Велика галерија – Катаринина палата
Кренуо сам Петроградским метроом до станице у чијој близини полазе полазе за Царско село. По искуству предложио бих линију К545 која ће вас довести недалеко од Катаринине палате. Карта за улаз у дворац је 1000 рубаља, то је око 13 еура. Али пре тога потребно је ући у Катаринин парк за који је цена око 200 рубаља. По уласку у палату попео сам се на спрат и дошао у галерију која је највећа просторија са површином од 800 квадратних метара. На моју срећу нисам био део туристичке групе које су препуне људи и са својом програмираном рутом, нуде члановима увид у најпознстије, али не и најинтересантније детаље. Није ни чудо јер су ограничени временома. У највећој галерији постоји више од 600 свећњака које у огледалима обасјавају просторију. Зато је утисак ове галерије као да јој не постоје границе, већ је бесконачна и завршава се тамо негде у бескрају.
Из галерије у остале просторије води дугачки ходник који повезује собе, ходник је дугачак око 300 метара. Једна од просторија коју повезује овај дугачки хол је Јантарна (ћилибарска) соба која је сва у јантару. Не знам зашто се царица Катарина одлучила за драги камен јантар, али велика налазишта овог драгог камена налазе се на обалама Балтичког мора. Јантар из Јантарне собе су у другом светском рату немци однели и до дан данас остала је тајна где се налази. Мећутим, Руси су 2003. године направили нову јантарну собу и уредили је идентично оригиналној. Овде ми је било забрањено сликање, али морао сам да усликам ову лепоту, и тако си створио проблем са запосленима који надгледају овај простор. Добио сам од њих упозорење, али чим су се окренули, поново сам извадио камеру и направио неколико снимака.
Јантарна (Ћилибарска) соба
Наставио сам са обиласком палате, и када сам дошао до краја изложбених сала хтео сам да поновим обилазак, али контролорка на коју сам наишао није ми дала да се вратим. У том тренутку пришла је једна девојка, Софија, која је хтела да помогне у преводу нашег дијалога. Њен долазак био је од суштинске важности, јер ми је помогла да добијем дозволу да још једном обићем унутрашњост палате. Без обзира на поновни обилазак, недовољно је два пута прошетати овим просторијама. Застао сам тада у Витешкој соби која површином није велика, али прозори и многобројна огледала дају јој привидну дубину и уз позлату привлаче посебном енергијом. Након рестаурације 1860. године када су резбарије посребрене, ова просторија је позната као Сребрна сала којој су имали приступ само најближи царићини људи.
Витешка соба
У истом низу просторија налази се и Дворана са сликама, у којој су били дипломатски пријемии. Огромна галерија слика била је уништена током 2. светског рата. Софија и ја смо заједно обилазили продторије. Она као да је била мој водић, јер како каже, често долази овде и диви се лепоти Катаринине палате, али и Катарининог парка. Софија живи у Петрограду, али долази из једног мањег места у близини Њижног Новгорода. Показала ми је слике тог места, и ја сам се одушевио, желећи да посетим прекрасан град који као да је из Руске бајке. Чини ми се да многа места могу да добију тај придев, јер им је архитектура а и природно окружење заиста нестварно. Софија је велики заљубљеник у Царску породицу, а њен отац у Свету Гору, којем сам предложио да погледа мој филм “Десет дана на Светој Гори”.
Неколико сати сам обилазио палату и готово да нисам имао више физичке снаге за обилазак, али када сам изашао из дворца, наишао сам на чудесан призив Катарининог парка. Софија ми је показала слику једне пирамидалне грађевине која се налази у парку за коју није знала чему служи. Потакла ме мистериозношћу и ја сам кренуо у обилазак парка. Када сам се кренуо у обилазак, почео је да дува јак ветар, али нисам хтео одустати. Сазнао сам да је тајанствена пирамида била гробница за Катаринине псе. То само говори о грандиозном животу руске аристрократије тог периода. У парку се налазе чувени павиљони, галерије, декоративне спиље, много врста птица, и безбројни вртови цвећа. У самом средишту парка је Александровски дворац, свадбени поклон царице Катарине свом унуку Александру Првом. Свим руским царевима се свидео овај парк, па тако и Цару Николају II, који је одавде краљевао својим великим царством. Моја другарица Ана из Петрограда послала ми је линк ресторана у Царском селу, и препоручила ми је да одем тамо на посебне руске палачинке са кавијаром које су код мене појачале аутентичан укус Царског села и истовремено ме окрепиле пре повратка за Петроград.
Ненад Бадовинац,
Јул, 2018.