г. Милан Белин, Бојан, Ненад, Марко и Дмитар (Аеродром у Београду)
Одлучио сам да се одазовем позиву у Санкт Петербург за време годишњег одмора. Путовање сам испланирао само два дана пре поласка. Припреме су биле убрзане, али ипак сам успео правовремено да спакујем кофер и да кренем према аеродрому. Чекајући у реду за преузимање карте срео сам колеге и пословне партнере из Renault Nissan Srbije. Сусрет са г. Миланом Белином, Бојаном Батураном, Марком Јеринићем и Дмитром Стричевићем из АКК. Они су кренули на пут у Москву, на утакмицу светског фудбалског првенства између репрезентације Србије и Бразила. Обрадовали смо се изненадним сусретом и били одушевљени јер ћемо ускоро посетити Русији. Лет смо имали у исто време, али у различитим правцима. Наиме моји колеге су летели према Москви, а ја према Санкт Петербургу.
Када сам слетео на аеродром у Санкт Петербургу, кренуо сам према излазу да што пре потражим такси са којим бих ишао до града. Међутим, чим сам изишао из зграде, приметио сам аутобус који је ишао у правцу града. Питао сам контролорку испред аутобуса: “Да ли могу да платим карту у еурима”? На моју срећу рекла је да могу. Ушао сам у аутобус и када је дошла до мене пружио сам јој новчаницу од 10€. Када је видела новчаницу, махнула је руком и рекла да нема потребе да плаћам карту. Био ми је јасан њен гест тек касније када сам видео да је цена карте тек нешто више од пола евра. Возили смо се према граду. Помало у дилеми на којој аутобуском станици треба да сиђем, питао сам младића који је седео до мене: да ми каже где треба да сиђем како бих дошао до Метро станице.
Упознао сам Максима који ме упутио и показао пут до метроа. Позвао ме да кренем са њим, јер и он иде у том смеру. У разговору споменуо сам да ми треба мењачница, јер немам локалну валуту (рубља). Објаснио ми је да у овом делу града тешко могу да нађем мењачницу и купио ми је карту за метро! Возећи се метроом причали смо и рекао је, да је долетео у Петроград из Владивостока, из града у којем му живи супруга. Владивосток је један од најисточнијих градова у Русији и налази се на граници са Јапаном. Каже да је из Владивостока до Москве авионски лет трајао осам сати и онда око сат времена из Москве до Санкт Петербурга. Максим је причао о Владивостоку и уз разговор ме понудио чоколадом за коју каже да је једна од најбољих у Русији управо она којс се производи у Владивостокуи Поверовао сам му тек када сам је појео 🙂 Било је то уједно право освежење за мене након путовања из Београда. Поздравили смо се на једној од следећих метро станица, и ја сам наставио према средишњем делу града у којем сам имао смештај. Све време сам размишљао да ли су и моји колеге такође срећно стигли у Москву и пронашли смештај који треба да им буде дом током њиховог боравка у Русији. Заједно смо упознавали Русију, боравећи у различизим градовима, али у заједничком окружењу, окружењу велике Русије и њеног гостопримивог Руског народа.
Наставиће се…
Ненад Бадовинац,
Јун, 2018.