>
Sveta Petka
Vecernje druzenje te subote nije baš kratko trajalo. Jutro se brzo pojavilo, a brata Ljubinka nije bas zanimalo što meni treba više sna. Njegova upornost nas je kroz pola sata vožnje dovela u manastir Fenek koji se nalazi nedaleko od Beogada. Prošao sam kroz veliku kapiju manastirskog dvorišta, a pogled mi je stao na vrhu tornja velike crkve, na ovakve visoke tornjeve do sada nisam bas navikao, tako ih mnogo viđao, obično sam u Srbiji posećivao crkve sa malim tornjevima, tako su se gradile kako ne bi smetale turskim osvajačima, ali opet su nastradale, to im nije baš pomoglo, no toranj je ovde tako velik da kada se oblaci spuste, zvona zvone iznad oblaka, jer je toranj stvarno visoko, e da mi je čuti zvuk tih zvona koja ispunjavaju nebo.
Odmah na ulazu u dvorište crkve zatražio sam blagoslov za fotografisanje, dozvolu za slikanje, naišao sam na o.Makarija i pitao ga, oce, smem li fotografisati, kaze on, što? što će ti fotografije manastira? za vlastitu kolekciju, ali i za reportažu za sajt, rekao sam. Pita me o.Makarije, a za koji sajt? Za sajt Manastira Lepavine, čekao sam sa nestrpljenjem očevu reakciju, ali ne dugo, dobio sam ubrzo odgovor: MOŽE, za sajt manastira Lepavina, može. Obuzeo me osećaj pripadnosti, gde god dođem, bilo da je crkva sa visokim tornjom ili malim tornjem, svugde sam lepo primljen i to uvek kada kazem da dolazim iz okoline manastira Lepavina, i sa blagoslovom o.Gavrila.
Pocela je Sveta Liturgija.
ikona Majke naše Presvete Bogorodice
Ušli smo u ckrvu. Ikonostas crkve je velik i ima mnogo ikona, no najinteresantnija ikona se nalazi sa desne strane crkve, čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske, isti raspored boja, isti stil ikonopisanja, ali kada sam pogledao malo bolje, vidim da je to ipak drugačija ikona. Ikona se nalazi visoko na desnom zidu crkve iznad svih ikona.
Mnogo je danas naroda u crkvi, mnogo je vladika i sveštensva koji služe i pojaju, danas je slava Hrama, pošto je crkva posvećena Svetoj Paraskevi, Svetoj Petki. U crkvi se nalazi i njene svete mošti, tj. ruka Njena.
Na današnji dan rođen je moj mali kum Stefan, kojeg je krstio o.Gavrilo, a ja ga držao kada su ga kupali pri krštenju u manastiru Lepavina. Eto baš mu je danas rođendan, on je rođen na dan Svete Petke, još je mali, pa ni sam nije svestan kako ima veliku svetiteljicu, zaštitnicu, koja će ga pratiti kroz život.
Probijao sam se do oltara crkve kroz mnoštvo naroda, i na kraju me zaustavio maleni dečak koji me nije pustio dalje. Zamolio me je za strpljenje, da se smirim i da ostanem tu gde jesam i da ga neometam u njegovom slušanju Svete Liturgije. Tiše Nenade, kada slušam poslanice..
kajanje grešnika
U manastiru Fenek se nalazi još jedna za mene važna ikona, ikona pokajanja grešnika, original ikone se nalazi u velikoj trpezariji, a mala kopija ikone se nalazi uvek blizu mene, na ikoni Hristos grli pokajnika koji kleči pred Njim i koji moli za oproštaj, ikona je k meni došla upravo od brata Ljubinka koji je ovde danas samnom, hteo sam da vidim ikonu uživo u trpezariji, ali nismo mogli ući od gužve u veliku trpezariju. Kajanje grešnika… No, dobro videt cu je drugi put. Za uspomenu, ali i za sajt hteo sam da uslikam malo ispred hrama ovu prirodnu oazu, i veliki šator ispod kojeg su domaćini pripremili vanjsku trpezariju i delili pite zeljanice i krumpiruše svim vernicima koji su došli. Upravo su one zaslužene za brzo jutarnje okrepljenje posle duže Liturgije koja je služena.
Išao sam malo da fotografišem po krugu manastira.. Zaustavi me neka starija gospođa i kaže: „joj, sine pa i ja imam isti ovakav fotoaparat, pokaži mi kako da uvecam ili da smanjim prizor sa slikanje“, objasnio sam joj kako se moze smanjiti ili uvećati prizor za slikanje, mada mi je bila gospođa sumnjiva, nije mi bas izgledala onako kao da se razumije u fotoaparate, a i baš da ima isti aparat kao ja i to mi je bilo čudno, ali dobro, naišao sam na nekog od starijih ljudi koji imaju volje da nauče nešto više od mlađih. Dobro da me nije pitala za detalje oko aparata jer ni ja baš nisam nešto prestručan za fotografiju. Radi neke sumničavosti nisam baš hteo da puno razgovaram s njom, malo sam precenio sebe, i nisam baš hteo puno s njom da gubim vreme, nego sam se okrenuo i zapostavio je. Kasnije posle razgovora bilo mi je žao, što joj nisam malo pobliže pokazao aparat i još neke opcije. Nekoliko minuta kasnije, više nisam mogao slikati.. greška na aparatu. Hmmm.
U kapelici pored manastira postoji izvor čudotvorne vode koju smo natočili u flašice i poneli. Svetu vodu sam popio pre nego smo krenuli za Beograd. Pa sam u Beograd poneo samo praznu boćicu. Knjigu koju sam kupio u manastiru poklonio sam bratu Ljubinku, retko smo zajedno, a od mene nema nista, osim nekih mojih „bratskih“ obećanja, pa lepo da sam ga malo obradovao a i sebe iskupio. Odspavao sam kući i popodne krenuo na put prema Valjevu. Dosta kasno toga dana, primio sam SMS poruku od sestre Maje, kaže : „ Zvala me mati Mihaila, kaze da je bila u manastiru Petkovica kod Sisatovca, nocas je bilo bdenije i promirotočile su tri ikone Svete Petke, Bogorodice Mlekopitateljice i Svetog Vasilija Ostroskog.“. Malo sam vratio film unazad..
Mati Mihaila me juce pitala hoću li ići danas na praznik u manastir Petkovicu, kako ona voli da kaže, nešto u smislu da je povezem. Naravno da je imala prevoz do manastira, no imala je želju da povede i mene, i odmah mi je rekla da dolaze čudotvorne ikone danas tamo. Naveče u razgovoru sa mati, kaže mi, e pa dobro ti ides malo veceras da se nadjes sa drustvom, malo da se proveselis, lepo je to. Rekao sam da zbog sutrasnjih putovanja koje sam planirao nebi mogao da budem celi dan u manastiru Petkovicu, pa onda bolje da ne idem.
Mati je bilo malo žao zbog toga, jer je ona znala kakve svete ikone dolaze u manastir Petkovicu, a da ja necu biti tamo da ih celivam, no rekla mi je da nema veze, da u manastiru Fenek, na dan hramovne slave Svetiteljka Sveta Petka uvek ispred ulaza u crkvu blagosilja sav narod koji dođe da se Njoj poklone. I da je i to isto velika stvar za narod. Kao utehu što sam se oglušio onoj starijoj gospođi kada me pitala o fotoaparatu, kroz nekoliko dana u manastiru Lepavina, opet sa fotoaparatom u ruci, mala Nikolina koja ima 12 godina, vide moj aparat te kaze, pa Nenade, ovaj aparat ima i moja tetka, hoces da ti nesto pokažem, uzme ga u ruku i pokaže neku mogućnost kojih se ja do tada nisam mogao setiti. Bila je ovo lepa uteha, ali i opomena da se u manastire odlazi po blagoslovu Božjem, pa treba u skladu sa tim i planirati posete svetinjama i toplinom i osečajnošću prilaziti ikonama Svetitelja, ali i ljudima, pogotovo starijim ljudima, kojima uvek treba dati znak pažnje.
Juli, 2009.
Nenad Badovinac
Поделите са пријатељима...