Архимандрит Гаврило у једној од филмских сцена
Из искуства сви смо свесни постојања благородних мисли које се молитвом претварају у стварност. Једна нарочито интересантна мисао је дошла тог јутра на ум.. Била је то мисао као припрема за моје предстојеће путовање у посету Грузији, земљи са хиљаду једном лепотом и безбројним разлозима за посету. Осим искуства по које идем тамо, имам намеру да донесем и видео материјал и да режирам филм о својим доживљајима, искуству које ми се тамо буде указало. Грузија обилује сакралним вредностима које потичу још из првих векова хришћанства,а да бих искуства сачувао потребно је то све снимити, али и овладати бар основним техникама снимања. Нисам сниматељ, и тешко је овладати тим занатом због специфичности посла, али за моје потребе било би довољно да бар сазнам нека основна правила снимања и то ће ми бити довољно за мој пројекат којег припремам. Тих дана се посебно интересујем о начину на који бих могао да научим основе снимања и да изнајмим адекватну камеру која ће ми пружити управо оне могућности снимања које су потребне мом аматерском ангажману. Пејзаж Грузије обилује прекрасним Карпатским крајоликом које не могу дочарати својим мислима. Због тога је потребно да одем тамо и доживим природне и сакралне лепоте ове древне хришћанске земље.
Као појединац сам преслаб за остварење својих замисли, па сам покушавао да кроз своје мисли и срце узнесем потребну молитву. Верујући да ће ми и моја лична млака и магловита молитва ипак помоћи, дошао сам у манастир Лепавину на Литургију. Писао сам о искуству остварених жеља које зажелим у манастиру Лепавини, па не желим да прескочим и ово искуство. Наком завршене Свете Литургије, изишао сам из цркве и придружио се послужењу са верницима. Била је субота преподне, без много верника у храму. Онолико колико нас је стало под трем. У наредном тренутку, стигао је комби, теретно возило и неколико личних аутомобила. На моје изненађење, била је то филмска сниматељска екипа која је дошла из Загреба. Дошли су да сниме документарно-културни филм о манастиру Лепавина. Са собом су донели мноштво опреме за снимање: камере, трачнице за камеру, дрон-летелицу за снимање из ваздуха и најквалитетније камере за снимање. Након краћег упознавања и представљања, распаковали су своју опрему и кренули су са сниматељским послом. Био сам уз њих, зачуђен што сам добио прилику да учим од најбољих управо о ономе што ми је требало пре мог личног сниматељског ангажмана у Грузији.
Њихова професионална опрема била је постављена прво код капелице Светог Тихона Задонског. Посебни преносни рефлектори и сталак за професионалну видео опрему омогућио је снимање културне и историјске вредности манастира Лепавине, снимање је представљено из најразличитијег углова и позиција. Детаље њиховог пројекта убрзо сам чуо од водитеља њиховог тима. Давајући ми конкретне информације, убрзо сам сазнао да су део великог пројекта који има за циљ описати манастир Лепавину и на један посебно захтеван и мултимедијално важан начин промовисати све детаље лепавинске котлине. Пратећи њих, учио сам од најбољих, снимао сам њихове покрете и запажао ситне детаље управљања камером. Пратио сам на шта обраћају пажњу приликом снимања сакралног објекта. Обраћао сам посебну пажњу на детаље управљања летелицом (дроном) и камером која је прикључена на летелицу. Запажао монтирање трачница по којима се камера креће. Но било је најзанимљивије гледати главну и одговорну особу како уз своје знање које је награђено на бројним филмским фестивалима управља целокупним пројектом и тренутком када је од оца Гаврила добила благослов да направи и неколико кадрова са њим. У касним поподневним сатима, док су чланови сниматељске екипе били пред крај радног времена, монтирали су опрему како би снимили неколико кадрова са оцем Гаврилом. Испратио сам то, сматрајући да су ових неколико кадрова са оцем Гаврилом, вреднији од многобројних кадрова у којима је сниман екстеријер храма. Сада стрпљиво очекујемо коначни монтирани материјал у којем ће се напокон моћи видети обједињена лепота природно-духовно историјског садржаја манастира Лепавине и њеног игумана архимандрита Гаврила који је овде пуних 32. године заслужен за узношење молитви пред Чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске.
Ненад Бадовинац,
Мај, 2016.