Манастир Грнчарица
На неколико километара од Крагујевца, након неколико скретања и одвајања од главног пута, стигао сам до скривене светиње посвећене Светом Николи. Паркирао сам кола испред капије манастирског дворишта. На улазним вратима срео сам старију монахињу. Срео сам је тачно на вратима. Сијала је великим духовним искуством. Пустио сам је да изађе, а онда сам ја ушао у прелепо, као осликано, манастирско двориште. Поразговарао сам са њом при уласку, и касније наставио према великој цркви чија ме уметност интеријера позвала ка молитви. Уз велики храм налази се и други, нешто мањи храм посвећен Светом Георгију.
У дворишту храма, пришао сам старијој монахињу која је припремала боб, врло укусну, повртну биљку. Мати Антуса, која је овде у манастиру нешто више од 50 година, причала ми је о квалитету ове храњиве посне хране. Она се у овом манастиру замонашила и како каже, воли што се налази баш овде, у овом манастиру у којем јој се налазе власи са монашког пострига, па јој је жеља да јој ту буду и кости. Повремено је мати Антуса улазила у кухињу, пазећи на Просфоре које је пекла. Старица, монахиња, великог духовног искуства, усмерила је своје животне изазове ка смирењу и јачању духа овде у овом тихом манастирском окружењу.
Мати ми је препоручила да посетим чудотворан извор који се налази у оближњој шуми, недалеко од манастира. Кроз уска плавкаста врата, степеницама сам се спустио према воћњаку и шуми. Тамо сам угледао извор посвећен Светој Петки. Послушао сам монахињу и упутио се према извору. На путу до извора срео сам неколико кућних паса чувара и неколико сеоских мачака које су ме упутиле стазом до извора. Окусио сам посебно слатку изворску воду, а касније сам сазнао да се на овом месту Света Петка као монахиња појавила пред човеком који се овде нашао и коме је рекла да копа у земљу док не дође до извора воде. Света Петка га је упознала да ће ова вода многима бити корисна по здравље, да ће бити исцељујућа. Не зна се када се догодио овај чудесан сусрет, али годинама се дешавају исцељења људи који су користили ову свету воду. Мати ми је испричала недавни доживљај исцељења девојчице која је дошла слепа, а при повратку кући, њој се чудесно повратио вид. Вратио сам се са извора до манастирског дворишта. Овде ме дочекала кафа којом су ме монахиње послужиле. Благодарио сам им на добродушном гостопримству и темама којима су обогатили моје духовно искуство и још шире отвориле моје духовне очи.
Ненад Бадовинац,
Март, 2015.