Heraklea Lincestis
Путовао сам у Северну Македонију да бих боље упознао јужне границе у земаља богатих словенских народа и посетио интересантне локације које вам желим представити и упознати вас са њима. Стигао сам на археолошку локацију античког града (lat. Heraklea Lincestis) који се налази у близини града Битољ. Улазак у подручје овог археолошког насеља оставио је на мене утисак посете грађевинског земљишта на којем се уместо завршених зграда налазе неспретно распоређени камени стубови који потичу из периода од 4. века пре Христа па до 4. века после Христа. Ходао сам по улицама које су поплочене са остацима камена овог града. Шетајући између стубова овог града, као да сам шетао кроз време. Убрзо сам стигао до историјског периода у којем је владао македонски краљ Филип II, отац Александра Македонског. Он је одавде управљао великим македонским царством. Каснији владари су овај град наменили владикама који су учествовали у Првом Васељенском Сабору одржаном 324. године у Никеји.
Heraklea Lincestis
Град Heraklea Lincestis носи име по Хераклу, митском јунаку македонске династије Аргијади, грчке краљевске лозе, који су основали античку Македонију. Шетајући обновљеним рушевинама овог града наилазио сам на ранохришћанске мотиве рибе, јагњета и крина исклесане у камену који се овде налазе у изворном облику. Наиме, у периоду првих векова хришћани су мученички страдали само зато што су исповедали религију којој и ја данас припадам. Након прва три века хришћанског мученичког периода овај град је, као сав тадашњи антички свет, попримио нови, још лепши облик. Град се проширио, украсио је своје зидине и градске тргове. Улице овог града добиле су најлепше мотиве управо од хришћана који су живели у том периду. Тада се овај антички град украшава новим хришћанским мотивима. Видео сам мозаик који се налази на поду великог урушеног храма. Укупно је мозаик величине око хиљаду квадратних метара и на њему су приказани мотиви из Старог завета. У то време у хришћанству се почиње јављати аскетски подвиг који почива на унутрашњим лепотава човековог бића.
Heraklea Lincestis
Након завршетка мученичког периода за хришћане је почео један други важан период историје. Након доношења државних закона који су Хришћанима омогућили слободно исповедања вере, они су желели и даље да се жртвују за Христа. Био је то почетак аскетизма, аскетског одрицања која води важну улогу у духовној борби за вечни живот човека, истовремено бринући се да хришћанин у овом материјалном свету спозна себе као духовно биће. Савремена цивилизација и западни свет живе животом који је одсечен од унутрашњег човековог света. Живећи потрошачким животним стилом, људи брину само о својој површности и вањштини, а ретко ко залази у дубину свог бића. У таквом окружењу човеку је немогуће да пронађе себе и у борби са палом природом да пронађе Бога. Обзиром да долазим из савременог света, тешко могу да разумем важност овог древног града који је на основу своје хришћанске културе својевремено био главно саобраћајно средиште у којем су се укрштали путеви (lat. Via Egnatia) за Драч и Константинопољ. Стајао сам на раскрсници путева античког града и на раскрсници времена древног и савременог хришћанства. Налазио сам се на мосту између древне хришћанске религије и хришћанства којим се живи у савременом свету. У средишту овог античког града, који је некада био средиште древне хришћанске религије на балканском полуострву, а који данас има статус археолошког налазишта, пронашао сам невидљиву нит којом сам повезао древно и савремено хришћанство: ходајући по ископинама овог града пронашао сам балканске корене ранохришћанске уметности која се увелико променила у односу на данашње украшавање храмова, али оно што се није ни мало променило све ове векове јесте безгранична Божија љубав у односу Бога са нама људима, Његовом вољеном децом.
Ненад Бадовинац,
Март, 2020.