Потребно је доживети искуство, па онда га описати, али понекад и сама радосна вест може да предскаже будуће догађаје. Добио сам позив да посетим Свето место које припада ранохришћанском периоду.
Након моје недавне вишедневне посете Грузији, где сам доживео хришћанство првих векова, и након недавног сусрета са Васељенским Патријархом Вартоломејом у Јасеновцу, поред којег сам доживео богатство благодати јерархије православне цркве, ових дана сам добио позив да посетим најстарију православну Цркву у Србији: стару Петрову цркву у Расу код Новог Пазара.
Петрова црква у Расу је најстарија црква у Србији. У њој је некада било седиште рашке епископије. Црква потиче из 8. века, а њене фреске из 10, 12. и 13. века. На месту данашње цркве налазио се ранохришћански храм који је подигнут у 7. веку. Велика обнова цркве је направљена за време рашких жупана пре Стефана Немање. У тој цркви која је посвећена Св. апостолима Петру и Павлу, Стефан Немања је поново крштен по православном обреду. На сабору код Петрове цркве, 25. марта 1196. године, Немања је предао престо Стефану Првовенчаном, а на истом месту епископ рашки је замонашио Немању и његову жену Ану. По начину градње овај храм је много сличан црквама у Грузији које сам недавно имао прилику да посетим.
Све историјске чињенице са којима сам упознат за мене су непотпуне, то ће тако и остати, све до оног тренутка док не уђем у њену унутрашњост и бар деломично осетим присуство старих времена фрескописаних по зидовима и присуство мириса старине из старих векова које ова најстарија црква у Србији још чува. Управо сам ових дана добио позив да као гостујући члан Хора “Аллиллуиа” из Београда присуствујем, али и учествујем у Немањином Светопетровско-дежевском сабору који треба да се одржи код Петрове цркве у Расу. Заједно са хором “Аллиллуиа” позван сам да доживим стара предања наше Свете Цркве и да заједно са хором узнесем захвалне песме овом сакралном ранохришћанском Светом месту.
Ненад Бадовинац,
Септембар, 2016.