Црква Светог Петра и Павла, Рабат (Малта)
Водим Вас на Малту, у свет безбројних малтешких храмова, њиховог богатог историјског, културног наслеђа и популарних малтешких витезова. Многобројне цивилизације сусретале су се овде са освајачима који су се временом смењивали. Ових дана ништа ме не спречава да и ја постанем један од њих, да покушам да освојим Малту и истражим знаменитости овог интересантног острва. На тристотинак квадратник километара живи око 400.000 становника. Малта порекло свог имена дугује феничанском језику на коме значи лука или скровиште. Раније се ова држава звала Мелита што је значило “Небеска лука”. Многи освајачи су хтели да освоје ову Небеску луку, и то су били: Феничани, Грци, Римљани, Сарацени, Арапи, Нормани, Французи и Енглези. У ову Небеску луку населили су се Витезови Реда Светог Јована и они су успоставили своју војну базу, чувајући ову Небеску луку од осталих освајача.
Валета – главни град Малте
Када сам дошао на ово острво, прво ми се као тема истраживања наметнула прича о Малтешким витезовима, која своје порекло води из времена пре Првог крсташког похода, из 1050. године. Био је то тада ред Св. Јована јерусалимског од Родоса. Када су Родос освојили Турци, 1522. године тада је Цар Карло V преселио витезове на Малту. У то време 600. Малтешких витезова је са свега неколико хиљада малтешких најамника одбранило острво од опсаде султана Сулејмана Величанственог и његових 200. бродова, 40.000 војника, 6.000 јаничара и 9.000 коњаника. Са Малте је витезове отерао Наполеон и они су заштиту нашли код руског цара Павла I. Породица Романов је од Малтешких витезова 1799. године добила на дар десну руку Светог Јована Крститеља као и икону Богородице – Одигитрију (Путеводитељку) Филермску (Филермосу) и делић Часног крста. После Октобарске револуције ове реликвије стигле су у Србију. Митрополит Антоније Храповицки поклонио је реликвије краљу Александру I Карађорђевићу у знак захвалности за гостопримство руским емигрантима. Пре неколико година целивао сам ове Свете реликвије у Цетињском манастиру, а сада сам се упутио на Малту одакле су нам дошле ове вредне Свете реликвије. Након што сам слетео на Малту, распаковао сам се у свом апартману који ми је резервисао Далибор, који са својом породицом живи овде већ 25 година. Он ми је био од велике помоћи током мог обиласка и упознавања острва. Осим Далибора, велику подршку пружио ми је Зоран који такође живи на Малти и ради у Валети, главном граду ове државе. Он је најбоље знао да ми покаже Валету. Овај град смештен је на полуострву које је повезано са мања три полуострва која се називају “Три града”. Помало скривено од стварности и реалности градских збивања, мештани Три града су уствари прави љубитељи историје и културе. Уске улице ова три града представљају огледало историје, рекао бих у оном амбијенту какви су били задњих неколико векова. Бродом смо се вратили назад у Валету и тада смо имали прилику да присуствујемо аутентичној Малтешкој свадби.
Три града (Tree Cities)
Сутрашња дестинација није била ни мало лака. Брод, као важно превозно средство на овом острву, возио нас је на мало рајско острво Комино, који је једно од три Малтешка насељена острва. Комино има неколико плажа. Овде се налази један хотел и једна малтешка породица. Брод нас је довезао до Плаве Лагуне, плаже која својом величином не може да се мери са осталим малтешким плажама, али зато постоје много посебности због којих овде свакодневно долазе на стотине људи који желе доживети ово острво, највише због пејзажа који испуњава плаво-зелена боја морског дна. Инспиративна Плава Лагуна свакодневно је место сусрета многих нација из различитих земаља света. Оно што зграда Уједињених нација у Њу Јорку представља за политичаре, то Плава Лагуна представља за рониоце и нас пливаче. Све лежаљке на плажи су биле резервисане. Нашли смо делић стене где смо оставили ранац. Препливали смо на другу обалу ове пешчане увале и тамо сам наишао на многобројне природне лепоте које заиста само Креатор може Својим надприродним Умом да осмисли и креира. Доћи на ово место, значи пружити себи могућност препуштања својим физичким и духовним чулима како би доживео божански мир. Многа места и морске увале неприметне су и нечујне све док посетиоц не дође и не примети различите морске струје које опуштају дух и тело.
Плава лагуна
Касно смо се вратили из Плаве Лагуне на Малту, тако да нисам имао времена тог дана за неке друге тачке истрживања. Тек сутра сам наставио даље. Дане које сам планирао провести у путописном истраживању на Малти нисам често препуштао одмору на плажи, јер море и Сунце у синергији са обалом и плажама овде су много привлачни. Бојао сам се да ме својим лепотама не заробе. Рано ујутро сам са Далибором отишао у Мдину, у “Град тишине” који се налази у средишњем делу острва. Далибор ме довезао до Мдине и он се вратио на посао. Мдина је пре много векова био главни град овог острва. У “граду тишине” данас живи 28 аристократских породица, они су директни потомци Малтешких Витезова. У овом граду Малтежани чувају своју традицију, историју и културу. Провео сам овде читавих два часа, међутим ни то ми није било довољно да обиђем овај мали градић, који има само неколико улица и пар градских тргова. Шетајући његовим уским улицама имао сам прилику да га доживим свим својим чулима, тако да сам могао да се вратим у векове када су овде живели Малтешки витезови. Све је овде аутентично, у изворном облику као пре неколико векова.
Мдина – Град тишине
Далибор као да је знао када ћу да завршим са обиласком Мдине. Позвао ме у тренутку када сам излазио из капије града. Отишао је на кратко са посла, и дошао је да ме одвезе на други део острва. На југ где се налази Плава пећина (Blue Grotto). Плава пећина је такође дестинација тишине и добро се уклопила у мој данашњи план истраживања. Био је врео дан, као и сваки други, са температурама око 40 степени. Било је сунчано, уосталом, као и увек, јер је овде клима увек уједначена. Тек сам неколико дана на Малти и научио сам да морам да пазим на јако Сунце. У Плаву пећину се улази чамцима. Рута пролази шпиљама које је природа обликовала на начин, да Сунце када улази под одређеним углом обаса дно мора у плаво-зелену нијансу. Овакав пејзаж природних плавих шпиља има свега неколико у свету. Коралне накупине на стенама представљају смислене природне цртеже које још додатно украшавају Плаву пећину. Када смо се вратили са чамцем, узбуђен од свега што сам видео, отишао сам на оближње плаже које су биле право место да се расхладим од врелог сунца које ми се чинило да је тачно изнад мене и оближњег Афричког континента. Поподне сам наставио даље са истраживањем и стигао сам на једну врло важну дестинацију.
Плава шпиља
Из предела Плавих пећина наставио сам ка тајанственом, древном Хагар Qим храму. Ова ремек дела праисторијских времена представљају древне монолитне храмове. Један од њих за време летњег солстиција има посебну важност. Прве јутарње зраке сунца тог дана, 21.06. под одређеним кутем улазе у храм и тако праве прави лавиринт сунчаних зрака које се преплићу по унутрашњости монолитних стена. Очито да су античким и древним Малтежанима дани солстиција и еквиноција били због нечег посебно важни. Верујем да ни Малтешки витезови нису случајно насељени ово по многочему тајанствено острво. На Малту сам слетео тог 21.06. тачно за време летњег солстиција на дан када се јутарње Сунце налази у идеалном положају са овим монолитним стенама. Најранији неолитски храмови на Малти су старији за око хиљаду година од наводног датума изградње најстаријих пирамида у Египту. За изградњу ових храмова коришћени су камени блокови који су тешки на десетине тона. И данас је мистерија како су ови терети покретани пре 5-6.000 година. Хагар Qим изграђен је од блокова који се врло прецизно подударају један са другима и посебно су украшени. Много древних храмова из праисторијског времена налазе се под земљом. Најпознатији пример подзених храмова на Малти је “Hypogeum”. Трагови мистериозних “људи” који су изградили “Hypogeum” нестају око 2.000 године пре Христа. Сматрало се да су ови древни храмови оставштина расе људи гиганата. У малтешким историјским књигама постоји овакав навод: “Негде око 3600. године пре Христа нешто посебно се почело дешавати малтешким пољопривредницима. Њихова култура постаје изолирана од прадомовине, Сицилије. Од једноставних пољопривредника, Малтежани се развијају у висококвалификоване инжињире који граде мегалитске храмове”. Праву историју овог места нисам сазнао за кратко време мог боравка на острву, али посетом древним Хагар храмовима, стекао сам утисак Малте као Небеске луке из периода древног света. Данас су Хагар храмови само остаци тог недефинисаног догађаја. Доласком на ово место човек доживи контакт са тим давним временом. Дотакавши монолитне стене, као да сам на тренутак доживео праисторијске векове. Размишљајући касније о значају ових храмова дао сам им објашњење и објаснио сам себи њихову важности у развоју наше цивилизације.
Храм Хагар Ким
Вратио сам се кући помало исцрпљен. Аутобуски превоз је добро организован на Малти и нема потребе изнајмљивања аута, али градски и међуградски превоз је релативно спор. Стигао сам тог дана на вечерњи залазак Сунца у Слими, градић у којем ми се налази апартман. Овде на плажи пронашао сам време за одмор. Остало ми је још неколико дана и из тог разлога сам наредних дана занемарио посету граадској плажи. У исчекивању коначног закључка Малтешког десетодневног истраживања, већ сада примећујем да овде има јако путо дестинација које не бих требао да пропустим. Можда титула најважније дестинације припада Валети. Ово је град историје, хришћанских храмова и седиште Малтешких витезова. Направио бих велики пропуст ако не бих посетио најзначајнији храм Малтешких витезова, Катедралу Светог Јована Крститеља. Због посете катедрале, поново сам дошао у Валету. Требало ми је сат времена да проучим оне детаље који су ме занимали. Када сам ушао у њу, све што се предамном појавило: олтар, огромни стубови, фреске, ходници, иконе, све што сам видео било је украшено златом. Осим тога овде се налази слика познатог италијанског сликара Каравађа: “Обезглављење Светог Јована” које заузима цели један затворени ораториј. Неколико тренутака чудио сам се одразу светлости која је осликана на овој слици. Приметио сам да је под поплочан са стотинама мраморних надгробних плоча које су посвећене Витезовима Светог Јована. Катедрала осим што је храм, она је и велики музеј за који је потребно читав дан за детаљни обилазак. Многе детаље сам усликао и тако понео за успомену, али многе сам задржао за себе, као утисак када сам у мноштву икона, разазнао православну икону коју су православни поклонили Малтешким витезовима. Украшени Малтешки крстови у храму, подсећају на крстове са ордена српских витезова из доба нашег Светог Цара Лазара. Верујем да су у давнини витезови били као једно, имали заједничке циљеве и своје војне акције планирали са сврхом чувања Хришћанства. Данас се свет дели, па и витезови заузимају своје позиције у тој подели. Уосталом, сматрам да је данас појам витеза много другачији него што је то било у њихово време.
Катедрала Светог Јована – Валета
Из Валете сам кренуо на југ острва, у град “Marskaxlokk”. Тамо сам имао прилику да упознам аутентичност малтешког начина живота. Прошетао сам ривом да се упознам са детаљима овог приморског градића. На риви су многобројни ресторани. Било је касно послеподне и ја сам желео да посетим увалу и базен Светог Петра (St. Peter pool). Тражио сам чамац који би ме превезао на другу страну “Marskaxlokk” залива. Уз мало стрпљења појавио се домаћин који је био вољан да ме одвезе на другу страну залива. Није хтео никакву накнаду да ме тамо одвезе. Оставио сам му 2,00 €, на којима ми се захвалио и тада ме саветовао да је најбоље да у Ст.Петер базену останем до 20 сати, јер у повратку могу да видим призор заласка Сунца које под посебним углом обасјава цели градић и залив. Између осталом са капетаном овог малог чамца причао сам о животу на Малти. Његов чамац попут свих осталих у овом заливу називају Luzzu. То су посебни чамци обојени у плаво-зелене боје са уцртаним очима на прамцу које их чувају од урока са мора. Он је Малтежанин, у средњим годинама који води једноставан сеоски живот. Он каже да никада не би напустио ово мирно аутентично малтешко место и да никада не би заменио скроман сеоски живот за живот у граду која се налази на другој страни острва. Након неколико сати враћао сам се у село и сетио се домаћина и његовог савета. Призори заласка Сунца које сам снимио били су доиста посебни, управо како је причао мештанин у чамцу. У повратку, сео сам у један од ресторана да поручим један од специјалитета малтешке кухиње, салату са хоботницом. Размишљајући о аутентичном животу овог места, и уз традиционалну храну, препустио сам се сазнању да сам овде нашао место за неки будући годишњи одмор.
Gradić Marsaxlokk
Малта по броју културно-историјских споменика прва је земља у свету. На њених 400 хиљада становника долази чак 360 храмова. Планирао сам да посетим неколико њих. С обзиром да ми треба одмор, одлучио сам да то буде дан када Малтежани прослављају и државни и верски празник Светог Петра и Павла. Отишао сам до места Рабат да посетим катедралу посвећену Светим апостолима Петру и Павлу и катакомбе које се налазе испод овог храма. Хришћанска заједница на овом острву појавила се 60-тих година 1. века са доласком Светог Павла који је доживео бродолом и спасио се на овом острву. Пре силаска у катакомбе, прошетао сам градом Рабат. Било је невероватних 37 степени, Сунце је пекло, али нисам имао други избор него да у тим условима обиђем храмове. Наишао сам на цркву Успенија Пресвете Богородице која је подигнута 1550. године, када и манастир Лепавина у којем прослављамо исти празник. Туристи се мање занимају за храмове за које верујем да су подигнуте на темељима храмова из првих векова Хришћанства. Спустио сам се у катакомбе, места где су се први хришћани молили, спавали, служили Свету Литургију и одржавали агапе. Задржао сам се овде неуобичајено дуго. У једном тренутку учинило ми се да је кисеоник овде сиромашнији па сам изишао ван. Оно што ме дуго задржало у катакомбама је призор у којима су некада живели први хришћани и у поређењу са данашњим животом људи који се називају хришћанима, чинило ми се да су то два различита света одвојена временом, али и начином живота. У сваком случају, потребно је бити свестан чињенице да су наши ранохришћански преци били радосни људи којима је радост чинила живот са распетим Господом.
Град Рабат и катакомбе Св. Павла
Острво Gozzo је један од преостала два насељена острва. Обрадовао сам се вегетацији која овде постоји у већим количинама него на потпуно жуто-каменитој Малти. Viktoria је једино насеље које има статус града, а мање је од многих других насеља на овом острву. Ту се налази тврђава Citadela. Сео сам на степениште ове тврђаве уз многобројне туристе и размишљао сам на који начин да истражим ово острво. Ништа нисам знао о овом острву. Испред мене прошла су три момка са спортским дресовима на којима су били бројеви фудбалских играча. Били су ми упечатљиви својом појавом. Један по један су долазили и окренули се дресове тачно према мени. Помислио сам да можда ова три броја у редоследу: 8, 6, 9 могу да ми помогну да истражим ово острво. Ова три броја била су ми у мислима и то је било једино што сам пратио, верујући да могу тако да упознам острво. Ушао сам у тврђаву Цитаделу и овде наишао на музеј. На моје запрепашћење приметио сам да сваки од изложених предмета има на себи редни број. Када сам придружио изложене предмете бројевима које сам приметио на тргу, приметио сам у први мах да и нема баш неког смисла, један предмет је био врч, па клупа и онда опет врч за воду. Међутим када сам наставио да ходам кроз ходнике Цитаделе видео сам улазе у дивовске врчеве, који су некада служили као спремиште за воду. Ушао сам и видео да су за ову изложбу задужени људи чија су ме имена тек касније инспирисала. На моје ново запрепашћење, приметио сам клупу поред врчева, и био сам сигуран да када седнем на њу да ће ми се као и до сада отворити нови пут за истрживање острва. На клупи сам одморио и тада су поред прошли људи који су причали о месту на острву. Кренуо сам према месту Xagia где сам видео чудновате пејзаже природе, али и чудновате детаље које је створила интелигентна људска рука на непознати начин. Предмети из музеја, бројеви, боје, људи, СМС поруке које сам тада добио на телефон, све је било на невероватни начин повезано. Од тог тренутка сам на чудноват и пуно занимљивији начин доживљавао своје путовање и истраживање. Рекао бих да је сваки мој непланирани покрет ипак био усклађен са циљем да што боље упознам острво. Као да ме неко водио добро планираном рутом. Аутобус из Xagia до Viktorie, затим аутобус према луци, затим брод до Малте и касније превоз до Slieme, града где се налази мој апартман, све је готово савршено планирано без мог ангажмана. Моје задатак је био да се концентришем на детаље на које сам наилазио. Било је то помало сулудо, али врло интересантно искуство – пратити поруке које као да је неко постављао предамном.
Grad Viktoria i Xania (ostrvo Gozzo)
Сама чињеница о могућности да упознам ово острво уз невидљиве путеводитеље у мени је пробудио идеје за нове начине упознавања света. Малту сам упознао, и освојио је, као што су је некада освојили Витезови. Након десетог дана боравка на Малти био сам спреман да се вратим у Београд. Међутим, моје путописно истраживање Малте не би било целовито да нисам имао прилику да присуствујем Светој Литургији која се на дан мог одласка служила у Валети. Свету Литургију служио је отац Петар који повремено долази из Беча. У Валети се налази црква посвећена Светом Николи. То је Католичка црква коју католици изнајме православнима за повремена богослужења. Од свега неколко пута годишње, колико отац Петар долази на Малту, догодило се да се Света Литургија служи на дан мог повратка за Беорад. Благодарио сам Господу што сам имао могућнот да присуствујем богослужењу, благодарио сам за незаборавне тренутке које сам провео на овом малом и непрекидно осунчаном средоземном острву. Верујем да ћу Малту поново посетити како бих се једног дана вратио успоменама које носим са Малте. Вратио бих се тада поново у Валету, град Малтешких витезова који су се попут Витезова српског Цара Лазара борили за очување Хришћанства у Европи. И једни и други витезови делили су исту судбину, а Европа као да је мирно чекала њихов пад. Данас можда више нема таквих витезова, али свакодневно упознајем савремене витезове. У оно време витезови су били храбри ратници који су између осталог чували Хришћанство у Европи, а данас витезови имају другачију улогу. Сви они храбри људи који свој живот сматрају вредним даром од Бога, који чувају своје људске вредности, боре се за мир и поштују добро, сви су они савремени витезови и заслужују витешко ордење са символом крста Малтешких витезова и ордење са символом крста витезова српског Цара Лазара.
Света Литургија – Валета, Малта
Јул, 2017.
Текст и слике: Ненад Бадовинац