У стану код Достојевског, Петроград.
Привлачна места Петрограда су она где је приступачна и препознатљива руска душа. Управо због њене ривлачности, желео сам посетити све оно што би ме потакло да поново посетим овај далеки град. Немогуће је у потпуности разумети све оно што ме је дочекало овде, али догодило се то да су Петрограђани утицали на мене и освајали ме својом љубазношћу и тако ме непрестано позивали на понови долазак. Не бих никада могао рећи да више немам потребу доћи у Санкт Петербург, увек би постојало оно нешто, што сам остао дужан себи, оно по шта морам да се овде вратим.
У овом граду живео је и умро Ф.М. Достојевски. Ако заиста желите учи у све поре овог великог града нека вам једно поподне испуни посета стана Ф.М. Достојевског. Данас је стан претворен у музеј који је украшен са експонатима, личним стварима и стварима које подсећају на овог великог писца. У овом музеју све је остало, рекао бих нетакнуто, као у време када је овде живео Достојевски. Уосталом, пре ми се чини да је овде време стало у периоду његовог живота. Фјодор Михајлович Достојевски рођен је у Москви, 11.11.1821. а упокојио се у Санкт Петербургу, 9.02.1881. Сахрањен је на гробљу у лаври Светог Александра Невског. Он је један од најзначајнијих књижевника у историји, заједно са Дантеом, Шекспиром и Толстојем.
Ушао сам у његов музеј, купио карту, оставио ствари у гардероби и попео се на спрат његовог стана. Одмах по мом уласку у стан, надзорнице, жене које седе уз прозор сваке просторије, надгледају посетиоце. Посебно су обратиле пажњу на мене. Пратиле су моју несташност према експонатима, али нису ми браниле да доживим и завирим у место и време у којем је живео и радио Достојевски. Неке ствари су овде забрањене, али то ме није спречавало да привирим иза постављене траке која забрањује посетиоцима даљни приступ. Можда госпође то нису показивале, али знам да сам био у њиховим очима посетиоц који због става према Достојевском, има неразуман разлог да се овде осећа као у свом дому. Достојевски сигурно није имао ништа против тога што сам се овде осећао као код куће. Уосталом, сви познати и велики писци, попут Достојевског имају заједничку особину, а то је да се не ограничавају простором и временом. Простор и време само су пролазност за њих, а оно што они напишу и објаве то траје вечно!
Ненад Бадовинац,
Јул, 2018.