Лепенски Вир је значајно и јединствено праисторијско археолошко налазиште. Оно што Лепенски Вир чини посебним јесу открића која се вежу за Мезолит. Овде су пронађена планински подизана насеља са светилиштима, као и некрополе старе више од 10.000 година. За разлику од других делова Европе у којима постоје само оскудна сведочанства о Мезолиту, на локалитету Лепенског Вира пронађени су остаци који нам указују на развијену културу, уметност и религију која припада првој европској цивилизацији.
Лепенски Вир се налази на обалама Дунава, у Ђердапској клисури која је највећа клисура у Европи, дуга је око 100 километара. У литератури се може пронаћи да у овом делу Ђердапске клисуре цивилизација потиче из периода од пре 9.500 година пре Христа. То указује на чињеницу да је Лепенски Вир колевка европске цивилизације. Уметност се на том локалитету појавила 7.000 године пре Христа. Мени најлепша карактеристика становника Лепенског Вира јесте она која се односи на чињеницу да они нису познавали оружје за ратовање, никада нису ратовали. Међутим, након 5.000 година свог постојања, становници Лепенског Вира необјашњиво нестају и то се десило у периоду око 4.500 година пре Христа. Европљани су потекли из Лепенског Вира и након што су се проширили по Европи, наследници Лепенаца након 5.000 година долазе у своју колевку и протерују тадашње становништво и уништавају своје корене.
Генетика првих европских народа формирала се у Лепенском Виру. Та генетика у почетку је познавала само мирољубив начин живота. Она је временом мутирала. Кроз многе векове променили су се гени европљана и у њих се као вирус увукла потреба за ратовањем. Човек је стекао другачију перцепцију света и од тада је имао потребу да завлада светом. Мутирани гени европских народа добили су карактер освајача и ратника.
Истовремено са мутирањем човекове генетике, мутирали су и други организми, вируси који желе да преживе у савременом човековом окружењу у којем мало шта може да преживи. Невидљиви вируси постали су човеков непријатељ и они су ојачали своје смртоносно оружје. Кроз историју дугу више хиљада година вируси мутирају и мењају своју генетику. Рат против овог невидљивог непријатеља може дуго да потраје и ако човек жели да добије овај рат он мора да ојача свој физички и морални имунитет.
Сваки наш грех или грех наших предака оставља траг у мутацији наше генетике. Можете замислити колико су наши гени мутирали у односу на гене наших предака, становника Лепенског Вира – мирољубивог народа који није познавао ни оружје, ни насиље. С обзиром на пад човековог моралног и физичког имунитета дозволили смо да вируси уђу у наш живот и да мењају наше навике, зато ће од сада слика савременог света постати другачија. Ако нас не униште, вируси ће нам помоћи да ојачамо наш физички, али и морални имунитет. Можда би нам у рату против вируса помогла промена нашег начина живота на начин да се вратимо у период у којем је живео становник културе Лепенског Вира. Иако је то било пре много хиљада година, изгледа да је дошло време да се присетимо тог времена.
Ненад Бадовинац,
Април, 2020.