Време је да упознамо нашу децу. Тема није речита, нити је једноставна, тема је озбиљна, јер је непозната. Причати о наследницима, о нашој деци, није исто као причати о нашим родитељима. Наша деца и унуци припадаће новој генерацији, која ће тражити нешто од нас, и нешто више ће очекивати. Прво што ће од нас тражити је мир, а ми ћемо им оставити у наследство рат. Они ће тражити храну, а ми ћемо им оставити затрована поља. Када својим очима доживе наше информационо-технолошко окружење, неће хтети наследити наш свет. Наша деца и унуци ће гледати свет својим очима. Њихове вредности биће изграђене линијама њиховог срца, а не нашег. Имаће право да граде свој свет у којем желе да живе. Схватимо их, наследници ће прилагодити свет по себи, биће то њихов заједнички свет, свет мира.
Нама је било потребно много времена док нисмо изградили свој свет, свет испуњен последицама информационо-технолошке револуције. Немојмо се бринути за нашу децу, ако се одлуче да све то оставе и врате се своме извору: Богу, Његовој љубави и природи. Када наша деца и унуци пожеле да се врате својим изворима, немојмо им бранити. Биће то њихов избор којег ми нисмо били вредни. Немојмо им бранити право на повратак Богу и животу у природи. Немојмо се чудити ако они у својим рукама уместо мобилних телефона за разговор са људима, буду држали крст и молитвеник за разговор са Богом.
Наши дедови нису знали за телевизију, и ми смо им се због тога “смејали”. Немојмо се чудити, ако ће се наши унуци “смејати” нама када нас виде остареле зависне о мобилним телефонима и интернету. Мораће некако да нас разумеју. Јер то је наш СВЕТ ПУН ПАТЊЕ И БОЛА. То је наш свет за који смо се борили живећи против Божијих закона!
Ненад Бадовинац,
Јануар, 2016.