Društvene mreže i Internet postali su nezaobilazan deo naše svakodnevnice, njihov uticaj je neosporan u svakoj sferi života i neraskidivi su deo društvenog aktivizma. Međutim, polako i “stidljivo” društvene mreže počinju da se koriste i u misionarske svrhe. Ako vam se čini da pravoslavlje i savremene tehnologiji ne idu pod ruku, razmislite još jednom – stranica Oca Gavrila pokazuje suprotno, jer broji neverovatnih 150.000 vernika.
Možda je u tome ključ – možda upravo društvene mreže mogu da doprinesu širenju pravoslavlja i pomaganju vernicima, jer “jedno mesto” okuplja na stotine hiljade vernika, bez obzira na godine, zemlju, grad, i spaja ih u ljubavi prema Bogu. Možda neko baš na ovaj način pronađe put do Boga, pronađe spas, smirenje, nadu, možda neko baš na Fejsbuku “nabasa” na pravoslavni status i citat u trenutku kada pada u očaj, i u njima pronađe utehu i inspiraciju.
Nenad Badovinac je jedan od onih koji svojim radom svakodnevno pomera granice , inspiriše i pomaže drugima, doprinosi svojoj sredini, ali i spaja savremeni način života uz duboku duhovnost i posvećenost veri. On je uspeo u onome što mnogima deluje sasvim kontradiktorno – povezao je “sajber” svet i pravosljavlje, radeći sa Ocem Gavrilom na osnivanju sada već čuvene Fejsbuk stranice na kojoj se vernici zalaze u potrazi za mudrim rečima velikog duhovnika.
– Na društevnim mrežama čovek često nepotrebno gubi svoje dragoceno vreme, postaje “zavisnik” na neki način . Fejsbuk je danas prepun sadržaja koji vreba da razori čovekov mir. S obzirom da na to, smatram da je korisno da i naši pravoslavni duhovnici budu tamo zastupljeni kako bi svojim prisustvom uneli ravnotežu između onog istinski vrednog i onog bezličnog sadržaja – priča Nenad Badovinac.
Upravo je naš sagovornik naučio i osposobio Oca Gavrila da koristi Internet i društvene mreže u misionarske svrhe. Danas je Otac Gavrilo poznat kao “virtuelni duhovnik”, ali nije uvek bilo tako – u početku je, očekivano, postojao otpor ka savremenim tehnologijama.
– Bio sam uz oca Gavrila od samih početaka njegovih internet misionarskih projekata, koji datiraju još od kasnih 90-tih, kada sam bio student informacionih nauka. On nije odmah imao poverenje u kompjuterske strojeve, kao i uopšte u internet tehnologiju. U manastiru Lepavini živeo je monaški život ispunjen molitvom i vezao se isključivo za bogoslužbeni život. Ipak, usavršavajući svoj rad na kompjuteru i internetu, uvideo je velike misionarske mogućnosti, te je ubrzo krenuo sa realizacijom prvih ideja, nikada ne sumnjajući u veliki potencijal širenja reči Božije na Interneta – započinje priču Badovinac, dodajući:
– Njegove ideje pokazale su se kao vrlo snažan alat širenja reči Božije na internetu. Otac je u neprekidnoj komunikaciji sa svojom pastvom, vernim narodom iz čitavog sveta, putem Skajpa, mejla, Fejsbuka. Vrlo brzo je otac dobio internet pseudonim “sajber duhovnik”, i on svakodnevno vernom narodu u sajber prostoru pomaže na putu hrišćanskih spoznaja. Otac Gavrilo je prepoznao važnost da mladima u virtuelnom svetu približi duhovni život.
Kao neko ko je u samoj srži Interneta, upućen u prošlost, sadašnjost i budućnost ovog glolabolnog fenomena, upoznat sa svim inovacijama i dobrobitima koje donosi, ali svestan i opasnosti koje vrebaju, Badovinac objašnjava da smo na korak od poslednje etape digitalizacije:
– Svedoci smo brzog razvoja tehnologije, i usvajamo je ni ne razmišljajući koje prednosti i nedostatke s tim dobijamo. Posebnom filozofijom”Internet of Things” na internet se povezuje sve što nas okružuje; sve stvari, podaci, procesi pa i ljudi, sve dobija svoje mesto na internetu. Tako smo zakoračili i u poslednju etapu digitalizacije, kao informatičke revolucije, ušli smo u fazu u kojoj će biti digitalizovano gotovo sve što nas okružuje.
Razvoj tehnologije toliko je jak i moćan da već postoji bojazan da će ljudi početi da služe tehnologiji, umesto ona nama. Postajemo neprimetno “zavisni” od udobnosti i vrlina koje tehnologija nosi sa sobom, ni trena se ne pitajući može li nam to zapravo naškoditi, možemo li postati “roboti” od krvi i mesa.
– Smatram da ne možemo više tehnologiju koristiti na dobrobit, ako u nju ne ugradimo duhovnost kao strateško važnu komponentu. Samo uz ljude poput oca Gavrila duhovnost može biti pristuna u sajber svetu. Bez njih čovek može da zaboravi na svoj duh, dušu, svoj duhovni život i da postane rob tehnologije. Upravo misionarski internet projekti koje otac Gavrilo vodi već 15 godina omogućuju da u razvijenom tehnološkom ekosistemu čovek razvija svoju hrišćansku duhovnost – reči su ovog svestranog IT stručnjaka.
Klasični načini misionarenja kojima crkvena zajednica pribegava, poput predavanja, proropovedi i ostalih parohijskih aktivnosti, ne mogu nikada zastareti ili izgubiti na značaju. Ipak, Badovinac akcentuje da oni koristeći globalni internet medij za misionarenje razvijaju jednu drugu sferu, lakšu za “širenje”, i fokusiraju se na gotovo čitav svet.
– Otac Gavrilo radi na tome da i Crkva bude zastupljena u tom globalnom virtuelnom svetu kako bi i njena poruka bile dostupna mladima na internetu. Kao članovi Misionarskog odeljenja Srpske Pravoslavne Crkve, otac Gavrilo i ja deo smo tima koji se specijalizovao za internet misionarenje. Ostali članovi odeljenja misionare svako u svom domenu. Mi podržavamo i smatramo za vrlo važnu svaku od tih domena, ali smo se opredelili za internet misiju, koja je najzahtevniji, najinteresantniji, i sigurno najefikasniji misionarski domen. Svi očevi resursi: vreme, volja, svetogrosko iskustvo, i njegovi saradnici objedinjuje Internet tehnologija. Postoje bezbrojni primeri ljudi koji su ispovedali svoju veru, a mnogi od njih su do hrišćanske vere došli zahvaljujući misionarenju oca Gavrila na Fejsbuku – priča naš sagovornik.
Treba uložiti u sajber prostor, da bismo očekivali od njega nešto
Internet je danas naša druga realnost, a granica između virtuelnog i stvarnog je postala gotovo neopipljiva. Koji je “pravi” put u tom sajber svetu? Koje su sve dobrobiti koje on donosi savremenom čoveku?
– Virtuelni svet svakim danom postaje sve realniji. Čovek i u njemu ostvaruje svoje postojanje. Smatram da je važno naći kompromis između onoga što ulažemo u sajber prostor i onoga što od njega očekujemo. Potrebno ga je prvo dobro upoznati, njegove prednosti i nedostatke. U sajber svetu čovek bi trebalo da bude promišljen i odgovoran, tek tada može očekivati od njega dobrobit. Koristeći sajber prostor ljudi će nam biti bliži, a informacije, kao i kompletno ljudsko znanje biće nam dostupnije. Možemo stvarati novitete i biti kreativni u tom sajber prostoru. S toga nije ni čudno što je danas internet najzastupljeniji medij koji koriste više od dve milijarde korisnika – kaže Nenad Badovinac.
Privatna arhiva/ Nenad Badovinac prvi s leva u društvu Oca Gavrila
Od 7. do 9. maja u Atini održana je Prva međunarodna konferencija o digitalnim medijima i pastirskoj brizi, gde se okupilo 75 predavača iz 21 zemlje. Konferencija je okupila i najviše crkvene velikodostojnike, a iz Srpske Pravoslavne Crkve učestvovali su Arhimandrit Gavrilo i profesor dr Dragan Karan, docent na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.
– Zajedno sa ocem Gavrilom radio sam na pripremi prezentacije i pružanju tehničke podrške tokom održavanja očevih nastupa. Otac je dva puta nastupao tokom konferencije, izlagajući moć društvenih mreža u internet misionarenju. Učesnici konferencije su se jednoglasno složili da se u današnje vreme mora izaći u sajber prostor kada je u pitanju pravoslavno misionarenje. Za taj izlazak su potrebne duhovne sposobnosti, pod čim se podrazumeva visok osećaj pastirske odgovornosti urednika nekog internet projekta. Urednih internet misionarenja treba da bude vođen duhom razboritosti, uzdržanosti i odgovornosti – prenosi utiske iz Atine Badovinac.
Manastir Lepavina kao obilje blagodati i čuda
Kao još jedan od načina misionarenja na Internetu “nametnuli” su se i veb sajtovi manastira. Nenad uređuje i sarađuje na sajtu manastira Lepavina, velike, iako još “neotkrivene”, srpske svetinje. Nas je zanimalo koje “tajne” krije manastir u Koprivnici?
– Manastir Lepavina je raj na zemlji, tamo čovek odmara svoje telo i dušu. Odlazim tamo da bih napunio svoje životne baterije, zahvaljujući obilju blagodati čiji se izvor tamo nalazi. U Lepavinskoj manastirskoj kotlini, pronalazim načine za ostvarenje ciljeva u životu. Moleći se pred čudotvornom ikonom koja se tamo nalazi, lakše prihvatam i lakše se suprostavljam novim životnim izazovima. Prvi sajt manastira Lepavina je pokrenut davne 2000. godine, a danas je prevazišao osnovnu prezentacijsku svrhu, i prerastao je u svojevrstan portal hrišćanske duhovnosti. Vernici i na taj način imaju mogućnost da se susretnu sa Božijom rečju, a na njima je da naprave svoj mali korak ka Njemu – objašnjava naš sagovornik.
Nenad je zaposlen u automobilskoj industriji, ali se aktivno bavi ne samo pomaganjem u misionarstvu, već piše i snima filmove i n taj način približava ljudima, posebno omladini, veru i sveta mesta. On je autor knjige “Susreti sa svetim mestima”, a nedavno je snimio i dokumenatrac “Deset dana na Svetoj Gori”.
– Svoje iskustvo susreta sa mističnom duhovnošću hteo sam da približim pripadnicima svoje generacije, a to sam uradio putem putopisno-religioznog romana, u kome sam opisao put kojim prolazi jedan mlad čovek koji želi doživeti i osetiti kontakt sa svojim Nebeskim Ocem. Na mene kao mladog, savremenog čoveka duboko je uticalo poznanstvo sa svetogorcem, ocem Gavrilom koji me je naučio kako da zadobijem duhovna iskustva, a sa druge strane, moj svetovni život ni u jednom trenutku nije bio narušen, već je naprotiv svakodnevno bio sve bogatiji. U filmu sam doneo jednu zanimljivu priču kroz koju sam želeo da ljudima približim iskustvo sa Svete Gore, kao i razloge zašto to jedinstveno poluostrvo nazivaju Bogorodičinim vrtom – akcentuje naš sagovornik.
Zašto je sačuvati veru danas važno, i gde je najpre možemo pronaći? Možda mnogi greše u potrazi za duhovnošću, misleći da je put do tamo “dalek”, strm i težak. Istina je sasvim drugačija i veoma jednostavna.
– Najveća svetinja je u nama samima, potrebno je malo dublje pogledati u sebe. Tamo čovek pronalazi sveta mesta. Smatram da je duhovnost koju gradimo u sebi naše najveće bogatstvo. Zato je važno da veru koju imamo čuvamo i nju negujemo – zaključio je Nenad Badovinac.
Autor: Stefana Pavlović
Izvor: http://www.dnevno.rs/