Било ми је жао што сам приликом посете манастиру Драчи направио фотографије у недоѕтатку дневног сунчаног светла, јер је неколико минута пре мог доласка у манастирсу котлину сунце зашло за оближње брдо.
Тек када сам ушао у храм, схватио сам да та чињеница није било толико важна. Наиме, када сам видео унутрашњост храма, у њему није било ни мало дневног светла. Једино светло је допирало из кандила које је својим изразитим сјајом обасјавало старе истрошене фреске и иконе. Амбијенту није требало дневно светло да би се видела топлина и сјај овог духовног богатства које је било сјајније од светла небеског сунца.
Ненад Бадовинац,
Март, 2015.
Поделите са пријатељима...