Друштвене мреже и Интернет постали су незаобилазан део наше свакодневнице, њихов утицај је неоспоран у свакој сфери живота и нераскидиви су део друштвеног активизма. Међутим, полако и “стидљиво” друштвене мреже почињу да се користе и у мисионарске сврхе. Ако вам се чини да православље и савремене технологији не иду под руку, размислите још једном – страница Оца Гаврила показује супротно, јер броји невероватних 150.000 верника. Аутор: Стефана Павловић Фото: Приватна архива
Можда је у томе кључ – можда управо друштвене мреже могу да допринесу ширењу православља и помагању верницима, јер “једно место” окупља на стотине хиљаде верника, без обзира на године, земљу, град, и спаја их у љубави према Богу. Можда неко баш на овај начин пронађе пут до Бога, пронађе спас, смирење, наду, можда неко баш на Фејсбуку “набаса” на православни статус и цитат у тренутку када пада у очај, и у њима пронађе утеху и инспирацију.
Ненад Бадовинац је један од оних који својим радом свакодневно помера границе , инспирише и помаже другима, доприноси својој средини, али и спаја савремени начин живота уз дубоку духовност и посвећеност вери. Он је успео у ономе што многима делује сасвим контрадикторно – повезао је “сајбер” свет и правосљавље, радећи са Оцем Гаврилом на оснивању сада већ чувене Фејсбук странице на којој се верници залазе у потрази за мудрим речима великог духовника.
– На друштевним мрежама човек често непотребно губи своје драгоцено време, постаје “зависник” на неки начин . Фејсбук је данас препун садржаја који вреба да разори човеков мир. С обзиром да на то, сматрам да је корисно да и наши православни духовници буду тамо заступљени како би својим присуством унели равнотежу између оног истински вредног и оног безличног садржаја – прича Ненад Бадовинац.
Управо је наш саговорник научио и оспособио Оца Гаврила да користи Интернет и друштвене мреже у мисионарске сврхе. Данас је Отац Гаврило познат као “виртуелни духовник”, али није увек било тако – у почетку је, очекивано, постојао отпор ка савременим технологијама.
– Био сам уз оца Гаврила од самих почетака његових интернет мисионарских пројеката, који датирају још од касних 90-тих, када сам био студент информационих наука. Он није одмах имао поверење у компјутерске стројеве, као и уопште у интернет технологију. У манастиру Лепавини живео је монашки живот испуњен молитвом и везао се искључиво за богослужбени живот. Ипак, усавршавајући свој рад на компјутеру и интернету, увидео је велике мисионарске могућности, те је убрзо кренуо са реализацијом првих идеја, никада не сумњајући у велики потенцијал ширења речи Божије на Интернета – започиње причу Бадовинац, додајући:
– Његове идеје показале су се као врло снажан алат ширења речи Божије на интернету. Отац је у непрекидној комуникацији са својом паством, верним народом из читавог света, путем Скајпа, мејла, Фејсбука. Врло брзо је отац добио интернет псеудоним “сајбер духовник”, и он свакодневно верном народу у сајбер простору помаже на путу хришћанских спознаја. Отац Гаврило је препознао важност да младима у виртуелном свету приближи духовни живот.
Као неко ко је у самој сржи Интернета, упућен у прошлост, садашњост и будућност овог глолаболног феномена, упознат са свим иновацијама и добробитима које доноси, али свестан и опасности које вребају, Бадовинац објашњава да смо на корак од последње етапе дигитализације:
– Сведоци смо брзог развоја технологије, и усвајамо је ни не размишљајући које предности и недостатке с тим добијамо. Посебном филозофијом”Интернет оф Тхингс” на интернет се повезује све што нас окружује; све ствари, подаци, процеси па и људи, све добија своје место на интернету. Тако смо закорачили и у последњу етапу дигитализације, као информатичке револуције, ушли смо у фазу у којој ће бити дигитализовано готово све што нас окружује.
Развој технологије толико је јак и моћан да већ постоји бојазан да ће људи почети да служе технологији, уместо она нама. Постајемо неприметно “зависни” од удобности и врлина које технологија носи са собом, ни трена се не питајући може ли нам то заправо нашкодити, можемо ли постати “роботи” од крви и меса.
– Сматрам да не можемо више технологију користити на добробит, ако у њу не уградимо духовност као стратешко важну компоненту. Само уз људе попут оца Гаврила духовност може бити пристуна у сајбер свету. Без њих човек може да заборави на свој дух, душу, свој духовни живот и да постане роб технологије. Управо мисионарски интернет пројекти које отац Гаврило води већ 15 година омогућују да у развијеном технолошком екосистему човек развија своју хришћанску духовност – речи су овог свестраног IT стручњака.
Класични начини мисионарења којима црквена заједница прибегава, попут предавања, пророповеди и осталих парохијских активности, не могу никада застарети или изгубити на значају. Ипак, Бадовинац акцентује да они користећи глобални интернет медиј за мисионарење развијају једну другу сферу, лакшу за “ширење”, и фокусирају се на готово читав свет.
– Отац Гаврило ради на томе да и Црква буде заступљена у том глобалном виртуелном свету како би и њена порука биле доступна младима на интернету. Као чланови Мисионарског одељења Српске Православне Цркве, отац Гаврило и ја део смо тима који се специјализовао за интернет мисионарење. Остали чланови одељења мисионаре свако у свом домену. Ми подржавамо и сматрамо за врло важну сваку од тих домена, али смо се определили за интернет мисију, која је најзахтевнији, најинтересантнији, и сигурно најефикаснији мисионарски домен. Сви очеви ресурси: време, воља, светогроско искуство, и његови сарадници обједињује Интернет технологија. Постоје безбројни примери људи који су исповедали своју веру, а многи од њих су до хришћанске вере дошли захваљујући мисионарењу оца Гаврила на Фејсбуку – прича наш саговорник.
Треба уложити у сајбер простор, да бисмо очекивали од њега нешто
Интернет је данас наша друга реалност, а граница између виртуелног и стварног је постала готово неопипљива. Који је “прави” пут у том сајбер свету? Које су све добробити које он доноси савременом човеку?
– Виртуелни свет сваким даном постаје све реалнији. Човек и у њему остварује своје постојање. Сматрам да је важно наћи компромис између онога што улажемо у сајбер простор и онога што од њега очекујемо. Потребно га је прво добро упознати, његове предности и недостатке. У сајбер свету човек би требало да буде промишљен и одговоран, тек тада може очекивати од њега добробит. Користећи сајбер простор људи ће нам бити ближи, а информације, као и комплетно људско знање биће нам доступније. Можемо стварати новитете и бити креативни у том сајбер простору. С тога није ни чудно што је данас интернет најзаступљенији медиј који користе више од две милијарде корисника – каже Ненад Бадовинац.
Од 7. до 9. маја у Атини одржана је Прва међународна конференција о дигиталним медијима и пастирској бризи, где се окупило 75 предавача из 21 земље. Конференција је окупила и највише црквене великодостојнике, а из Српске Православне Цркве учествовали су Архимандрит Гаврило и професор др Драган Каран, доцент на Богословском факултету у Београду.
– Заједно са оцем Гаврилом радио сам на припреми презентације и пружању техничке подршке током одржавања очевих наступа. Отац је два пута наступао током конференције, излагајући моћ друштвених мрежа у интернет мисионарењу. Учесници конференције су се једногласно сложили да се у данашње време мора изаћи у сајбер простор када је у питању православно мисионарење. За тај излазак су потребне духовне способности, под чим се подразумева висок осећај пастирске одговорности уредника неког интернет пројекта. Уредних интернет мисионарења треба да буде вођен духом разборитости, уздржаности и одговорности – преноси утиске из Атине Бадовинац.
Манастир Лепавина као обиље благодати и чуда
Као још један од начина мисионарења на Интернету “наметнули” су се и веб сајтови манастира. Ненад уређује и сарађује на сајту манастира Лепавина, велике, иако још “неоткривене”, српске светиње. Нас је занимало које “тајне” крије манастир у Копривници?
– Манастир Лепавина је рај на земљи, тамо човек одмара своје тело и душу. Одлазим тамо да бих напунио своје животне батерије, захваљујући обиљу благодати чији се извор тамо налази. У Лепавинској манастирској котлини, проналазим начине за остварење циљева у животу. Молећи се пред чудотворном иконом која се тамо налази, лакше прихватам и лакше се супростављам новим животним изазовима. Први сајт манастира Лепавина је покренут давне 2000. године, а данас је превазишао основну презентацијску сврху, и прерастао је у својеврстан портал хришћанске духовности. Верници и на тај начин имају могућност да се сусретну са Божијом речју, а на њима је да направе свој мали корак ка Њему – објашњава наш саговорник.
Ненад је запослен у аутомобилској индустрији, али се активно бави не само помагањем у мисионарству, већ пише и снима филмове и н тај начин приближава људима, посебно омладини, веру и света места. Он је аутор књиге “Сусрети са светим местима”, а недавно је снимио и докуменатрац “Десет дана на Светој Гори”.
– Своје искуство сусрета са мистичном духовношћу хтео сам да приближим припадницима своје генерације, а то сам урадио путем путописно-религиозног романа, у коме сам описао пут којим пролази један млад човек који жели доживети и осетити контакт са својим Небеским Оцем. На мене као младог, савременог човека дубоко је утицало познанство са светогорцем, оцем Гаврилом који ме је научио како да задобијем духовна искуства, а са друге стране, мој световни живот ни у једном тренутку није био нарушен, већ је напротив свакодневно био све богатији. У филму сам донео једну занимљиву причу кроз коју сам желео да људима приближим искуство са Свете Горе, као и разлоге зашто то јединствено полуострво називају Богородичиним вртом – акцентује наш саговорник.
Зашто је сачувати веру данас важно, и где је најпре можемо пронаћи? Можда многи греше у потрази за духовношћу, мислећи да је пут до тамо “далек”, стрм и тежак. Истина је сасвим другачија и веома једноставна.
– Највећа светиња је у нама самима, потребно је мало дубље погледати у себе. Тамо човек проналази света места. Сматрам да је духовност коју градимо у себи наше највеће богатство. Зато је важно да веру коју имамо чувамо и њу негујемо – закључио је Ненад Бадовинац.
Аутор: Стефана Павловић
Датум: 27.06.2015.
Извор: http://www.dnevno.rs