Манастир Трескавец – Прилеп (Северна Македонија)
Приликом моје посете Македонији имао сам могућност да посетим и доживим значајно свето место које је у мени покренуло много радозналости. Без обзира што сам добио много одговора, у мени су се гомилала многа питања на која нисам нашао одговоре. Боравио сам више дана у Македонији и догодило се тако да баш тај дана када смо одлучили да посетимо света места, био једини сунчани. Сунчан дан помогао ми је да боље доживим свети манастир Трескавец.
Манастир Трескавец (Трескавац) је посвећен Успенију Пресвете Богородице. Налази се на висоравани Пелагонија у Македонији, на надморској висини од 1280 метара. Златоврв који је још изнад манастира је на 1422 мнв. Од Прилепа овај манастир удаљен је 10 километара. Када смо паркирали ауто испред манастира, готово истовремено сам осетио снагу вулканских стена које својим необичним бојама и облицима никако не припадају овом крају. Стене као да је неко разбацао по овој планини. Настојатељ манастира је отац Калист који овде живи око 15 година. Када сам упознао оца Калиста приметио сам да је он веома гостољубив према нама и много тога о манастиру ми је испричао. Он живи сам овде на врху ове планине, у мистичном манастиру који подсећа на свет са друге планете. Отац Калист је свакодневно у контатку са археолозима и осталим научницма који долазе да проучавају ово загонетно место. Стога он најбоље зна историју ове светиње. Занимљиво је било када нас је питао који век историје овог Светог места нас занима, и тада нам је говорио о историји манастира из тог века за који би се интересовали. Разговором смо путовали кроз време, све од 4. века пре Христа до данас.
Причао је о историји манастира која потиче још из античког времена, из времена када се овде налазио пагански храм посвећен богу Аполону и антички град Колобајс. Око овог паганског храма се у оно време ширио град. Занимљиво да град није био у низини као сада, на месту где се данас налази Прилеп, већ се налазио високо на падинама ове планине. Град Колобајс су касније разрушили Авари који су однели све вредно из њега. На овом месту живела је богата и напредна цивилизација која је касније ишчезла. То се примећује по предметима која се налазе у ископинама и грађевинама из тог раног времена. После рушења града, Авари су оставили малу хришћанску цркву. Све касније градње које се односе на храм, нису могле да досегну лепоту оног малог храма који је овде био пре напада аварских племена.
Данашњи храм датира из средине 14. века и подигнут је на месту паганског храма коју је у средишту имао плочу са сунцем које је означавало бога Аполона. Камена плоча уграчена у средишњи део данашњег храма и сада се овде налази. Овај храм је кроз векове надограђиван од стране познатих ктитора тог времена, византијских императора, бугарских царева, српских краљева, румунских и влашких војвода. У манастиру су остављали велике прилоге и због тога је овај манастир веома богат и увек је имао посебан статус као што су га имали само синајски и светогорски манастири. Тај статус је задржао кроз вишевековно турско доба, јер Турци су поштедели овај манастир тако што он није морао да плаћа данак. Чували су га и поштовали.
Отац Калист нас је повео кроз припрату, кроз наос и кроз нартекс храма, као и до самог олтара. Занимљво је било када смо дошли у јужни део храма где се на месту скинутог малтера налазе камени блокови са паганским знаковима. Отац Калист нам је причао како је малтер који се користио у античком времену током градње овог храма био квалитетан да је његову чврсточу и дан данас тешко постићи и уз кориштење савремене технологије.
По изласку из храма, попео сам се на оближњу стену како бих доживео сву стварност ове необичне планине која је створила утисак као да је боравак на њој истовремено боравак у другом свету у којем је лакше доживети блаженства Небеског царства. Из тог разлога није ни чудо што овај храм стоји чврсто на стени као да га је овде неко поставио, а не подигао, јер је чињеница, како каже отац Калист, да овај храм нема темеље у стени, већ само стоји као постављен на планину.
Ненад Бадовинац,
Новембар, 2019.