Ispred isposnice Svetog Zosime
Dolaskom u Veliko Gradište otvorio sam istočnu kapiju Srbije pored koje se nalaze najlepši prizori Dunava. Smeštaj u apartmanima sa pogledom na Dunav dopustio mi je da ujutro pored otvorenog prozora u hotelskoj sobi osetim svežinu Dunavskog sliva. Popodne smo bili rezervisani u restoranu za domaćine uz specijalitete ovih krajeva. Tako da smo u kasnijim popodnevnim satima imali dovoljno snage da krenemo nizvodno uz Dunav.
Smernice su vodile prema Golupcu, gde je Dunav širok 6,5 km i posle kojih se ogromna količina Dunavskog sliva sužuje na svega nekoliko stotina metara kod Golubačke tvrđave. Odustali smo od posete popularne tvrđave i njenih znamenitosti. Čak ni Rumunski Karpati nisu imali dovoljno snage da nas privuku svojom grandioznošću. Naime, povukli smo se u unutrašnjost, prema nepreglednim šumama u kojima se smestio Manastir Tuman i isposnica Svetog Zosima Sinajita. Nepoznato mesto sa dosta trošnom cestom nas nije sprečilo da se približimo ovim svetim mestima. Celivao sam mošti Svetitelja i tražio od blagoslov za pristup Njegovoj svetoj isposnici koja se nalazi nešto dublje u šumi.
Ulaz u isposnicu Svetog Zosima
Osim ove isposnice, manastir Tuman čuva još jednu posebnost, grob monaha Pahomija, ujaka oca Gavrila Lepavinskog, koji je mnogo uticao na očevo duhovno uzrastanje. Na manastirskom groblju sam video grob oca Pahomija i odmah ga uslikao. Zadovoljno sam se odmaknuo od groblja i nastavio prema izlazu iz manastira. Sve bi bilo u redu da me nije jedna od manastirskih sestara podsetila da sam slikao grob shi-monaha Pahomija, a ne očevog ujaka. Desio se ovde mali sunovrat mog radosnog dojma. Pomislio sam u sebi, da li je slikanje postalo za mene težak zadatak.
Bez obzira na sve krenuli smo prema isposnici Svetog Zosima. Moj GPS uređaj pokazivao je minimum napona u bateriji, a nije ni bilo koristi od njega, jer nije znao prikazati naše trenutne koordinate. Žubor vode se čuo sa svih strana. Zaista impresivno deluje biti okružen ovakvim mnoštvom jakih izvora vode. Osim što su se koordinate pomešale u ovoj gustoj šumi, kada sam izašao iz isposnice Svetog Zosima, moj sat je pokazivao jedan sat više nego što je bilo tačno vreme. Osim iz trenutnog prostornog koordinatnog sistema, izgleda da me isposnica preselila u neki drugi prostor, drugi svet sa drugačijim računanjem vremena. Nije ni čudo jer mračna isposnica može učiniti nepojmljivo, svojom duhovnom svetlošću kojom sjaji u blizini Hristove Ikone.
Osim posebne vremenske zone koja vlada Zosimovom isposnicom i neverovatne snage 14-metarskog vodenog slapa, koji miluje i zvukom i mirisom, nezaboravna poseta čudnovatoj Isposnici ostaće dugo pristanište sećanja za mene, pre svega zbog straha koji me ispunio kada sam joj se približio. Naime, nakon što sam nogom pristupio unutra, odmah sam je izvadio van. Strah je bilo potrebno pobediti molitvom, nakon koje sam uspeo da joj se približim i napravim nezaboravne fotografije unutrašnjosti isposnice.
u daljini ispred vas: tvrdjava Golubac
Kada smo se vratili u Manastir, otac Maksim me vrlo lako odveo do groba oca Pahomija. Fotografisao sam grob i slike sam naveče poslao ocu Gavrilu u Lepavinu. Fotografije su ga sigurno obradovale s obzirom na snažno prisustvo oca Pahomija u njegovom životu. Sa poslatim fotografijama je kompletirana epizoda posete Manastiru Tumanu. Ostalo mi je još samo da podesim tačno vreme na mom satu, koje se promenilo zbog prisustva Rumunskoj vremenskoj zoni, koja se ovde nalazila na nekoliko metara.
Nenad Badovinac
Veliko Gradište, 2012.