Када су се на Велики петак облаци разишли, са неба се могла видети Божанска крв која је капала и упијала се у земљу. Земља је упијала кап по кап туге и боли наше цивилизације. На тај дан чак и сунце плаче и страхује за своје постојање. Пророци су пророковали силазак Бога на Земљу, а већ данас, на Велики Петак, Земља упија Његову Свету Крв. Због тог догађаја, постоје народи који су преузели смртну клетву на своја покољења, али исто тако постоје деца многих народа која ће Светом проливеном крвљу наследити обећани вечни живот.
Вративши се из тог давног времена од пре две хиљаде година у данашњицу, обилазећи Земљу не наилазим на човека који има радост на лицу, већ само мноштво залуталих пластификованих осмеха. Много хладних очију безнадежно гледају у празно. Насупрот њима, наишао сам и на најтужније очи, биле су то Њене очи које сам приметио на икони Пресвете Богородице Лепавинске. На дан Великог Петка, због присутних у цркви, Она није нити једну сузу пустила низ Своје очи, већ у себи тог дана задржава бол и скупља тугу. Дошао је дан када су га отели из Њеног наручја и загрљаја. Ни једна мајка никада не размишља о последицама своје велике љубави према своме сину, свака мајка би несебично давала, и за узврат ништа не би тражила. Гледала би свога сина како расте и благодарила Богу. На дан Великог Петка, Богородица је остала без свога Сина, а Њено наручје није више грејало срце Њене Радости. Зато на тај дан можемо да се накратко саосећамо са Њом, али не можемо да је тешимо, јер нема утехе када Мајка изгуби свога Сина. Поклонили смо се Христовом телу и плаштаници, а затим изашли из цркве. У цркви је остала Христова плаштаница и Богородица која је чувала сузама плаштаницу свога Сина. Гледала Га је са Чудотоврне иконе Својим сузним очима. Њена икона увек на дан Великог Петка изгуби топлоту. Но, Њене сузе ће се ускоро претворити у радост, јер Он, Христос отишао је на Небо у загрљај свог Великог Оца, и убрзо ће да се врати, јер нам је давно поручио: да ће бити са нама до свршетка света.
Субота – Сунце свиће истовремено и у Бањалуци и у Лепавини. Одрађујем последње припреме за очев интервју који треба да се емитује на РТРС телевизији. Убрзо је све било спремно. Скајп је зазвонио, отац Гаврило је притиснуо тастер и тада су жицама по први пут у историји манастира Лепавине кренуле позитивно наелектрисане честице према директном сателитском преносу којег је емитовала РТРС телевизија. Честице су носиле гласовне поруке оца Гаврила, а прва од њих била је: „Бог помогао! Из манастира Лепавине поздрављам Вас, и све гледаоце Ваше телевизије“. Било је потребно много година да први директни сигнал стигне из Лепавине до телевизије, а само је један трен био довољан да се тим сигналом глас оца Гаврила сателитским емитовањем пренесе по читавом свету. Од тада је гласовни интернет сигнал, који из Лепавине путује Скајпом, све чешћа појава. Након Свете Литургије тишина је поново окружила манастир Лепавину, цркву, али и небо, живот је утихнуо. Време се зауставило, али сунце је грејало околину и хладну изворску воду која извире надомак цркве. У цркви смо целивали Богородичину икону, хтели смо на неки начин саосећати са Њом. Њен лик као да је успео да поприми дашак топле ведрине, но нико не може да Јој надомести вољеног Сина.
Следећег дана, пре свитања у 4 сата ујутро, на очевим рукама била је Плаштаница, с којом је отац Гаврило три пута окужио цркву. На крају је кроз споредна врата лепавинске цркве Христос симболично ушао у цркву и так се вратио нама, али и својој Мајци. Узашао је уз дрвени сталак чудотворне Иконе и сео у Њено наручје. Последња три дана Њена туга није била са овога света, а од данас Њено срце испуњава радост и топлина коју никада више неће да изгуби. Светлост целог света као да извире из Њених очију. Поредак света се вратио на своја природна места. Створена природа изгубила је своју умртвљену душу, а задржала вечност. Звона су ускоро обележила почетак Васкршње Литургије у Лепавини, а у наша срца усадила се порука да Света Крв није проливена да нас растужи и заболи, већ да нас поведе у радоснији живот.
Лепавина, на Васкрс, 2011.
Ненад Бадовинац