Ненад Бадовинац и Славиша Бранковић на клупи на брду са погледом на Лепавински храм.
Тог дана, после Свете Литургије пришао ми је човек са жељом да ми честита за објављене видео прилоге које повремено снимам и објављујем. Захвалио сам му се, и уз кафу и манастирско послужење разговарао са њим. Причао ми је да је за Чудотворну икону Богородице Лепавинске сазнао од другарице. Поверио јој је своје животне проблеме и другарица га је упутила да оде у манастир Лепавину и да присуствује молитви испред Чудотворне иконе Богородице Лепавинске. Међутим, он није био верник и у манастир Лепавину је дошао без имало вере у чудотоврну моћ иконе Богородице Лепавинске. После присуствовања на молитви, иако је био неверник, благодат Светог манастира помогла му је и чудесно се од тада његов живот променио на боље. Причао ми је о детаљима о којима нећу писати, али довољно је рећи да вера у Бога није била присутна у његовом животу, а ипак благодат Божија помогла му је да реши своје животне проблеме. Од тада он често посећује Манастир Лепавину.
Касније сам у Лепавинској природној оази срео Славишу из Беча. Прошетали смо до чувене клупе која се налази далеко изнад храма. Оданде је посебно занимљив поглед према манастирском храму. Тамо смо сели на клупу и снимили смо краћи видео прилог о његовом искуству којег памти из периода када је блаженопочивши Архимандрит Гаврило био жив. Тих година Славиша је у Бечу имао све, али како каже недостајала му је духовност о којој је отац Гаврило много писао уређивајући часопис “Пут, Истина и Живот”.
Отац Гаврило био је истински познавалац човека и човековог срца. То значи да је могао допрети до човекових жеља и скривених људских мотива. Славиша никада неће заборавити духовну помоћ и савете које је добио од оца Гаврила. Волим да разговарам са људима који не заборављају помоћ коју су добили од оца Гаврила. Несумљиво је да је он многим људима дао велики подстрек за лично усавршавање у духовном животу. Архимандрит Гаврило је имао један циљ, а то је било, да помогне људима који су му били послати од Господа и од Пресвете Богородице, било личним доласком у манастир, било путем интернет друштвених мрежа. Због свега што је отац Гаврило урадио са многе људе, надам се да је сада отац Гаврило прослављен на Небу и да ће ускоро бити прослављен и на земљи. Али Бог за све има своје време. Након краће снимке коју можете видети на јутјуб линку (кликни испод), Синиша и ја смо са брда где смо снимили видео прилог сишли до старе шљиве на којој није било много зрелих плодова. Прву шљиву коју сам убрао дао сам Славиши. Он је хтео да учини исто, да се мени одужи за мој братски гест. Међутим, како би дошао до зрелог плода морао је да се добро потруди и намучи. Није му било лако. Чинило се да је он у том тренутку све био спреман да уради, како би ми доказао жељу да подели самном и последње плодове са ове шљиве. Као да смо се тада вратили у време када је отац Гаврило био са нама, када нас је учио да међусобно делимо све оно добро што имамо.
Аутор текста са господином Вељком Кесићем који у Словенији организује поклоничка путовања.
У том тренутку придружио нам се господин Вељко Кесић који је организатор поклоничких путовања у Љубљани и који ових дана организује путовање за манастир Острог. Видевши нас, дошао је к нама и позвао нас је да заједно са њим и његовом групом путујемо у Црну Гору у манастир Острог. Биће то још један одлазак у насеља у којима све врви од живота и нових могућности, нових идеја. Биће то путовање у којем се стварају нова духовна напредовања у којима сви заједно беремо корисне плодове.
На манастирском извору
Пре него смо се Славиша и ја засладили зрелим плодовима из лепавинске котлине, предложио сам да их расхладимо хладном водом на лепавинском извору. Тако да је данашњи разговор који је почео на клупи изнад лепавинског храма, завршио доле у котлини на извору, извору благодатне воде, поред које је пре много година све почело.
Ненад Бадовинац,
Август, 2018.