Трећег дана боравка на Косову и Метохији имао сам прилику да окусим зреле јабуке у манастиру Соколица. Пре поласка на истраживачко путовање Светим местима, посетио сам Факултет техничких наука Универзитета у Косовској Митровици. Дошао сам на факултет како бих подржао професоре архитектуре са којима сам јуче доживео величанствен обилазак Косова и Метохије. У салу где су професори имали радни састанак дошао сам са Д. и касније нам се придружио Н. који је доцент на Архитектонском факултетету. Када нам је пришао, Д. га је питала: “Хоћеш ли да идеш са нама да посетимо Света места Косова и Метохије?” Био је заинтересован и по нас је аутом дошао С. који нас је возио у посету манастиру Соколица.
Возећи се од Косовске Митровице, убрзо смо стигли у манастир Соколицу. У том манастиру налази се предивно уметничко дело као највећа вредност манастира Соколице: Статуа Богородице са Дететом. Мраморна скулптура Богородице са малим Христом налази се у припрати манастира, у ниши јужног зида. Кип је клесан у фином белом мермеру који има одсјај слоноваче. Богородица седи на престолу са наслоном, и у крилу држи Дете. У Њеном лику може се препознати Њена Царска улога у спасењу Неба и земље, а у Његовом погледу препознаје се божанска снага и моћ. Богородица десном руком придржава десни лакат Детета, а Њена лева рука почива на Његовом левом рамену. Мали Христос благосиља десном руком, а у левој руци држи свитак. Богородица чува у наручју свог Сина, Кога су као Божијег сина, када Је био мали, милиони анђела чували, али Њему је и тада, најмилија заштита био загрљај Његове Мајке. Њен поглед и лепота Њеног лица коју имају чудесну снагу да омекшају и загреју најхладнија људска срца. По легенди кип су у ранијим вековима хтели да одвале помоћу ланаца и уз вучу волова, али Богородица је показала Своју вољу да жели да остане овде у манастиру Соколица. Тешко је рећи одакле потиче овај кип, неки истраживачи се слажу да је из оближњег манастира Бањска, задужбине Краља Милутина где је у ранијим вековима красила портал. Након рушења храма у манастиру Бањска, да би кип спасили од уништења, донели су га овде у припрату манастира Соколице.
Када сам изашао из величанственог храма, тражио сам своје сапутнике-истраживаче, али њих није било. Раштркали су се по манастирском дворишту. Били су жељни мира и благослова Светог места. Неки су се пењали на манастирска брда, а неки су се попели на оближну кулу. Неке сам видео у продавници, где су тражили да купе поклоне својим ближњима. Када сам видео да је свако од њих у свом свету, повукао сам се у свој свет, тражећи зреле воћке. Кренуо сам према воћњаку, желећи да са једног стабла уберем неколико црвених јабука.
Само што сам закорачио у воћњак, зауставио сам се. Желео сам да испоштујем правило манастирско, које каже да је гостима потребан благослов за такве поступке. Зауставио сам једну од манастирских сестара која се шетала манастирским двориштем. Питао сам је за благослов да одем у воћњак, а она са пуно љубави ми одговори и каже да не треба да идем до воћњака, јер за госте, на оближем столу стоји посуда са јабукама. Рекла ми је да могу из посуде да узмем јабука колико год хоћу, јер све воћке су намењене гостима. Отишао сам до стола и за сваког од нас узео сам по једну јабуку за благослов из манастира Соколица. Убрзо се свако од нас из свог раја вратио у стварност и поред капије манастирске окупили смо се да поделимо утиске истраживања, дивећи су укусу зрелих манастирских јабука.
Ненад Бадовинац,
Октобар, 2018