После данашње Свете Литургије у параклису Светог Стефана који се налази у кругу КБЦ “Бежанијска Коса” у Београду, монтирао сам опрему за представљање документарног филма “Десет дана на Светој Гори”. Светој Литургији присуствовао је и професор др Владета Јеротић који се овде већ неколико дана налази на лечењу. Он нам се пре представљања филма обратио са неколико речи:
“Кад човек доживи немоћ онда је најближи Богу… Не тражи Бог нашу немоћ, али тражи да ми признамо наше слабости. Као што је Апостол Павле рекао: “Када сам слаб онда сам јак”… Бог не кажњава, већ опомиње. Као што каже наш један угледни епископ: Бог или је Апсолутна љубав или Га нема. Бог не кажњава, ми кажњавамо сами себе. Кажњавају нас родитењи, генетика, и пренатално доба, а не Бог… “.
Уместо што се кажњавамо, лакше би нам било да се кроз заједницу окупимо и једни друге обрадујемо. Из тог разлога било је и организовано емитовање филма. Након којег су ми прилазили присутни, и стари и млади. Најстарији господин, који је седео у првом реду, господин Светозар, посебно је похвалио филм, а то је доказао јаким, искреним стиском руке. Доктор, кардиолог, који је тада имао радну смену и био дежуран у болници, пришао ми је да ми честита и да ми захвали, јер како каже филм га је смирио и припремио га за радни дан. На крају ми је пришао отац Лазар, са коментаром да је одабир музике идеалан уз нарацију филма, те ми се захвалио на гостовању у њиховом параклису. Но, највећа захвала за мене, била је када сам приметио како гледаоци према филму стварају један посебан искрен и занимљив однос.
Ненад Бадовинац,
05. јун, 2015.