Вишедневна посета Румунији, и вишедневна посета пријатељима који живе у Араду, у граду који се налази у северозападној области Румуније завршавала се тога дана. Касно поподне сам кренуо за Београд, тако да сам касно навече стигао кући. У моменту кад сам био већ помало уморан од путовања и тотално несконцентрисан на околину, зове ме отац Гаврило. У разговору, отац ми је испричао новости из Манастира Лепавине. Причао ми је о данашњој посети високог црквеног архипастира, епископа сафитског Димитрија који долази из Антиохијске цркве из далеке Сирије. Епископ Димитрије је упознат са интернет пројектима оца Гаврила, што ме посебно обрадовало, јер и та чињеница доказује да је са мисионарским пројектима оца Гаврила упозната комплетна васељенска Црква. Такав његов гест је врло важан, јер долази чак из Сирије, земље чија Православна црква чини колевку Хришћанске Цркве. За време важне посете Сиријског епископа манастиру Лепавини, ја сам био далеко у Румунији. У другом свету, упознавајући друге народе, једну другачију традицију, припаднике не сиријске, већ пуно млађе Румуњске Православне Цркве. Размишљам да се са Лепавином зближила и Сиријска Православна Црква и то за време када сам ја посећивао Румунију и упознавао се са Светим местима у Румунији. После очевог позива, размишљајући о Сирији и посети Сиријског епископа Димитрија манастиру Лепавини, стално ми је било у подсвести слика мог данашњег контакта са Сиријом. Но, тек када сам дубље завирио у своје сећање сетио сам се важног детаља. У том тренутку је кроз мене прошао врло познати осећај трнца, јер сам био пун изненађења. Вредни су ти тренуци у којима човек постаје свестан надприродних закона. Тешко је ухватити правила тих закона и сазнати по којем принципу они делују, али довољно је бити свестан њиховог постојања. Волим овакве тренутке у којима се недвојбено може приметити Божија присутност у нашем свету.
У Румунији сам био три дана, у граду Арад, који се налази недалеко од Темишвара и који величином улази у ранг већих градова у Румунији. Последњи дан моје посете Румунији, моји пријатељи код којих сам гостовао; Тибор и Иоана су одлучили да нас поведу у Манастир Фередеу. Комплетан овај крај осим лепих винограда чува и светиња до које се долази возећи се уским путем кроз густу шуму. Када смо дошли на крај пута ту смо и паркирали, изашли смо из аута и кренули стазом у шуму. Нисам знао шта ме очекује, а они који су знали су упорно шутили. Околину испуњава нетакнута природа, а испред мене се створио мали храм са слабо приметним малим звоницима који откривају присуство Светог места у овом недирнутом крају. Храм је посвећен Светом Илији. Испуњава га мноштво светих икона, којима је цели храм попуњен. Верницима је овде због неприступачности теже доћи, но они ипак долазе у великом броју на поклоњење, на молитву, али и по мир који је свима неопходан. У данашње време када се много прича о миру, мира је најмање, нашу околину и нашу унутрашњост испуњава немир, а свето место као што је манастир Фередеу даје потребни мир нашим душама. Поред храма налази се још једна капелица у којој се налази само Свети олтар. Посећујући ових дана Света места Румуњске Православне цркве, приметио сам да многи њихови манастири имају уз храму још једну капелицу у којој је само олтар, испред којег се окупе верници на Светој Литургији за време већих празника. Уз горњи манастир Фередеу, налази се извор воде по окусу врло сличан води која извуре у манастиру Лепавина. Попио сам неколико гутљаја изворске воде, а кроз мене је прошла мисао захвалности овом предивном крају. Вратили смо се назад у ауто и наставили према доњем манастиру који је посвећен Светом Георгију. Ушли смо у манастирски комплекс који је нешто већи, а убрзо и у храм. У храму је испред иконостаса на коленима молила једна жена, молила је потихо, али се ипак чуо жамор њених изговорених молитвених речи, којима су се придружиле и наше молитвене речи тако да је храм жуборио од јеке наших молитвених стихова. Манастир Фередеу са горњим и доњим манастиром заузима посебно место код верног народа Румуније који има занимљиве различитости у односу на Православне манастире мог народа. Али када је у питању молитва, тада се сви поистовјећујемо са Христовом децом и неправимо међусобне разлике.
Манастир Фередеу – село Сирија (Румунија)
Приликом изласка из манастирског комплекса на великом плакату прочитам понешто о манастиру Фередеу и прочитам исписано великим словима: Сирија. Усликао сам ту фотографију па сам навече после разговра са оцем Гаврилом размишљао какве везе овај манастир има са Сиријом. Или какве везе овај манастир има са Епископом Димитријем који је дошао из Сирије и баш истог тог дана посетио манастир Лепавину. Тек касније сам дознао да је Сирија име села у којем се налази велики Манастир Фередеу, којег окружују лепи виногради, као што и Манастир Лепавину окружује лепо вино. Волим овакве тренутке у којима се недвојбено може приметити Божија присутност у нашем свету.
Ненад Бадовинац,
Јануар, 2014.