>
Prošlo je sigurno već 7 godina od dana kada se po prvi put čuo u internet – eteru signal Radija Blagovesti. Tada je Mitropolit zagrebačko – ljubljanski, G. Jovan blagoslovio početak emitovanja Radija Blagovesti. Isprva u internet-eteru Radio Blagovesti je emitovao duhovnu muziku i duhovne propovedi našeg Mitropolita Jovana. U arhivi ostaje zabeleženo da je prvi dan emitovanja novog ciklusa bio 26.02.2009. Tada se broj slušalaca stabilizovao na tek nekih 15-tak ljudi. Bili su to verni slušaoci Radija Blagovesti ali među njima bi se našao i poneki internet -lutalica koji bi dolutao na talase Radija Blagovesti. Tada je otac Gavrilo samo za njih nekoliko emitovao jednočasovnu emisiju. Čija upornost je tada bila jača, da li oca Gavrila ili tih nekoliko slušalaca?
Do danas, do prvog dana proleća broj vernih slušalaca se udesetostručio.
Sve je počelo sa malim laptopom i slušalicama sa mikrofonom. Tehnička dostignuća omogućuju danas mnogo, iako to može nekome pomalo neshvatljivo da zvuči, za radio emitovanje potreban je samo laptop, slušalice sa mikrofonom i veza preko interneta. Nema potrebe više za onim poslovičnim klasičnim proslavama otvaranja nekih lokalnih radio – stanica s bogatim vatrometom na koji se trošio novac i sa prigodnim muzičkim programima i rezanjem trake na koje se trošilo vreme, a da se radio – signal pri tome nije čuo dalje od narednog sela, a signal nije mogao ni preko brda na horizontu da pređe.
Jednim pritiskom na tipku računara otac Gavrilo danas aktivira pokretanje radio-programa i Akatist Gospodu Isusu Hristu ili Presvetoj Bogorodici kao i poučni tekstovi iz duhovnih knjiga putem očevog glasa prošire se celom planetom u roku jedne sekunde. Svaka emisije se arhivira i naknadno je dostupna svakom korisniku interneta. Tako je jedan Indijac lutajući internetom došao do Radija Blagovesti, pronašao je arhivu, kopirao emisiju na media-player, jer ga je, kako je sam kasnije priznao, smirivala u gradskoj gužvi kada bi svakodnevno išao na posao. Rekao je da je osetio toplinu glasa oca Gavrila, osetio je snagu očevog glasa na nekom njemu nepoznatom, a ujedno univerzalnom jeziku. Prevod mu uopšte nije bio potreban, jer se molitva osetila. Ima puno ovakvih slučajeva gde se iz nehrišćanskih zemalja pojave pojedinci koji pretežno iz arhive poslušaju emisiju, jer ih privuče ono “nešto” u glasu oca Gavrila.
Ljudi se tokom radne nedelje iscrpe današnjim ubrzanim načinom života. Ono malo svoga slobodnog vremena, kada dođu kući, žele da provedu sa porodicom. Neretko im i to malo slobodnog vremena, neprimetno i potajno ukrade televizija, pa tako ne budu ni prema porodici potpuno prisutni. Ima i onih koji ne mogu više podneti pritisak mora informacija preko televizije i traže svoj mir u deci i porodičnom kutku. Iz meseca u mesec sve je veći broj onih koji za opuštanje svoga duha i tela koriste drevne i proverene načine, molitvu Bogu.
Pred kraj radnog dana čovek odlazeći na spavanje nosi sa sobom sve probleme nagomilane tokom dana. Teško je to saprati sa sebe. Kako da se čovek oslobodi toga tereta koji mu je sve teži i teži? Kakva to vremena dolaze? Ljudi oko mene pričaju kako sve manje obraćaju pažnju na svoj duševni život i na čoveku urođenu čežnju ka vrlinama, pa priznaju da su beznadežni i otuđeni. Otkud onda istovremeno ovako veliki rast slušanosti Radija Blagovesti i da se slušanost ne smanjuje nego iz meseca u mesec sve više raste?
Ljudi traže i počinju biti svesni potrebe za duhovnom hranom. Slušajući Radio Blagovesti u grudima, u blizini srca im je toplije, a neretko zaplaču kada čuju čitanja iz svetogorskih knjiga, glasom jednog pravog Svetogorca, oca Gavrila.
Udesetostručeni rast slušanosti Radija Blagovesti u toku godine svedoči da se čovek budi iz svog dugogodišnjeg sna i bezdušnosti i da više ne želi da spava.. i da mu ni naporan radni dan na poslu, niti porodične obaveze nisu teret, a čak i njegova deca ga upozoravaju da je 22:00 časa i da je vreme da razneži svoje srce i posluša emisiju oca Gavrila na frekvencijama koje se emituju iz Manastira Lepavine.
Od malog lokalnog internet radio-projekta koji je bio namenjen slučajnim internet – prolaznicima, danas samo šest meseci kasnije stvorila se čvrsta veza između slušalaca radija sa svih kontinenata i Manastira Lepavine. Prateći broj slušalaca zaključujem da se u sve većem broju javljaju slušaoci iz nepravoslavnih zemalja. Definitivno više kao da ne postoje barijere i provalije među ljudima. Ljudi su otkrili duhovnu hranu i neiscrpan izvor blagodati Božije. Ima li kraja ovakvom potencijalnom rastu i gde su granice Radija Blagovesti? Kakva to moć izlazi iz dvorišta manastira Lepavine po celoj planeti kada otac Gavrilo čita Akatist Presvetoj Bogorodici i kako to da se slušaoci tako vežu uz Radio Blagovesti? Što se to vrti u mislima dece kada ona sama vuku za rukav svoje roditelje da u 22:00 časa da uključe Radio Blagovesti? Kako to da se prvo deca krste kada čuju zvuk manastirskih zvona na početku emisije?
Tesko je potpuno shvatiti snagu očevog blagoslova na kraju emisije za koji slušaoci tvrde da ga osete kao da je Hristos bio sa njima, ili osećaj uspoređuju sa onim neopisivim osećajem kada prime Svetu Pričest pa vraćajući se kući dele sa svim ukućanima radost zajedništva. No, ne trebaju mi odgovori na moje nedoumice, jer dovoljno je gledati kako broj slušalaca Radio Blagovesti raste iz meseca u mesec. Tako da srećan ulazim u novo proleće čekajući praznik svih praznika Vaskrsenje Hristovo i praznik Blagovesti Presvete Bogorodice.
Nenad Badovinac
Na prvi dan proleća, 2010.
Поделите са пријатељима...