Детаљ из Третјаковске галерије
Требали смо прећи улицу да би дошли до Третјаковске галерије, која се налази на само неколико метара од метроа. Но, галерија нам је била неприметна све док у споредним московским улицама нисмо упознали Веру, девојку која нам се обрадовала чим је чула да долазимо из Србије. Узвикнула је: “тата, тата они су из Србије”. Много је Вера са својим руским колегама помогла Србији за време поплава које су недавно уништиле многе српске градове. Било је право чудо што смо се баш њој обратили за помоћ да нас усмери према Третјаковској галерији.
Уплашио нас је провокативно велики изложбени простор галерије. Уметност је била наш водич по њеним просторијама. Невена, Милан и ја смо хтели неприметно да уђемо, али на шалтеру нас је дочекала продавачица карата, рускиња која нам је убрзо указала на потребу да купимо карте, ако желимо доживети њихову уметност. Карте нису скупе, али ми смо у улози размажених туриста очекивали привилегију. Прочитао сам на шалтеру да студенти имају попуст на улазнице. Рекао сам јој: “Госпођо, ми смо студенти?”. Она: “У реду, покажите ми студентски документ”, “…али немамо их, имамо само личне карте”. Када је она прочитала наше годиште на личним картама, сви смо се насмејали, а она је закључила: “Стварно сам помислила да сте студенти!!!”. Милан је хтео да се повуче од ове комедије, али није успео. На крају смо платили пуну цену карата и ушли у незабораван досег неколико световних и духовних културних праваца. Испоставило се на крају да цена карте није довољна да оцени вредност свега онога што смо тамо видели. Када год бих обратио пажњу на неке од безбројних слика на интернету, она би остала у мом сећању максимално минут или два, али уметничка дела из ове галерије постају вечни део мене.
Милан и Невена су нешто раније напустили галерију, отишли су према средишту Москве. Тако да сам остао сам у њој. Ушетао сам у просторију у којој се налази велика икона Свете Тројице, Андреја Рубљова. Чувају је у посебно опремљеном ормару. Но, између мене и ње није била никаква баријера ни препрека. Без сањарења, маштања и без потребе уласка у свет уметности, икона Свете Тројице приближава ми прошлост, садашњост и будућност света. Она приказује Онога који је Био, који Јесте, и који ће Бити. Мир и тишина су део нашег бића, унутар себе проналазимо Бога и мир којег нам дарује. У амбијенту галерије имао сам прилику да се сусретнем са тим миром. Постоје многе провалије које ме удаљују од Творца, али када се појави Његов мир, тада провалије нестају, тада у мој живот долази Његова близина. Видео сам на икони како у безвременој вечности: Они, Света Тројица проналазе начин да ми се приближе. Човек бира између стварања и уништења, између греха и покајања, између добра и зла, а Бог стрпљиво чека покајање нас и наше цивилизације.
Икони на којој је осликана Света Тројица, приступам са пажњом, али потпуно неодговорно. Схвативши то, загледао сам се у тачку на икони тражећи разлоге да останем дуже у њеној духовној близини, истовремено маштајући о световном. Како бих избегао световне мисли, остао сам прилепљен уз икону Свете Тројице чију је Личност на јединствен начин визуализирао Андреј Рубљов и тако пружио визију Тројединога Бога. Уз икону можемо чулима привидно замислити Онога Који нам је дао живот. Ипак, без обзира што Га не можемо замислити и сместити у наш ограничени ум, ми Му ипак речима Благодаримо, ако већ не можемо својим добрим делима. Гледајући Рубљову представу Свете Тројице, сећања ми се враћају у животна искуства Његове Очинске љубави која је огромна, али са друге стране мени потпуно несхватљива.
Пре одласка сам се окренуо још једном према икони, сматрајући да ћу доживети нешто посебно, као поруку пред одлазак. Но икона тада није реаговала. Осетио сам је тек касније када су ми у живот дошла многобројна искушења. Непојмљиво ми је да ћу икада изачи из света животних искушења, којима искључиво увек претходи доживљај благодати мог сусрета са великом светињом. Искушења нас не напуштају, јер се повећава бес тамног духовног света према нама од тренутка када доживимо блискост свог Творца. Икона Свете Тројице, Андреја Рубљова, наствља да живи у мом животу. Она ме води у свет у којем Небески Отац живи са човеком, стрпљиво чекајући човечје покајање.
Ненад Бадовинац,
Јул, 2015.