Архимандрит Гаврило и митрополит Амфилохије
Након проведених 13 година на Светој Гори, отац Гаврило је само физички напустио то свето место. Од тада није видео своје пријатеље и сабраћу: оца Амфилохија, оца Григорија и оца Хризостома. С њима је провео нешто мање од годину дана у Буразерској келији на Светој Гори. Тамо у тој предивној келији, која је више налик на манастирску лавру, родило се њихово вечно пријатељство.
Ово је кратка прича о Нераздвојном монашком пријатељству:
Било је потребно кратко време, свега неколико месеци да отац Гаврило и отац Амфилохије постану вечни пријатељи у духу Свете Горе. Њихово пријатељство траје већ 30 година, и управо толико је прошло од када су се задњи пут видели. Нисам имао прилику да присуствујем њиховим заједничким светогорским данима од пре 30 година, али имао сам могућност да присуствујем њиховом сусрету на Конференцији у Атини. Тада сам доживео право значење искреног међуљудског односа. Њихово међуљудско поштовање и неуништиво пријатељство које су сачували све ове године, је на мене деловало посебном духовном снагом. Њихов утицај на мене био је толико снажан, и хтео сам да њихов сусрет траје вечно. Уз њихову снагу узајамне пријатељске љубави, могао сам победити своју непостојаност.
Седео сам и касније са њима за столом када нас је у једном моменту тишина окружила. Њихов контакт је и даље био непобедиво јак. Радовали су се што су напокон заједно. На глас су причали оно што сам могао да чујем, а касније као да су се замислили и вратили на Свету Гору, тамо одакле и потичу. Нисам чуо њихове мисли које су тада размењивали, али сам приметио на њиховим лицима да су то биле мисли о сећањима са Свете горе. Нисам могао да им читам мисли, али ни они нису могли од мене сакрити то, да су се тада духом вратити у Светогорски пејзаж, вечне Богородичине радости.
Отац Амфилохије је данас грчки митрополит, живи недалеко од Атине, а наш Архимандрит Гаврило је игуман манастира Лепавине. Но, у духовном контексту, црквени чинови нису важни, већ њихова блискост која траје деценијама. Са својом младом душом, ето имао сам прилику да доживим право монашко пријатељство.
Ненад Бадовинац,
Јул, 2015.