Укрцавши се на скелу, превезли смо се на другу страну Дунава. Из места Футог у место Беочин које се налази на обронцима Фрушке Горе. Дунав који смо прелазили био је брз, али миран. Но ипак се осећала његова разарачка моћ и снага. Са друге стране малог фрушкогорског градића, тражили смо да посетимо Манастир Беоћин. Возили смо се уз фрушкогорске обронке према његовом врху и тамо гсмо пронашли, у једној шумској оази велики манастир. Пришавши Чудотворној икони која изображава лик Пресвете Богородице подсетио сам се страдања која долазе из река и вода. Монахиња нам је причала да Икона Пресвете Богородице Беочинске услишава молитве свих народа и свих религија који долазе да јој се обрате са вером. Пред Њеном Светом иконом, овде се дешавају чуда и правосалвнима, али и римокатолицима и муслиманима. Приближио сам се 
Чудотворној икони и обратио се само са неколико речи: “Пресвета Богородице спаси нас”. Вредело је проћи многе километре и попети се на Фрушку Гору како бих овде своју маловерну молитву узнео. Данас је молитва за спас потребна свима и треба да дође од свакога: од православних, од муслимана, од римокатолика. Треба да буде упућена свима: и србима, и хрватима, и босанцима. Након кратке молитве, пуни радости, вратили смо се до Дунава. Овде су се деца безбрижно играла уз реку, што улепшава сваки призор природе, јер деца улепшавају не само домове родитељске већ и природу Божију. Тој раскоши придружио се и стари истрошени бицикл којег су украшавале три црвене руже причвршћене на управљач. Пришао сам старијем господину који је гурао бицикл, те сам га упитао: где је и коме је купио руже? Сазнао сам да је овај прелепи 
поклон намењен његовој супрузи, како би је обрадовао. Можда и није имао велики бесни аутомобил, рекао бих да је просечног материјалног статуса, или чак испод просечног за наше српске услове, али његов гест га је много обогатио у мојим очима, јер у свету у којем живим овај призор је много редак. Но Србија је посебна управо због тих даровитих ретких призора. Увек сам веровао да ћу много тога необичног и вредног видети обилазећи мала и непозната места по Србији. У малим местима се вреднују неке чудновате вредности. Када сам причао са господином његов поглед био је обогаћен неким чудноватим осмехом, јер треба ускоро да обрадује једну веома срећну особу. Када би свако од нас задао задатак да бар једном дневно обрадује блиску особу, не размишљајући да ли је та особа хрват, србин или босанац, можда би све данашње поплаве одједном постале слабе и неприметне.
Ненад Бадовинац,
20.05.2014.