амфилохија, игумана Јефрема, Владику Павла, прислуживао је отац Гаврило. Мноштво народа је дошло да доживи величанствену Свету Литургију током које су Господу певане многе захвалне песме. Годпод нас неће питати да ли смо или нисмо користили интернет, већ да ли смо испуњавали и живели по Његовом закону, закону који даје живот. И ја сам најрадије хтео да певањем заблагодарим Господу на протекла три дана. Захваљујући Му на предивном искуству које сам доживео и на томе што је оцу Гаврило и мени допустио да овде на светском нивоу, пред многим водећим стручњацима, представимо модел мисионарења којег отац Гаврило користи већ 15 година. Који му помаже да већ 15 година у свету интернета делује као најпознатији духовник. После Свете Литургије били смо почашћени од стране парохијана ове парохијске цркве у митрополији Глyфада. Почастили су нас доручком и поклонима. Одјавили смо се из хотела. Сестра Сања нас је одвезла до аеродрома, где смо се са њом и њеним сином Константином поздравили и заједно са професором Драганом Караном и његовом породицом одлетели за Београд.
Ненад Бадовинац,
Мај, 2015.