Детаљ из Свете Грузије
Путовањје Грузијом, 2016. У организацији цркве Архангела Гаврила у Београду и оца Јована као вође пута, крећемо у 12 дневну посету Грузији.
26. 05. Полазак за Грузију из Београда. На дан Свете Гликерије, полазак из Београда у 22 сата после акатиста Светој Нини Грузијској. Једна сапутница је заборавила пасош кући, након што се она вратила по њега онда смо кренули за путовање.
27.05. Улазак у Турску. На Турску границу смо дошли након 12 сата вожње. На граници смо имали проблеме око административних формалности. Помогла нам је интервенција једног сапутника контактирајући Министарство вањских послова Србије у Турској. Одакле су интервенисали у министарству унутарњих послова Турске. Након 4,5 сати чекања кренули смо према Цариграду.Око 15 сати по турском времену кренули само са границе. У хотел смо стигли навече. Одмах смо се поделили у мање групе и хотелске собе и кренули да разгледамо град.
28.05. Разгледавање Цариграда. Субота, имали смо цео да у Цариграду (Константинопољ, који је 94. године имао 4,5 милијуна становника, а 2004, 14,5 милијуна. Након мигранске кризе и доласка миграната са границе Сирије и Ирана је придошло је 3,5 милијуна станика, сада град има измедју 17-19 милијуна. И даље се шири. Обишли смо: Манастир Пантократор, којег су након освајања Османлије претворили у џамију Зерик. У њој су османлије направиле прву основну школу. Посетили смо Фанар – Васељенску Патријаршију и њен Саборни храм Светог Ђорђа. То је Саборни храм Васељенске Патријаршије. Хтели смо да видимо Богословију, али она је била затворена. Онда смо ушли у храм у којем смо целивали мошти Свете Јефимије, Свете Теофаније и Свете Соломоније. Целивали смо и велику светињу, а то је стуб на којем је шибан Господ Исус Христос. Са друге стране храма, лево од олтара, целивали смо мошти: Светог Јована Златоуста, Григорија Богослова и Василија Великог: „Три Јерарха“. Целивали смо икону Богородице Елеусе испред чије копије се молио и упокојио наш Свети Симеон Мироточиви. Шетња градом: Видели смо Златни рог, природну морску луку у дужини од 9 километара, одакле су османлије кренули у освајање Константинопоља. Током облиаска смо чули о дешавањима која су се збила тог дана када је пао Константинопољ, јер смо имали предавања од нашег вође путовања, оца Јована. Уочи дана годишњице када се и догодила последња битка. Искористили смо прилику да на обали Златног рога, на месту где су браниоци до последњег тренутка бранили град, дискретно одржимо помен погинулим браниоцима града. После тога смо обишли Аја Софију у којој смо видели Крстове на зидовима и фреске. Посетили смо и Цркву Свете Ирине из 535. године, направљена је пре цркве Аја Софије. После 1935. године она је затворена и рестаурира се, а користила се једно време и као џамија. Посетили смо Манастир Пантократор, којег је подигао цар Јован Комнин ИИ са супругом царицом Ирином почекотм 12. века у ком је био заточен 1314 – 1320 године ослепљен и прогнан Свети Стефан Дечански са синовима Душаном и Душицом. Због обнављања храма смо успели учи само у двориште храма. У дворишту смо се сви потајно и у себи помолили. Раздвојили смо се у мање групе и свако је видео детаље које су га занимале: Као што су Палата Топкапи, која је била седиште Османских Султана тј. владара. Плаву Ђамија, Базилику Цистерну. Касније смо се на Босфору одморили седећи у ресторану у мосту са погледом на Азију.
29.05. Трабзон и манастир Сумела – Након тако испуњеног дана кренули смо у ноћну вожњу ка Трабзон или Трапезунт, који је био један од претедента наследника града Бизантијске Патријаршије и његовог царства. Трапезунтски Патријарх је дуго године имао добре односе са освајачима тако да је њихова патријаршија остала активна до 1461. годне, када су избрисани сви православни и премештени у Цариград. Уласком у град наставили смо вожњу према манастиру Сумела који се налази на пола сата вожње од града. Тамо смо изаши из аутобуса и пешлице се пењали 1200 метара да би видели манастир Сумелу у којем се налази чудотоврна икона Пресвете Богородице Сумелсе. Нажалост манастир је био затворен због фазе рестаурације. Понтијски грци су били протерани одавде у грчку македонију где су подигли манастир Нова Сумела и тамо су однели ову чудотворни икону. Сама чињеница да смо издражали подвижничи висински успон од 1200 метара по изузетно неприступачном терену и кишном времена, Богородица нас је удостојила велике благодати па се приликом силаска разбистрило парче неба управо испред манастира тако да смо видели овај величанствени манастирски комплекс. Тада смо видели да није битан само циљ већ и пут до циља. Отпевали смо песме и тропаре. Једина знаменитост овог града коју смо хтели видети је мала Аја Софија, која је саграђена за време Цара Манојла И, средином 13. века. Упркос томе што је данас претворена у џамију она је величанствено дело архитектуре и фрескописања. Значајан део фреске је ипак сачуван, нарочито у нартексу и некадашњем олтару, а цео брод цркве је претворен у ђамију.
30.05. Улазак у Грузију, Батуми – Ујутро у 6 сати са великом радошћу крећемо за земљу Светог Ђорџа, и Свете равноапостолне Нине. Стигли смо након 2,5 сата вожње и без дугог задржавања на граници у погранични град Батуми. Померили смо сат за још један унапред. Имали смо велику радост када смо изашли из Турске и ушли у Грузију, јер смо тамо након дуго времена видели православни храм. Овде смо се срели и са нашим путеводитељем и домаћином, Зазом. Храм који смо посетили је посвећен Светој Нини. У њој се налазе иконе Светог Андреја Првозваног, који је први проповедао хришћанство на овом подручју, Свете Нине и Апостола Матеја (који је заменио Јуду Искариотског). Који је преко Кавказа ишао за Кијев. Уброз стижемо на археолошко налазиште (Гонио) на коме смо посетили место мучеништва Светог Матеја. Кренули смо аутобусом у град Поти и ту видели саборну цркву Премудрости Божије, а затим посетили лепи, али и сиромашан Хопски манастир. Из Србије смо понели 40 икона и овде смо дали прву икону Белог Ангела из Милешеве, а онда смо наставили у Хопски манастир. Прво нас је на самом уласку у цркву самог манастира дочекала змија. А онда је једна наша старија сапутница занела се и оборила средишњу икону Светог Николе. Која се налази поред средишне иконе. Она је тада пала. Имали смо среће, јер се није повредила али сама сцена је била врло потресна за све нас. Сиромашан манастир у предивном крају. Неколико, 3-4 монахиња су нас дочекале. Одатле смо отишли да се сместимо у хотеле у Батумију и онда нас је домаћин Заза повео у ресторан “Wild west” да искушамо најразличитије укусе и доживљаје грузијске кухиње: Качапури, Шашли, …. Испробали смо и вино Кингс Мараули и суво и слатко. Након вечере један део људи је ишао у обилазак града и црноморске плаже, где смо имали прилике видети њихове занимљиве скулптуре. Тамо смо овековечили скулптуру и нашег фантома у фонтани.
31.05. Кутаиси – Ујутро у 6 сати полазимо из Батумиа у Кутаиси. То је град који има део главних државених активности. Ту је седиште парламента и уставног суда, и он је трећи по величини град у Грузији. На путу за Кутаиси смо стали у малом планинском месту Цајгери где се налезе мошти светог Максима Исповедника. У једном делу манастира у поду цркве су пронађене светитељеве мошти. Затим смо посетили следеће манастире:
БАГРАТИ – Добио име по цару Багратију који осивач лозе Баграти. Која је једна од 4 катедрална храма које су постојале и који представља симбол уједињења Грузије. У том манастиру се налазе копија Плаштанице Господње и пуно моштију светитеља. Које су приликом нашег целивања и поклоњења почеле јако да благоухају. Било је занимљиво видети младе матуранте како прослављају успешни завршетак школовања.
ГЕЛАТИ – У којем се налазе Гелатијска Чудотворна икона из краја 20. века. Рестрауратор је непознат. То је био један човек који је учествовао у рестаурацији цркве. Он је био врло неумесан. Пушио је на скелама и није се допадао манастирској обитељи, али је радио по цео дан. и за то време радио мозаик иконе „Ширшаја Небеса“. Након три године се вратио у монашкој ризи тако да га они нису препознали. Он им је испричао ко је и одакле долази и да се замонашио у руском манастиру у Америци. А затим је отишао у манастир у Сибир. Где је данас Архимандрит и има преко 3000 духовне деце и чеда. Та фреска коју је направио је чудотворна, помаже људима при најтежим болестима, а када се спрема рат или земљотрес она мироточи. Иначе рекао нам је отац Иоан да многе иконе у Грузији мироточе. Унутар самог храма се у прелазу из капела налази се гроб Митрополита Давида који је по предању оставио завештање да нико не отвара његов гроб, рекао је „ко отвори овај гроб после мене да у њему заврши“. У советско време дрзнули су се неки научници да врше истраживања баш на месту тог гроба, и они су отворили гроб и истог дана по повратку авионом из манастира у москву су доживели несрећу. У цкрви се налази гроб, Архимандрита Гаврила који је имао 6-торо деце и када је умро због снега нису могли 45 дана да додју до храма. Његов гроб је у цркви. Поред манастира има капелица која је преживале пожар. Икона нерукотворени лик Исуса Христа тада није настрадала. У дворишту је гроб Цара Давида Градитеља, који је из похода против Персијанаца донео „Ганђа врата“. Поред манастира се налази крст Свете Нине и црква посвећења њој. А на јужном брду манастира налази се црква Светом Сави Освештаном.
МОЦАМЕТА – или мученици у преводу. Налазе се мошти браћа кнежева Давида и Константина. Где смо се провукли испод њихових моштију. Налази се у прелепом крају. У Моцамети смо срели епископа који нас је помазао. Вратили смо се налаз у Кутаиси у наш хотел. Пронашли смо један предиван ресторан у Пушкиновој улици који је препун ресторана а ту је и главна пешачка зона. Ту смо имали прилику да вежбамо Грузијске здравице и пробамо и друге врсте белог вина.
01.06. Путовање за Тбилиси – Рано ујутро на путу за Тбилиси из Кутаиси, придружио нам се нови грузијски пријатељ Геогрије Двали чије је даљни рођак Свети Николај Двали. Стижемо око подне у тврђаву Рабат и ту смо се сликали.
Након 2 сата паузе и вожње стигли смо у Кападокију у пустињу која се зове Варзија што у преводу значи „Ту сам ујко“ То је исговорила царица Тамара када је била мала, свом ујку краљу Ђорђу. Ту се налази чудотоврна икона Варзијска. У току је велика рестаурација тих печина. Затим смо отишли у Самтавријски манастир да се поклонимо старцу Гаврилу Грузијском. На уласку у САМТАВРИЈСКИ манастир са десне стране се налази мала црквица Светој Нини, где се она подвизавала 14 година и купина пред којом се она молила. Старац Гаврило је овде волео да се моли. Поред цркве се налази гроб његове мајке. Његов гроб је пре три године премештен у кивот у цркву, а изнад кивота се види нерукотворени лик старца Гаврила, где смо доживели благодат помазања из кандила. Овде се налазе два гроба: Цара Мирјана и царице Нане. Она је прва примила хришћанство од Свете Нине у 4. веку. А цар Мирјан је након примања хришћанства прогласио за званичну религију. Тако да је Грузија друга на свету након Јерменије примиле хришћанство. У вечерњим сатима смо ушли у Тбилиси да се сместимо у хотел. Одмах после смештаја део групе је отишао у вечерњим сатима да разгледа град са сестром Гогом која је већ била у Грузији па је већ знала детаље пута. Отишли смо до центра града и из таксија комбијем смо сишли на мосту мученика. Онда је била посета Сионској цркви из 6. века која је служила као саборна црква у Тбилисију све до градње храма Самеба. Видели смо и копију иконе и кандило старца Гаврила као и камилавку његову. Иако је било прошло 11 увече нисмо очекивали да храм буде отворен, са изненађењем смо видели да је храм потпуно осветљен и да у њему има људи. На амвону стоји један стари свештеник којег смо са великим изненађењем и радошћу препознали као старца Архимандрита Рафаила Карелина који је делио благослове људима који су се затекли у цркви. Онда смо установили да је црква отворена тако дуго, јер је тај дан био дан родјења Свете Нине и дан када се прослављају њени родитељи. Сви пристуни су добили благослов од оца Карелина, а брату једном нашем сапутнику је прочитао молитву за здравље. Успели смо да са оцем Карелином договоримо да се надјемо за који дан на литургији у Храму Светог Александра Невског и то на празник Светог Константина и Јелене. Након тога смо ишли да целивамо оригинални крст Свете Нине са Њеном косом а такође и главу Светог Апостола Томе који је пренет из Индије. Добили смо од свештенства храма посебан благослов тако што је наш брат Звонко добио сноп ружица које су украшавале кивот Светог Томе. Такође су нас одвели да видимо икону чудотоврну Богородице Сионске. Стакло које је стајало преко те иконе је сада одвојено и налази се у левој капели храма као засебна икона обзиром да се лик Богомајке пресликао на одраз стакла. После храма у 1 сат ујутро, група одлази до Патријаршије, где је седиште патријарха, поред које се налази црква из 6 века која се зове Анчискати, након које одлазимо до музеја у центру града. Испред тог музеја се налази тихи протест враћања оригиналне иконе нерукотоврени лик са убруса. То је прва копија од оригинала. Тихи протест траје већ година по благослову старца Гаврила који је рекао да ће Грузија страдати док се икона не врати из музеја у цркву. Исред ње гори 16 кандила и ту се налази камилавка старца Гаврила. После је група обишла винарије и срела човека који је пио бело вино. Била је тада могућност наруџбе вина и на српском језику.
02.06. Манастир Бодбе и Давид Гареџијска пустиња – Напуштајући хотелске собе, ујутро смо кренули према манастиру Бодбе у којем смо се поклонили чудотоврним моштима Свете равноапостолне Нине. Имали смо прилику да се спустимо низ 620 степеница које воде од манастира до источника у којем смо се погрузили. Назад са источника смо се вратили таксијем и онда када смо се окупили пред аутобусом, кренули смо за манастир Давида Гареџијског који се налази у пустињи на самој граници са Азербејџаном. Када смо стигли, тамо смо се поклонили гробу Светог Давида и његовог ученика Светог Лукијана Гареџијског. Овај манастирски комплекс налази се на око 70 км од Тбилисија. У њему се налазе и пећинске монашке келије до којих се мора додатно пешачити. Манастир је из 6. века. Пустињу су основали 12 сиријских отаца. Познат је детаљ из житија Светог Давида да је он желео обићи Јерусалим и тада је отишао са неколико својих ученика на брдо пред Јерусалимом. Тамо се са страхопоштовањем обратио својим ученицима рекавши им да се осећа недостојним уласка у Јерусалим, па је замолио своје ученике да они оду у Јерусалим и да му донесу 3 камена из тог светог града. Три камена је понео са собом. Убрзо затим се ангео Господњи јавио тадашњем Патријарху Илији у сну и рекао му да Давид врати 2 од 3 камена из Свете Земље, јер је тако однео добар део благодати и да му је довољан један камен којег може задржати. Тај камен се данас чува у Патријаршији. Приликом повратка из Давид Гареџијске пустиње, видели смо мало слано језеро и прошли кроз неуобичајен мали сточарски градић. Манастир се налази у регији врло богатој квалитетним винима која се зове Какхети. Тако да смо овде купили и по боцу врло квалитетног грузијског вина. Из овог угодног, али врло врелог, готово пустињског амбијента кренули смо у поподневним сатима и након 2,5 сата вожње стигли смо назад у Тбилиси. Освежили смо се у својим собама и одмах смо кренули у вечерњи обилазак града. Поново смо посетили главни храм, возили се жичаром од центра града до врха гребена на којем се налази стара тврђава Нарикала у оквиру које се налазе и црква посвећена Светом Николи, ботаничка башта и статуа Мајке Грузиије.
03.06. Литургија у храму Светог Александра Невског. – На дан Светог Цара Константина и Царице Јелене, присустовали смо Светој Литургији, на којој су се многи од нас причеститли Светим Христовим Тајнама. Пре почетка Литургије, сви смо узели благослов од старца Рафаила Карелина. Обишли смо и гроб старца Виталија, за којег многи грузијанци кажу да је светитељ. Након Литургије, у граду Тбилисију смо посетили нови храм Свете Тројице на грузијском – Самеба. У том храму смо осетили благодат Божију, кроз благоуханије неколико икона. Видели смо и икону Свете Тројице коју је сам Патријарх Илија ИИ насликао. Од храма смо се пешице спустили до моста мученика изнад којег смо видели цркву мученика Шушанка (Сузана). У поподневним сатима смо кренули у стари град, бившу престолница старе Грузије под називом Мцхета, а која је најпосећеније свето место у Грузији, јер се тамо у манастиру Светицховели налази најважнија светиња Православне Грузије. Овде се налазе: Риза Господња, плашт Светог Илије, стопало Светог Андрије Пвознваног, као и Живи Стуб вере који представља Славу Свете Католичанске Грузијске Цркве. Раније се ту налазио и крст у којем је био клин са којим је био прободен Христос, а сада се тај крст налази у Тбилисију. Историја светог Хитона Господњег почиње у време Свете Сидоније. Наиме, њен брат је као трговац, јеврејин из Грузије који се у време распећа Христовог затекао у Јерусалиму одкупио Христов хитон од римског војника који је коцком исти добио. Понео га је са собом у Грузију и предао га својој сестри Сидонији. Чим га је Сидонија примила у руке, она је одмах умрла, али од ње нису могли да раставе хитон па су је заједно са њим сахранили. Након неког времена из гроба изникао је Кедар који се испоставио као благодатан и исцељујући поред којег су многи људи примали исцењеља. Света Нина је желела да се од тог кедра направи 8 ступова који ће носити цркву коју је желела да сагради. Седам ступова су истесани од тог Кедра али осми стуб који је требао да чини главни потпорни стуб је лебдео у ваздуху, па се Света Нина дуго молила за успешан завршетак изградње храма. По њеним молитвама, стуб се сместио на своје место као главни држећи ступ цркве. Сама црква је саграђена око гроба Свете Сидоније, а тачно на њеном гробу је саграђена и њена капела, налик на стуб. Ту поклоници долазе да целивају хитон. Ту се налази и камен који на себи има поре у облику хитона Господњег. Ми смо пришли да целивамо стуб и у том моменту је почела подлога стуба да мироточи што је било за нас много потресно, али и благодатно искуство. Ту смо прочитали молитву и поклонили се осталим светињама. Сама икона Стуб вере је једна од најважнијих у Грузијској Православној цркви, али је и интересантна јер приказује историјат Грузијске цркве са свим светитељима, укључујући Свету равноапостолну Нину која је донела Хришћанство у Грузији. На икони се налазе: Свет Цар Мирјан и царица Нана који су први прихватили хришћанство. Ту су многе светитељи Грузијске цркве, укључујући Гареџијске оце. Након посете Мцхети, кренули смо за град Гори, као најсевернију тачку путовања по Грузији. Испрва смо мислили да тај град није по ничему интересантан осим по чињеници да је у њему рођен Стаљин, али смо се већ по доласку тамо у то разуверили. Наиме, тамо су нас дочекали нови пријатељи на челу са оцем Григоријем и наш стари пријатељ Ђорђе Двали. Повели су нас у једну цркву и у два манастира. Један је Атенски Сион који је мушки манатир из 6. века којег тренутно реконструишу. У цркви која је из 6. Века, домаћинима смо отпевали Васкрши тропар на Српском, а онда они нама на Грузијском. Онда смо отишли да посетимо и оближњи женски манастир Атени. Отац Григорије је одржао молебан на грчком и тада смо кренули у Гори и стигли на коначно одредиште тог дана. У згради где је била гимназија Горско Духово Училиште из Стаљиновог доба. Тамо нас је чекала агапе и чувено грузијско вино, а том приликом смо и открлили да нас нису узалуд упозоравали на културу здравичења у Грузији. Деца из сиротишта су нам приредили богати културно уметнички програм. Али смо више од хране и вина били изненађени количином радости и љубави којом су нас дочекали, па смо се са сузама на крају растали са њима.
4.06 Повратак за Турску, Грузијско-Турска граница – Рано ујутро стижемо на границу са Турском и поново проживаљавамо проблем са турским пограничним органима. Турци све аутобусе задржавају на граници сатима, а нас избацују да пешке пређемо границу. Након неколико сати када смо видели да непопуштају ми смо изнајмљеним аутобусом кренули за Трапезунт. Стижемо тамо уморни и исцрпљени. Тај дан користимо за посету и обилазак града, плаже и практично једине знаменитости тога града, а то је „мала Аја Софија“. Која је саграђена за време Цара Манојла И, средином 13. века. Након целопоподневног и вецерњег одмора у Трапезунту (Трабзон) и проспавене ноћи у овом граду, следећег јутра крећемо за Цариград.
05. 06. Путовање за Цариград – Након целодневних 17 сати вожње, и предјених 1200 км, стигли смо у Цариград. Најтежи део пута је био сам улазак у Цариград, којему је прилаз центру града и нашем хотелу дуг 70 км. Због почетка Рамазана и недељног поподнева град је био додатно блокиран прометним чеповима и застојима у промету.
06.06. Црква Цхора „У пољу“. Ујутро устајемо и крећемо из хотела. Започињемо дан одласком у музеј Карyе. То је музеј који представља храм и који се некада звало „Црква у пољу“, јер се налазила ван граница Теодосијевих зидина. Касније је била претворена у џамију, а данас се зове музеј „Карyе“. Задивљени смо били фрескама у мозаику које се налазе тамо. Неки чланови групе су одушевљено хтели да се помоле на овом светом месту, али су их чувари музеја упозорили да се не моле гласно, већ тихо и у себи. Обишли смо и Теодосијеве зидине. Спустили смо се према Једренској тврђави. Након тога одлазимо у Влахернску цркву која је и данас активна Грчка Православна Црква. Где смо се молили Богородици и поклонили испред иконе Њеног Покрова. Та икона је за нас многостуко важна, понајвише због догађаја који се одиграо 14.10.911. године, на свеноћном бденију на којем су присутсвали Свети Андреј Јуродиви и његов ученик Епифаније, који су у 4 сата после поноћи угледали Пресвету Богородицу са раширеним Омофором, Покровом, којим је Она покривала присутан народ. Била је том приликом окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Због тога догађаја уведен је празник покрова Пресвете Богородице да нас посећа на тај тренутак и стално покровитељство Пресвете Богородице. Ми смо искористити тренутак да у цркви Влахерни затражимо заштиту током повратка кући. Потом смо се раставили у неколико група и самоиницијативно разгледавали Истанбул. Група од око 20 људи је отишла до манастира Живоносни Источник, за који смо открили да је и данас активни манастир, али да се у њега не може лако ући. Међутим група је наишла баш у моменту опела сахране једног парохијана, па смо у том тренутку искористили прилику да уђемо у манастир да се поклонимо иконама и светом извору Живоносном Источнику којему су посвећене многе иконе тога назива. Добили смо и благослов од свештеника из манастира да група пред источником прочита акатист, молитву и отпева песме посвећене Богородици. Између осталог у самом храму манастира постоји доста верзија иконе Животосни Источник укључујући оне оковане сребром и једну која је чудотворна и пред којом стоје дарови. Изненађујуће лепа је и икона на малим дверима: Христ са јагњетом на раменима. У унутрашњем дворишту манастира налази се мање гробље на којем је сахрањено преко 20 цариградских патријараха. Док је предње двориште прелепо само по себи и украшено цветним и мирисним зидовима. Под је прекривен плочама. Осетио се овде мир и радост као круна нашег боравка у Цариграду. Након тога је већи део групе отишао на једно предивно крстарење Златним рогом. И за кратко време смо погледима прошетали између еуропе и азије. Други део групе је прошетао градом и одморили су се у другим деловима града са погледима на старе културно историјске знаменитости тог великог града. Тога дана почео је Рамазан, па је била прилично велика гужва и нервоза се осећала у граду. Када смо се опраштали са Ајом Софијом зачули смо громогласно певање гласа са минарета Плаве џамије, а нетом и три детонације којима становници града прослављају крај првог дана поста. Кренули смо за Београд око 21:30, а недуго након што смо ушли у Србију, прочитали смо на интернету да је у Истанбулу био терористички напад са неколико погинулих, а да се ова трагична несрећа догодила баш на тргу где смо се ми окупљали и налазили.
Текст саставили: Драгана Марковић и Биљана Јанце
Фотографије: Ненад Бадовинац
Уредио: Ненад Бадовинац
08.06.2016.