Икона Пресвете Богородице – манастир Фенетеу (Румунија)
Човек воли људе, воли своје ближње, проналази у другом утеху, прија му близина другог човека. Понекад, помало, непажљиво и несвесно постаје охол према својим ближњима, постаје страшнији од свих звери које ноћу ходају џунглама. Понекад, жељан је да уништи свога брата, жељан је братовљевог пада, понекад, када окуси грех, жели да и његов брат окуси грех. Но, не треба му замерити, јер човек непажњом на себе привлачи нечисте духове, а под утицајем демона човек не може стварати добро, нити мислити добро, већ искључиво зло и мржњу, често мржњу управо према свом ближњем. Нема сврхе кривити човека који уништава свет, јер сваки човек испуњава свет и добрим и злим. Онда би све људе требало подједнако и мрзети и волети. Сви помало учествујемо у његовом уништењу. Тешко је гледати како свет пропада. Тешко је живети са чињеницом да свет постаје сваког дана све прљавији. Ни снови човекови не могу да спрече разарања које човек чини у себи и у свету. У свом животу често гледам и пратим добре људе који ме окружују и неодустају од мене. То су они људи којима је зло страно и којима у срцу није лукава змија, они који свој ум и срце користе на добро. Често су ми у мислима ти добри људи, а и другима причам о њима.
Није довољно гледати и слушати да би видели и чули добре људе, они се проналазе на другачији начин. Њих ћемо најлакше пронаћи када почнемо у животу да проклизујемо и запињемо, онда се појављују добри људи. Почнемо да их препознајемо. Добри људи на тајанствени начин могу да нам кишни дан претворе у сунчани. Добри људи, имају снагу да нам се свиде, да заволимо њихово добро. Добри људи нам желе помоћи, и онда када ми то не желимо. Они ће нам показати пут и само ће једно тражити од нас. Када сам упознао добре људе, тражили су од мене да и ја постанем добар човек. Нису ми се свидели тада, јер тражили су од мене немогуће, нешто много захтевно, нешто досадно. Тражили су од мене нешто што ја нисам хтео. Њихове руке имају снагу да вас привуку к себи. Биће то вероватно страшно, много ћете се отимати, бежати, понекад трести, а можда и плакати. Добри људи ни тада неће одустати од вас. Сетите ли се доброте добрих људи који вас окружују? Они нису неприметни, али много се разликују од свих осталих људи. Они вас подсећају на добро, а без доброте ни вас не би било.
Но, постоји и један проблем са добрим људима, они одлазе из наших живота. Потребно је припремити се за њихов одлазак, све је пролазно на Земљи, па и добри људи имају свој век трајања у нашим животима. Овде у долини плача ништа није вечно. Ми немамо довољно доброте коју би им могли поклонити, али постоји ситница коју они воле. Открио сам начин како им захвалити за добро које нам пружају. Добри људи воле наш осмех. Они више од свега воле када се ми насмешимо, када смо радосни. Уместо хвала, добрим људима је највећи дар када виде нашу радост. Они воле осетити нашу молитву Богу. Погледајмо око себе и не пропустимо прилику да радосним осмехом наградимо све добре људе који нас окружују. Пожуримо, јер ништа на Земљи није вечно, тако ни прилика да се захвалимо добрим људима. Данас, то нисам успео, али много мислим на њих. Верујем да они то осећају.
Ненад Бадовинац,
Октобар, 2015.