Косово и Метохија – Капија манастира Бањска, 2018.
Напуштајући манастир Соколицу, наставили смо вожњу према манастиру Бањска који се налази на 12 километара од Звечана. Тог трећег дана боравка на Косову и Метохији имао сам прилику да окусим зреле јабуке у манастиру Соколица и домаће, управо произведено “Манастирско пиво” овде у манастиру Бањска. Када смо дошли у манастир Бањску ушли смо у храм који је задужбина Светог краља Милутина. Целивали смо иконе и кивот у којем су 1321. године полегнути посмртни остаци краља Милутина. Овде у храму је била сахрањена и краљица Теодора, супруга Стефана Дечанског и мајка Милутиновог унука, цара Душана. Међутим, Милутинове мошти су после Косовске битке 1389. пренете у Стари Трг, а 1460. године у Софију у Бугарској, где се и сада налазе. Наш народ очекује да ће мошти Светог краља Милутина бити враћене из Софије овде у манастир Бањску, где је и место његовог упокојења и храм који је за разлику од осталих ктиторских храмова које је градио, било место његовог упокојења. Краљ Милутин градио је манастир Бањску од 1312. до 1316. године, тако да су остаци зидина које смо видели старе више од 700 година. После Косовске битке Бањска је горела и касније је разорена. Неки остаци су пронађени као грађевни материјал у варошкој калдрми у Косовској Митровици. Најзначајнији украс овог некад величанаственог храма, кип Богородице са Дететом, спашен је, и данас и налази се у манастиру Соколици.
Након што сам са групом истраживача обишао светињу, пришао нам је старешина манастира, игуман отац Данило и позвао нас је да се склонимо од ветра који овде у подножју планине Рогозне јако дува. Позвао нас је у манастирску гостопримницу и тада нас послужио са кафом, рахтлуком и “Манастирским пивом” које се овде производи. Тада сам сазнао да је пиво древно пиће које има традицију у Србији много векова пре него су турци донели ракију. У Србији се производило у манастирима који су били центар писане речи, уметности и културе, али и квалитетног пива. Тамно “Манастирско пиво” је оштрог и јаког окуса, има и светло, али оно је нешто мекше и питкије.
Са оцем Данилом разговарали смо о историји манастира и животу Срба у овом крају. Након фотографисања, поздравили смо се са оцем и пре изласка видео сам поред врата велику кошару са јабукама. Отац је благословио да узмем неколико јабука. Када сам узео у руку ово рајско воће које је испреплетено многим симболичким значењем, подсетило ме на једну коју сам идео остављену на камену поред храма. Када ми је отац благословио да је узмем из кошаре, помислио сам да је та јабука прилог верника за љубав његову према блиској особи. Као да је и та јабука била нечија задужбина.
С лева: доц. др Дијана Симоновић, доц. др Небојша Гаџић, игуман манaстира Бањска: отац Дaнило, брат Стаменко Мијатовић и Ненад Бадовинац.
Када смо се моји сапутници-истраживачи и ја вратили у хотел, у Косовску Митровицу, професори архитектуре имали су завршну седницу, која је обележила затварање конференције. Након тога су нас позвали да се придружимо њиховој заједничкој вечери. На вечери, уз најлепшу музику, добру храну, драге људе била је и једна “Косовска девојка” која је попут манастирских зрелих јабуке, обележила моје време вишедневног дружења са Косовом и Метохијом. Увелико сам захвалан професорима са Архитектонског факултета, Универзитета у Бањалуци јер без њих моја: Велика тура Косова и Метохије by “Записи и репортаже” не би била остварена.
Ненад Бадовинац,
Октобар, 2018.